Србија и крађе паса: Шта можете да урадите ако сумњате на крађу кућног љубимца

За псе приказане на фотографијама сумња се да су украдени, а ако препознате неког од њих, јавите се на [email protected]

Анђела Младеновић је веома везана за свог пса Симбу - младог мужјака француског булдога, чија цена због способности за парење иде и до 2.500 евра на српском тржишту расних паса.

Зато ју је „веома растужило и узнемирило" када је Симба 3. јуна ове године нестао испред породичне куће у једној од „мирних, забачених" улица у београдском насељу Гроцка.

„Мама га је извела напоље и затим је на кратко је ушла у кућу да се јави на телефон, а када се вратила њега више није било", прича Анђела.

На сумњу да је пас украден наводи је то што „Симба никада није бежао, за кратко време није могао да оде далеко и нико од комшија није видео да је одшетао", али и чињеницу да се ради о псу чија је цена „последњих година скочила".

Нема доступних података о крађама паса, а београдска ветеринарка Соња Рољић кроз своју праксу примећује да најчешће нестају управо француски булдози, црни руски теријери, малтезери, пудле и немачки шпицови - „пси који се могу добро уновчити".

Иако је крађа паса кривично дело, власници који су случајеве покушали да пријаве полицији у више градова у Србији кажу да су наишли на затворена врата, док су се поједини унапред осећали обесхрабрено да се уопште обрате полицији.

Министарство унутрашњих послова није одговорило на питања ББЦ-ја о броју пријављених крађа паса и праксама поступања у таквим случајевима.

Да ли је могуће пријавити крађу кућног љубимца

Да, могуће је, на исти начин као што бисте пријавили крађу новчаника, телефона или скутера.

Према Закону о својинскоправним односима, кућни љубимац спада у покретну имовину, каже директор невладине организације за заштиту животиња Орка (ORCA) Елвир Буразеровић за ББЦ на српском.

„Закон третира кућног љубимца као ствар, а нико не сме да вам украде вашу ствар", истиче.

Међутим, кућни љубимац је за власнике много више од ствари.

„Мој пас је био центар света", каже Јулијана Ристић из Смедерева, власница несталог пса Белог.

„Да сам знала да ће се овако нешто десити, никада не бих викнула на њега", додаје кроз сузе.

Ипак, закон не узима у обзир емотивну, већ само материјалну вредност, истиче Буразеровић.

„То је проблем који постоји у већини светских земаља и потребно је да се закон промени", сматра он.

Ако кућни љубимац вреди мање од 5.000 динара, то се сматра ситном крађом и „полиција није дужна да покреће поступак".

„У таквим ситуацијама, оштећени може да поднесе кривичну пријаву, али се то у пракси ретко дешава јер је скупља дара него мера и грађани су тиме обесхрабрени", каже Буразеровић.

Ако вредност крађе прелази своту од 5.000 динара, као што је то случај са расним псима, „полиција мора да гони починиоца по службеној дужности".

Шта се дешава у пракси

Власници који сумњају да су им пси украдени, а са којима је ББЦ разговарао, тврде да су у полицији одбили да им омогуће да уопште поднесу пријаву, док полиција све то негира.

Мирјана Вуковић из Панчева у јуну је остала без свог најбољег пријатеља - померанског шпица Вулфа, који је 11. јуна ове године нестао из њеног дворишта у Панчеву.

Цена овог пса у Србији иде и до 3.000 евра.

„Мама га је извела напоље и отишла до кола, а када се вратила њега више није било и од тада му се губи сваки траг", каже.

Крађу је покушала да пријави панчевачкој полицији путем кол центра.

„Рекли су ми да нисам нормална, да се они тиме не баве и питали ме зашто уопште зовем", каже Мирјана.

Није могуће да се крађа догодила, а да полицајац није хтео да узме записник, тврде из Полицијске управе Панчево за ББЦ на српском.

„Не можемо да верујемо да се тако нешто десило", кажу у телефонском разговору.

„Уколико дође до таквих случајева, грађани имају право да се обрате Контроли рада и уложе притужбу на рад полиције", подсећају.

