Председнички избори у Америци 2020: Шта ће резултати значити за климатске промене

Ко ће постати становник Беле куће у наредне четири године могло би да одигра кључну улогу у борби против опасних климатских промена, кажу експерти.

Мет Мекграт, ББЦ дописник из области животне средине, вага највероватније еколошке последице америчких избора.

Научници који проучавају климатске промене кажу да би реизбор Доналда Трампа могао да учини „немогућим" зауздавање глобалних температура.

Они се брину да би још четири године Трампа „загарантовале" употребу фосилних горива у наредним деценијама - обезбедивши и проширивши инфраструктуру за производњу нафте и гаса уместо да се оне постепено избацују из употребе као што би волели еколози.

Климатски план Џоа Бајдена, тврде научници, пружио би неке шансе свету.

Уз повлачење из Париског споразума о климатским променама - међународног пакта осмишљеног да би се избегло опасно загревање Земље - тим председника Трампа вредно је радио и на томе да уклони све што доживљава као препреку ефикасној производњи енергије.

У последње три године, истраживачи са Универзитета Колумбија у Њујорку забележили су више од 160 значајних укидања еколошких прописа.

Она покривају све, од стандарда аутомобилског горива, преко емисије метана, па све до сијалица.

Ова бирократска ломача дешава се у исто време док се САД опорављају од вишегодишњих шумских пожара у западним савезним државама.

Многи научници повезали су те пожаре са климатским променама.

Где смо, дакле, после четири године владавине Доналда Трампа - и у ком правцу ће се ствари највероватније кретати после избора 3. новембра?

Погледајте видео: Трамп и Бајден у трећој ТВ дебати сукобили се и око климатских промена

Трампов став о клими

„Трамп верује да прописи само коштају а не доносе никакву корист", каже професор Мајкл Џерард са Универзитета Колумбија у Њујорку.

„Он негира постојање антропогених климатских промена или макар да су оне критичне. Сматра да ако укинете регулативу свих врста, не само еколошку, већ и у вези са занимањима, радом и свим осталим, то ће довести до више радних места."

Критичари кажу да је укидање еколошке регулативе део агенде да се уклони било какво помињање климатских промена у читавој федералној влади.

„Трампова администрација учинила је све што је у њеној моћи да негира научне чињенице и омаловажи научнике", каже Ђина Макарти, бивше шефица Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) и садашња председница НРДЦ-овог акционог фонда.

„Урадили су све што човек може да уради како би убедили људе да се оно што виде, осећају и окусе не дешава пред њиховим носевима".

Укидање регулативе

Трампове присталице кажу да је његова снажна подршка фосилним горивима била успешна.

Захваљујући фрекингу (fracking), САД су накратко постале највећи извозник нафте на свету крајем прошле године.

„Фрекинг" је низ техника за извлачење нафте и гаса из шкриљаца.

Али кад је у питању угаљ, прича је сасвим другачија.

Упркос напорима администрације да укине регулативу, рударство је наставило да опада са око 5.000 рударских радних места мање него кад је изабран Доналд Трамп.

За многе од оних који подржавају Трампа, његова дела у вези са климом у складу су са подстицањем производње енергије и утицајем на раст економије.

Други тврде да Трампов рат против регулативе у вези са животном средином нема никакве везе са привредом.

„Трамп је убеђен да су климатске промене питање културолошког рата који потпирује мржњу у његовој бази на крајњој десници", каже Пол Бледсо, који је служио у Клинтоновој администрацији, а сада је саветник демократске експертске групе Институт за напредну политику.

„И тако он то доживљава као културолошку прилику да изазове незадовољство у својој бази. То за њега нема никакву другу функцију".

Париски споразум: последице одласка

Напуштање Париског споразума била је снажна порука остатку света да САД више не дели међународни консензус о климатским променама.

Кад је најавио излазак, председник Трамп је говорио о поновним преговорима о споразуму, али од те идеје ништа није било.

Неки посматрачи верују да су поступци Америке олакшали другим земљама, као што су Бразил и Саудијска Арабија, да осујете напредак у смањењу емисија угљеника.

„У овом тренутку, ми смо парије, а ово је најнепријатније и најгоре време које могу да замислим за Сједињене Државе", каже Ђина Макарти.

„И све то зато што имамо председника који просто не мари за људе. Њему је стало само до његове базе и како му она пумпа его."

Уколико победи Џо Бајден, он ће вероватно вратити земљу у Париски споразум што је брже могуће. За поновни улазак у пакт потребно је да прође свега месец дана".

Шта мисли Трампова база

Трампова одлука да изађе из Париског споразума ступиће на снагу 4. новембра, дан после избора.

Међутим, истраживања јавног мњења показују да све већи број младих републиканаца и конзервативаца почиње да заузима другачији став о климатским променама у односу на председника.

Али, многи од њих ипак подржавају његову одлуку да изађе из Париског пакта.

„Открила сам да стварно велики циљеви и веома високе мете не значе ништа ако немате прави план за постизање тог циља", каже Данијела Бучер која себе описује као младу конзервативку при Америчкој коалицији за конзервацију.

„Имамо Кину која тврди да ће смањити емисије до краја ове године. А и даље финансира руднике угља широм света".

„Иако Париски споразум звучи добро, он би прво морао да се спроведе у дело, зар не?".

