Идрис Елба: Сви можемо да помогнемо да се реши проблем климатских промена

Аутор фотографије, Rodney Quarcoo
Идрис Елба и његова супруга Сабрина Даури Елба изјавили су да појединци могу да оставе трага у борби против климатских промена.
Славни брачни пар разговарао је са Лиз Бонин за нови подкаст 'What Planet Are We On?' на ББЦ радију 5.
Глумац, продуцент и ди-џеј Елба је рекао: „Дефинитивно постоји нешто што сви можемо да урадимо. Ви то радите само слушајући ово. Нада постоји."
Сабрина, која је модел и глумица, додала је: „Постоји метод, постоје кораци."
„Не морају само да се панично дигну руке у ваздух и да се виче: 'Свет гори", рекао је Елба.
„Има решења, а суштина је у њиховом проналажењу и откривању да сви играмо одређену улогу, зато што знамо да свака особа може да остави трага."
„Најлакше је осећати безнађе кад чујете сво то застрашивање, али људи заправо могу нешто да ураде. Свака појединачна особа."
Климатске промене често се доживљавају као проблем који је толико велик да мора да се решава на нивоу влада. Али овај брачни пар каже да свако може да одигра одређену улогу.
Десетоделни подкаст бави се проблемима и решењима у вези са климатским променама. Њих двоје се појављују у епизоди која проучава утицај климатских промена на наше глобалне системе исхране.
Идрис каже да је желео да искористи своју платформу да „баци мало светла" на оне који су највише угрожени због глобалног загревања.
„Чује се мноштво гласова који говоре о климатским променама и зеленој дебати", каже он, „али не постоји много видљивости за људе који немају много у животу а и даље пате због климатских промена."
„Ми се односимо према малим земљорадницима као да немају много везе са нама, они тамо негде у Сахари, али тај ланац исхране повезује све нас."
„Последице нису очигледне сада, али биће масивне."
Сабрина и Идрис су амбасадори Међународног фонда за пољопривредни развој Уједињених нација (ИФАД).
Неки од пројеката ИФАД-а желе да учине производњу хране отпорнијом на утицаје климатских промена. Они испробавају технологије адаптације на климу као што су сакупљање кишнице и додатно наводњавање.
Сабрина каже да она и Идрис имају велику страст према очувању планете за предстојеће генерације.

- Погледајте видео са саветима за животи без отпада у Србији

„Веома важно"
„Управо смо се венчали. Желим да једног дана имам децу и да их доведем на свет за који не мислим да ће бити уништен у наредним годинама."
Тај осећај одговорности навео их је да траже програме помоћи за људе у Африци погођене климатским променама. Прошле године су ишли у Сијера Леоне да се сретну са пољопривредницима које је погодила епидемија еболе.
„Ови пољопривредници вероватно најмање доприносе проблему климатских промене, али их он опет највише погађа", рекла је Сабрина.
„Та потражња, коју смо видели да је порасла за време пандемије, одувек је била готово нереалан захтев. Проблем бацања хране није тајна на Западу и Северу."
Говорећи о томе како би волео да види да се свет мења, Идрис је рекао: „Мој син има шест година и желим да знам да је његов тата ишао у Сијера Леоне да види тамошњу пољопривреду. 'Шта је то пољопривреда, тата?' То ти је начин производње хране. То је начин старања о нашем свету. А ако се ми старамо о нашем свету, она ће се заузврат старати о нама."
„И то је нешто што треба да оставимо у аманет следећој генерацији. Чак и ако је то свест о томе да не може свако да буде изврстан пољопривредник, али да је довољно разумевање ланца исхране и снабдевања храном. То је веома важно."

Анализа
Викторија Гил, дописница за науку
Како ће се тачно климатске промене одразити на нашу снабдевеност храном зависи од тога где у свету покушавамо да је производимо. А то је и проблем који је испреплетен са другим претњама, укључујући текући пад у броју инсеката који опрашују и губитак плодне земље која нам је потребна за узгој биљака и испашу стоке. Према програму за Глобалну безбедност хране, постоје три кључна изазова за прехрањивање глобалне популације у клими која се мења:
- Екстремни временски услови: Иако ће постепене климатске промене мењати шта може да се узгаја и где, екстремни временски услови, као што су топлотни таласи, суше и поплаве, могу да десеткују усеве. А кад ти екстремни временски услови погоде различите делове света у исто време, доживећемо нешто што се зове „много празних корпи за хлеб". Ризик од могућности да се то деси могао би да се утростручи у наредних 20 година;
- Хранљивост: Студије су показале да узгој неких важних усева на повишеним нивоима угљен диоксида заправо смањује њихову хранљиву вредност. То може да значи још милионе људи који пате од неухрањености и погоршање здравствених проблема као што су анемија и закржљали раст;
- Штеточине и болести: Климатске промене утичу на ширење и тежину штеточина и болести. Неке скорашње студије су показале да многе од великих светских штеточина по усеве добијају подстицај - у погледу њихових бројева и количине хране коју поједу - од пораста температуре.
Пратите Викторију на Твитеру

- Можда ће вас занимати и видео о томе да ли пандемија може изазвати прехрамбену кризу:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