Искуство слично Мирјанином имала је и Јулијана Ристић из Смедерева, чији је немачки шпиц Бели, чија се цена иде до 400 евра, нестао 18. фебруара ове године.

Јулијана је тог зимског дана изашла у парк близу своје зграде са двогодишњим дететом и псом на повоцу.

„Бели је у близини јео смоки, а ја сам му на кратко окренула леђа да ставим дете у колица - када поново погледала, њега више га није било", прича.

Отишла је у полицијску станицу да пријави крађу, где ју је службеник „замолио да сачека у ходнику".

„Када се вратио, рекао ми је да полиција има да решава озбиљне ствари као што су убиства и нико неће да тражи џукелу."

У Полицијској управи Смедерево негирају да је било икаквих покушаја пријаве крађе паса.

„У последње време нам нико није пријавио тако нешто", кажу.

„Када би нам пријавили, трагали бисмо за псом као и са сваким другим украденим предметом", додају.

Поједини власници осећали су се обесхрабреним да се уопште обрате полицији.

Анђела Младеновић није пријавила крађу француског булдога јер јој је „познаник из београдске полиције рекао да се они тиме не баве".

Полицији се није обратио ни Леонардо Фетовски, власник мешанке Моне која је нестала 22. априла на Новом Београду.

„Нисам пробао да пријавим полицији јер не верујем да би се бавили нестанком једног пса", каже.

Сви власници паса са којима је ББЦ разговарао кажу да су чиповали своје псе и имају доказ о власништву.

Може ли се крађа спречити

Ветеринарка Сања Рољић саветује да обратите пажњу на непознате људе који са псом могу доћи у контакт у дворишту куће или зграде.

„Људи који планирају крађу навикавају животињу на своје присуство, тако да пси временом престану да их доживљавају као пролазнике и не лају на њих - отварају капију, мазе се са псом, хране га и тако припремају да се не супротставља", прича.

Она додаје да „лопови одмах стављају пса у ауто, као код киднаповања".

„Нико га не носи, не бежи са њим зато што би се пас томе вероватно пружио отпор", наводи.

Давање хране је важан корак у успостављању контакта са псом.

Нажалост, обучавање паса да не узимају храну од непознатих када власник није ту такорећи је немогуће, каже хумано-дресер паса Славен Стевелић за ББЦ на српском.

„Пас се може истренирати да не узима храну од непознатих када је власник присутан, али ако га нема, 99.99 одсто паса ће узети комад хране зато што псима управљају нагони", објашњава.

Стевелић напомиње да није сваког пса могуће научити да не дозвољава непознатима да уђе у двориште.

Постоје пси који се због својих физичких предиспозиција тренирају за чуваре - немачки овчари, ротвајлери, добермани.

Ипак, чак ни то није гаранција да пас неће бити украден.

„Нажалост, и таквог пса је могуће украсти, јер када успете да уђете на територију, у његовим очима постајете члан чопора", наводи.

Дресер подсећа да „не може сваки пас да буде чувар, као што не може сваки човек да буде војник".

„То зависи и од карактера - неки пси су територијални, друге није брига ако уђете у кућу", додаје.

О мањим псима је потребно водити посебну бригу, јер они нису увек у стању да се супротставе човеку.

„Доберман може да убије човека, али како да се брани пашче, ако јадник има пар килограма", истиче Стевелић.

Шта још треба да урадите у случају нестанка кућног љубимца

Нестанак треба одмах пријавити зоохигијенској служби у вашем граду, саветује директор Орке Елвир Буразеровић.

„Ако то не урадите у року од три дана, а неко пронађе вашу животињу сматра се да сте је напустили и можете прекршајно одговарати", каже.

Животиња коју зоохигијенска служба пронађе на улици смешта се у азил, а ако се власник не јави у року од 15 дана, приступа се удомљавању.

Такође, важно је да је животиња има чип.

„Без тога је веома тешко доказати да је животиња ваша и било ко може да је присвоји", наглашава Буразеровић.

Кад би љубимци проговорили

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]