Евангелистички хришћани спадају међу верске групе које пружају снажну подршку Трампу.

Анкете показују да ће му поново указати огромно поверење.

Али млађи верници мање су очарани председником, нарочито по питању климатских промена.

Емили Робертсон је 21-годишња студенткиња колеџа Кавенант у Лукаут Маунтину, у Џорџији, и она први пут гласа на овим изборима.

Да је могла да гласа прошли пут, каже да би вероватно гласала за Трампа, као што су то учинили њени родитељи.

Али њена све већа свест о проблему климатских промена навела ју је да се овај пут одлучи за Џоа Бајдена.

„На друштвеним мрежама сам видела много младих евангелиста који ће гласати за Бајдена, али они су у одабраним круговима", каже она.

„Дакле, само неки људи, можда, али искрено, на основу разговора са неким људима закључила сам да, иако им је стало до климатских промена, није им стало довољно да би гласали за Бајдена уместо Трампа".

Погледајте видео: Да ли ће Исус одлучити победника на изборима?

Други Трампов мандат?

Исто као што ће потврдити излазак Америке из Париског споразума, Трампова победа ће вероватно довести до додатних напора да се појача производња фосилних горива.

То може да има озбиљне последице по раст глобалне температуре.

„Циљ од 1,5 степени Целзијуса веома је тешко постићи сада, иако је теоретски могуће", каже Мајкл Џерард.

Он говори о једном од циљева из Париског споразума - глобално повећање температуре од 1,5 степени Целзијуса сматра се неком врстом увода у опасне нивое загревања.

Пре две године, научна анализа овог циља закључила је да задржавање раста температуре испод овог прага може да чини огромну разлику за људе и природу, за разлику од тога кад би се дозволило да порасте за читава 2 степена (што се много година раније сматрало тим прагом).

„Уколико Трамп буде био поново изабран, мислим да то онда прелази у домен физички немогућег", каже професор Џерард.

„Морали бисмо да чекамо још четири године до следећих избора како бисмо то исправили.

„Али до тада би са радом кренуло много више инфраструктуре за фосилна горива а много више гасова ефекта стаклене баште било би испуштено у атмосферу. То би, дакле, била веома лоша вест за климу".

Градови преузимају вођство

У неким деловима САД-а, одсуство активности из Беле куће поводом климатских промена послужило је као позив на властито делање.

За становнике обалског града Чарлстона, у Јужној Каролини, питања климе и раста нивоа мора налази се високо на листи политичких питања.

Ниво воде у луци у Чарлстону обично је растао за око 2,5 центиметара сваке деценије - сада до раста у тој количини долази сваке две године.

Поред преке потребе за новим одбрамбеним мерама од мора, локалне власти одлучиле су да туже 24 компаније за производњу фосилних горива због њихове улоге у производњи угљеника који је повезан за растом нивоа воде.

„Поплаве су сада проблем са којим се суочавамо 100 дана годишње", каже локални климатски активиста Белвин Оласов.

„Ова ситуација захтева лидерство, а тренутно постоји огроман вакуум због председника каквог имамо".

„И тако, имате градску владу која се хвата у коштац са џиновским конгломератом нафтних корпорација зато што се ништа не ради на савезном нивоу".

„Доведени смо у стварно необичну ситуацију".

Многе државе и региони наставили су са борбом против климатских промена, али то има своја ограничења.

На пример, друмски саобраћај одговоран је за око трећину америчке емисије угљеника, али стандарде за аутомобилска горива одређује федерална влада.

Док је администрација Барака Обаме радила на томе да их појача, председник Трамп их је разводнио.

Погледајте видео: Зашто се црвене улице Орегона?

Бајден против Трампа

Џо Бајден каже да је његов план за климатске промене да енергетски сектор Америке остане без угљеника до 2035. године.

То ће земљи омогућити да емитује укупно нула количине угљеника до 2050. године.

Емитовање укупно нула количине угљеника значи да је сваки угљеник који испусти индустрија, саобраћај или неки други извор покривен уклањањем исте количине из атмосфере, на пример, сађењем шума.

Бајден има амбициозне идеје за револуцију саобраћаја у САД уз помоћ електронских возила и возова.

Он жели и да изгради 1,5 милиона одрживих домова и стамбених јединица.

Од његовог плана не би имале користи само САД, кажу његове присталице, већ би то смањило и глобални раст температуре.

„Ово су први избори до сада који би заиста могли да одреде да ли можемо да зауставимо дивљање климатских промена", каже Пол Бледсо.

„Џо Бајден предлаже да САД усвоје таксе на климатске промене земљама које не смањују емисију. Бајденов међународни климатски план је, ако ништа друго, још амбициознији од домаћег. Тако да контраст не би могао да буде већи."

Трамп је оптужио свог противника да жели да забрани фрекинг.

Али Бајден каже да фрекинг треба да буде настављен док год САД води транзицију ка зеленој економији.

Процват нафтне и гасне индустрије до ког је довео фрекинг - укључујући у државама које су изборна „бојишта" као што је Пенсилванија - значи да о концу виси хиљаде радних места.

Кандидати су свесни да на том терену морају да ходају веома пажљиво - невезано за њихове опште ставове о климатским променама.

Пратите Мета на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]