Мигрантска криза у Европи: Година која је променила континент

Пре пет годинау Европу је дошло више од милион људи. Многи од њих су се упустили у огроман ризик и кренули на опасно путовање како би избегли рат и имали боље животе.

Нагли прилив људи изазвао је кризу - и хуманитарну и политичку - док се Европа мучила да правилно реагује.

Хиљаде људи је умрло покушавајући да стигну до њених обала и, док су их неке земље дочекале широм раширених руку, друге су подигле ограде и затвориле границе.

Последице ове масовне миграције осећају се и дан-данас.

Због тога смо дописнике ББЦ-ја, стручњаке и оне који су и сами пошли на та путовања питали како се сећају тог драматичног времена.

На који начин је оно променило Европу и животе самих актера?

Како је све почело: „Знала сам да немамо будућност"

Лара Тахан, наставница из Сирије: Мој живот пре рата из 2011. године био је веома добар. Била сам наставница математике у Алепу и имала сам двоје деце. Али кад је избио рат, знала сам да немамо будућност у тој земљи. Док сам се возила на посао, крај пута сам виђала лешеве. Зато сам побегла у Турску - била је то најлакша опција у оно време.

Марк Лоуен, дописник из Турске 2014-19: Рат у Сирији ставио је Турску у први план приче о миграцијама. Она се граничи са Грчком и Бугарском тако да је на више начина постала нека врста чекаонице ЕУ. Те 2015. године постојао је огроман прилив људи из Сирије у Турску, а потом даље у Грчку.

Џулијан Миљерни, новинар ББЦ-ја у Риму: Али у Италији је миграција била огромно питање већ годинама. Због близине Северној Африци била је примарно одредиште за оне спремне да ризикују прелазак преко Медитерана, а многи су то и урадили.

Гај Де Лоуни, дописник са Балкана: Тог лета у Србији било је уобичајено виђати људе на улицама који су путовали са Блиског Истока. Ишли су преко Балкана - рутом која је кривудала преко Грчке и Северне Македоније, ка земљама као што је Немачка.

Лара Тахан, сиријска наставница: Моје две сестре већ су живеле у Немачкој. Схватила сам да Турска није будућност коју желим за себе и моју малу децу, те сам одлучила да отпутујем тамо да бих нашла бољу прилику.

Џени Хил, дописница из Берлина: Немачка је примала људе који су бежали од рата и прогона и имала је репутацију земље која свима указује добродошлицу. Кад су хиљаде људи стигле почетком септембра 2015. године, маса их је дочекала руком исписаним транспарентима и поклонима за изнурене људе који су силазили са возова. Они су ударили у спонтани аплауз и скандирање - био је то изузетан тренутак.

Лара Тахан, сиријска наставница: Стигла сам у Минхен после дугог и компликованог путовања. Отворило се небо! За мене је то била прва необична ствар коју сам запазила… киша усред лета! Али срела сам веома добре људе који су били отворени према избеглицама.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: На сличан начин, у Шведској је расположење у то време било да је то једна од најпредусретљивијих земаља на свету. На станицама су стајали људи са натписима који су говорили: „Избеглице, добро дошле", а годину дана пре тога премијер је одржао говор у ком је замолио Швеђане да отворе срца за мигранте.

Самар Џабер, дипломирани инжењер из Јордана: На универзитету су увек говорили како је Шведска добра према избеглицама, те сам побегао из Јордана. Нисам имао избора, пошто ми је живот био у опасности. Моја сестра је већ била у Шведској и на крају смо се пронашли. Кад сам стигао, помислио сам да сам коначно слободан.

Европа реагује: „Можемо ми то"

Гај Де Лоуни, дописник са Балкана: Велика промена се десила кад је полиција у Северној Македонији испалила сузавац на људе који су покушали да пређу границу са Грчком. Власти су саопштиле да су преоптерећене. Изгледало је као да је Европа одједном постала акутно свесна проблема који се свима све време налазио пред носом.

Ник Торп, дописник из Централне Европе: А у Мађарској је влада најавила да ће подићи ограду на граници. Полиција је такође затворила главну железницу станицу у Будимпешти како би спречила да људи путују даље. Али ове мере су само натерале људе да се обрате кријумчарима и послуже илегалним средствима.

Бетани Бел, дописница из Аустрије: Мртва тела десетина миграната касније су пронађена у једном камиону који је путовао из Мађарске у Аустрију. Био је то шокантан тренутак који је у први план изнео проблем кријумчарења људи и очај оних које је задесила криза.

Џени Хил, дописница из Берлина: Ангела Меркел, као и сви ми, била је ужаснута открићем камиона. Изгледало је као да ју је то баш погодило. Свега неколико дана касније изјавила је да ће те године најмање 800.000 људи највероватније затражити азил у Немачкој. И први пут је употребила поштапалицу која ће постати њен заштитни знак: „wir schaffen das" - можемо ми то.

