Русија, секс и злостављање: Млади либерали у вртлогу оптужби за сексуално узнемиравање

Кад је једна Рускиња на друштвеним мрежама објавила детаљно сведочанство о злостављању које је претрпела од бившег партнера, то је погодило живац нације.

У року од неколико сати, Твитер је био затрпан причама о пијаном узнемиравању, нежељеној пажњи, па чак и сексуалним нападима за које су жене и мушкарци тврдили да су их доживели од партнера, колега и познаника.

Многи од именованих реаговали су извињењем или покајањем. Неке од оптужби односиле су се на круг људи у московским либералним медијима.

Два уредника дају оставку на опозиционом сајту

Неколико жена пожалило се да их је водећи новинар Сергеј Простаков непримерено пипкао у бројним приликама, укључујући у редакцији.

Он је био уредник опозиционог сајта МБКх медија, који финансира прогнани руски олигарх Михаил Ходорковски.

Један инцидент тиче се наводног сексуалног напада током журке организоване у Простаковљевом стану 2014. године.

За њега лично каже се да је стајао по страни док се то дешавало, али се не наводи да је учествовао.

Простаков је у јулу поднео оставку и упутио извињење, рекавши да га је срамота због оног што се десило.

„Знам како ово звучи, али заиста се не сећам те вечери. Можда је требало да видим нешто што нисам видео, можда је требало на нашто да реагујем другачије. Не сећам се. Алкохол није изговор и лоше је оправдање."

Колега из МБКх медије Андреј Золотов, који је био присутан на истој журки, такође је поднео оставку и негира да је урадио било шта лоше.

Главна уредница Вероника Куцило рекла је да није била свесна проблема са Простаковљевим односом према колегиницама и додала да су њихове оставке прави потез.

„'Не' је за мене одувек значило 'не'"

И други либерални новинари нашли су се на мети бројних оптужби.

Павел Лобков, ветеран са националне телевизије деведесетих, који је касније прешао на опозициону ТВ Рејн, помињао се у твитовима неколицине мушкараца који су се пожалили да им се непримерено набацивао.

Лобков се извинио свима који су се огласили, рекавши да је одрастао у време кад су „студенти спавали са својим професорима и кад је грљење или чак љубљење колега на журкама било савршено нормално".

„'Не' је за мене одувек значило 'не' и никад се нисам служио насиљем или уценом. Никад нисам злоупотребио моћ, коју никад нисам ни поседовао, јер никад нисам био шеф.

„Али то ме не оправдава. Нисам приметио колико су се ствари у међувремену промениле и да је стигла нова етика са новим дефиницијама личног простора и недодирљивости."

Највећа руска банка, Сбербанка, отворила је међународну истрагу услед оптужби изнесених против двојице чланова њеног особља. ТВ Рејн такође истражује наводе о запосленима.

Слична лавина десила се у Русији 2016. године, кад се хештег „Не бојим се да говорим" (Я не боюсь сказать) раширио друштвеним мрежама још пре настанка покрета „MeToo" у САД.

Чини се да је све кренуло од једног твита који је одјекнуо код десетина жена и мушкараца, од којих су већина млади и део московских либералних кругова.

Они су желели јавно да прозову људе који су, по њиховом мишљењу, насрнули на њих или их узнемиравали.

А све је почело са Валијом Дектјаренко, која је ретвитовала сведочанство пријатељице, именујући њеног наводног злостављача, и активно подстицала друге жене и мушкарце да се јаве.

„Све је почело са мојом блиском пријатељицом која је писала о емотивном и сексуалном насиљу које је доживела док се забављала са дотичним мушкарцем. Желела сам да га именујем зато што сам знала за друге инциденте са злостављањем", рекла је она за ББЦ на руском.

Злостављање није ограничено на либералне медијске кругове, каже Дектјаренко, али оно што читав случај чини посебно шокантним је лицемерје.

„То су напредни медији који су разоткривали сексуалне злостављаче међу руском владајућом елитом."

Као неко ко ради за НВО која нуди грађанима правне савете, смучило јој се да ћути и претвара се да је све у реду.

Пошто је сазнала за искуства најбоље пријатељице, она је подстакла и друге да изложе приче, у приватној преписци или анонимно.

Осећања многих била су довољно снажна да почну да деле своје приче јавно.

Неки посматрачи су се запитали да ли су можда кампању у тајности покренуле руске власти - будући да је ФСБ прошле недеље претресао домове Простакова и неких других независних новинара.

Али Валија Дектјаренко каже да то није случај и да „никад није право време за открића као што је ово".

„Постало је очигледно да ако се ово не буде изнело у јавност, број жртава ће само расти и оне ће ћутати годинама."

Али не постоји општа подршка овој кампањи, а неки говоре о „јавном прогону".

Дектјаренко остаје при томе да је именовање и срамоћење кључно за прекидање тишине, кад неки људи сумњају да постоји проблем, али не желе да се мешају.

Човек ког је она првобитно именовала у међувремену се извинио свим женама о које се огрешио и обећао да ће донирати новац добротворној организацији за борбу против насиља.

„Надам се да ће жртве смоћи снаге да наставе даље и да ће слушати саме себе и да се неће плашити, да ће затражити помоћ и да ће изаћи с овим причама у јавност", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]