Ник Торп, дописник из Централне Европе: Меркел је, у договору са аустријским канцеларом, пристала да прими све оне који су заостали у Мађарској. Хиљаде су одустале од станице у Будимпешти и пошле пешице у Беч. Став Мађарске практично је био: „Ако желите ове људе, ево вам их."

Лара Тахан, сиријска наставница: Након што сам стигла у Минхен, завршила сам у два избегличка кампа пре него што сам премештан у градић у Хесну. Упознали смо Немце који су желели да ступе у контакт са избеглицама и помогну нам да се интегришемо. Били су ми од велике помоћи на сваком кораку и ја и даље живим тамо.

Џени Хил, дописница из Берлина: Приступ Немачке био је да покуша да размести придошлице равномерно по читавој земљи; да ниједна област не буде непропорционално заступљена. У стварности је постао посао локалних градоначелника и власти да организују логистику. Али они су имали подршку невероватног покрета добровољаца.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Мигрантске породице у Шведској често су завршавале на забитим локацијама или у привременом смештају, селећи се од места до места. И иако је отвореност према придошлицама била норма, то је почело да се мења како је притисак на ресурсе постајао све очигледнији.

Гај Де Лоуни, дописника са Балкана: На крају је Балканска рута званично проглашена затвореном у марту 2016. године. То је помогло да се смањи прилив људи.

Марк Лоуен, дописник из Турске 2014-19: Споразум постигнут између ЕУ и Турске неколико недеља касније показао се изузетно ефикасним. Према њему, Турска је требало да добије милијарде помоћи ЕУ да би пристала да прими назад сиријске избеглице које стигну на грчка острва. То је довело до масовног смањења броја миграната.

Посао и смештај: „Мислили су да ће то бити рај"

Самар Џабар, дипломац инжењерства из Јордана: Шведска је била испрва веома тешка и људи су покушали да ме искористе пре него што ми је додељен статус избеглице. Сада имам легалан статус и желим да искористим своју диплому, али у међувремену сам сазнао да овде не признају стране квалификације.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Многи су мислили да ће Шведска бити рај, али стварност је донела много више изазова него што су они очекивали. Чак и високо образовани мигранти који добро говоре енглески имали су проблема да напредују зато што су њихове квалификације биле неважеће.

Самар Џабер, дипломирани инжењер из Јордана: Пријавио сам се на стотинак послова, али ме никад нису позвали на разговор. И зато сам сада одлучио да урадим оно што они траже и да студирам да бих стекао шведску диплому. Желим да изградим будућност, желим да будем самосталан, али прошло је шест година и немам ништа.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Смештај и запослење су највећи проблем. Шведска врши огроман притисак на становање у великим градовима. Уколико нисте провели године у реду за социјално становање, морате да се ослоните на везе.

Џени Филмор, професорка за миграције: Једно од наслеђа 2015. године су иновативни начини на које су људи решавали проблеме као што је становање. У Хамбургу и Бремену претворили су бродске контејнере у домове за мигранте. У Амстердаму су подигли сличан „град бродских контејнера" који је населио 50 одсто младих Холанђана и 50 одсто избеглица. Али и даље има проблема.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Стопа незапослености међу грађанима рођеним у иностранству је 21,2 одсто напрема 5,5 одсто за оне рођене овде. Циљ је за придошлице да не раде на црно, а води се и расправа о томе да ли треба да се уведу мање строга правила која би им омогућила да се лакше запосле.

Самар Џабер, дипломирани инжењер из Јордана: Не можете да осетите стабилност. Имам осећај да сваки пут кад урадим нешто, од мене траже нешто друго! Зар мислите да желим само да седим код куће и ништа не радим? Сви ми желимо да радимо. Али нема посла.

Џени Хил, дописница из Берлина: Немачка има остарелу популацију а придошлице су неки доживели као одговор на несташицу квалификоване радне снаге - велике компаније као што су Сименс почеле су да нуде приправнички стаж. Али неизбежно је долазило до нових проблема, а проблем миграције доминирао је друштвом наредних неколико година.

Политичке последице: „Узео је маха замор саосећања"

Џени Хил, дописница из Берлина: Злочини које су починили азиланти доминирали су вестима. Напад на младе жене у Келну за Нову годину 2015. године који су извели - углавном - мушкарци из Северне Африке изазвао је бес, баш као и терористички напад на берлинском Божићном маркету, који је изазвао Тунижанин који је у Европу стигао као азилант.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Криминал је и овде постао део расправе о имиграцији. Долазило је до инцидената високог профила, али полиција ће вам рећи да криминал у неким областима пуним имиграната углавном не потиче од скорашњих придошлица, већ од криминалних мрежа и банди.

Џени Хил, дописница из Берлина: Дошло је до негативне реакција на политику Меркелове „Можемо ми то" и она је убрзо одустала од тог слогана како је почела да расте подршка анти-имигрантској странци Алтернатива за Немачку. „Flüchtlingspolitik" (политика према избеглицама) поларизовала је друштво.

Џулијан Миљерни, новинар ББЦ-ја у Риму: У Италији, националисти су искористили доживљено одсуство сарадње ЕУ и других европских земаља током кризе. Изражавали су анти-имигрантске сентименте и те поруке су нашле плодно тло код многих Италијана. Националисти су свакако имали само изборног успеха од тада овде.

Дафне Халикипулу, професорка за европску политику: Тренд који смо видели у Европи, почев од економске кризе а потом и са мигрантском кризом, јесте слабљење центристичке и успон националистичке политике.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Националистичке Шведске демократе задобиле су више пажње овде од избијања кризе и стекле су популарност. Постало је прихватљивије изражавати анти-имигрантске ставове и уведено је ограничење њиховог броја, што је чак усвојено као политика владе левог центра.

Бетани Бел, дописница из Аустрије: Криза је довела до значајне промене у аустријској политици. Отпор имиграцији била је огромна тема канцелара Себастијана Курца. Његова анти-имигрантска порука помогла му је да двапут добије изборе и преузме гласове са крајње деснице. То је и даље доминантна тема његове конзервативне партије.

Дафне Халикипулу, професорка за европску политику: Прави бројеви имиграната често немају везе са људима који гласају за одређену странку. Важније је како гласачи доживљавају кризу и како је она представљена. На тај начин, партије су успевале да изврше утицај на главонотоковску политику како нису никад раније.

Гај Де Лоуни, дописник са Балкана: Неки националистички политичари покушали су да искористе кризу како би стекли подршку. Генерално гледано, саосећање према недаћама оних који путују Балканском рутом чини се да је у опадању. Људи протестују против центара за азил, а узео је маха и замор саосећања.

Ник Торп, дописник из Централне Европе: А у Мађарској је конзервативна влада Фидеса искористила кризу да ојача властиту позицију. Ово, у комбинацији са економским процватом, учинило их је непобедивим 2018. године.

Дафне Халикипулу, професорка за европску политику: Утицај мигрантске кризе можемо углавном да посматрамо кроз прилику коју је то донело националистичким партијама да ојачају положај. И мислим да ћемо да наставимо да виђамо како се те партије све више увлаче у политички главни ток.

Школе и интеграција: „Желим да изградим живот овде"

Џени Филмор, професорка миграција: У земљама као што су Шведска и Немачка, које су имале највећи број придошлица, дошло је до мање организованог решавања питања интеграције. Али постојала је огромна добровољна иницијатива у народу, што је једна од најпозитивнијих ствари које су проистекле из читаве ове ситуације.

Меди Севиџ, дописница из Шведске: Али имигрантима је и даље тешко да се успну уз лествицу. Ускоро ћемо видети како ће све испасти по децу која су стигла овде, а приближавају се годишту када улазе на тржиште рада.

Џени Филмор, професорка миграције: То је тренутак када ће Шведска знати да ли је њена реакција била успешна или није. Она има остарелу популацију и зато би прилив од 40.000 младих и способних људи требало да се испостави као огроман успех.

Џени Хил, дописница из Берлина: У Немачкој су школе ангажовале додатан број наставника, а људи из других професија су експресно обучени како би се повећали њихови бројеви. Додатни часови организовани су за децу која не знају заједнички језик.

Лара Тахан, сиријска наставница: Мојој ћерки школа овде иде веома добро. Обоје течно говоримо немачки и имамо много пријатеља. Она је амбициозна и желим да прође боље у животу од мене.

Џени Хил, дописница из Берлина: Многе од придошлица су се интегрисале, научиле језик и изградиле нове животе. Ни у ком случају све није савршено и још увек постоји гомила проблема, али стотине хиљада људи - Сиријаца, Ирачана и многих других - почело је ту да пушта корење.

Марк Лоуен, дописник из Турске 2014-19: То је истински изменило ткање Истанбула. Неке улице тамо имају искључиво сиријске продавнице, ресторане и кафиће. А многи од тих Сиријаца сада заправо желе да остану у Турској зато што су се скућили и земља је безбедна.

Самар Џабер, дипломирани инжењер из Јордана: Шведска је веома великодушна земља. Она ме је променила - некада сам се плашио многих ствари, али сада сам другачији. Спремам се да полажем за мастер и надам се да ћу успети да остварим своје снове.

Лара Тахан, сиријска наставница: Унапред се радујем добијању немачког пасоша. Одлучили смо да дођемо овде да бисмо имали боље животе и живели достојанствено и безбедно, и наш живот овде је веома добар.

Нека имена су измењена да би се заштитили идентитети.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]