Rusija, seks i zlostavljanje: Mladi liberali u vrtlogu optužbi za seksualno uznemiravanje

Kad je jedna Ruskinja na društvenim mrežama objavila detaljno svedočanstvo o zlostavljanju koje je pretrpela od bivšeg partnera, to je pogodilo živac nacije.

U roku od nekoliko sati, Tviter je bio zatrpan pričama o pijanom uznemiravanju, neželjenoj pažnji, pa čak i seksualnim napadima za koje su žene i muškarci tvrdili da su ih doživeli od partnera, kolega i poznanika.

Mnogi od imenovanih reagovali su izvinjenjem ili pokajanjem. Neke od optužbi odnosile su se na krug ljudi u moskovskim liberalnim medijima.

Dva urednika daju ostavku na opozicionom sajtu

Nekoliko žena požalilo se da ih je vodeći novinar Sergej Prostakov neprimereno pipkao u brojnim prilikama, uključujući u redakciji.

On je bio urednik opozicionog sajta MBKh medija, koji finansira prognani ruski oligarh Mihail Hodorkovski.

Jedan incident tiče se navodnog seksualnog napada tokom žurke organizovane u Prostakovljevom stanu 2014. godine.

Za njega lično kaže se da je stajao po strani dok se to dešavalo, ali se ne navodi da je učestvovao.

Prostakov je u julu podneo ostavku i uputio izvinjenje, rekavši da ga je sramota zbog onog što se desilo.

„Znam kako ovo zvuči, ali zaista se ne sećam te večeri. Možda je trebalo da vidim nešto što nisam video, možda je trebalo na našto da reagujem drugačije. Ne sećam se. Alkohol nije izgovor i loše je opravdanje."

Kolega iz MBKh medije Andrej Zolotov, koji je bio prisutan na istoj žurki, takođe je podneo ostavku i negira da je uradio bilo šta loše.

Glavna urednica Veronika Kucilo rekla je da nije bila svesna problema sa Prostakovljevim odnosom prema koleginicama i dodala da su njihove ostavke pravi potez.

„'Ne' je za mene oduvek značilo 'ne'"

I drugi liberalni novinari našli su se na meti brojnih optužbi.

Pavel Lobkov, veteran sa nacionalne televizije devedesetih, koji je kasnije prešao na opozicionu TV Rejn, pominjao se u tvitovima nekolicine muškaraca koji su se požalili da im se neprimereno nabacivao.

Lobkov se izvinio svima koji su se oglasili, rekavši da je odrastao u vreme kad su „studenti spavali sa svojim profesorima i kad je grljenje ili čak ljubljenje kolega na žurkama bilo savršeno normalno".

„'Ne' je za mene oduvek značilo 'ne' i nikad se nisam služio nasiljem ili ucenom. Nikad nisam zloupotrebio moć, koju nikad nisam ni posedovao, jer nikad nisam bio šef.

„Ali to me ne opravdava. Nisam primetio koliko su se stvari u međuvremenu promenile i da je stigla nova etika sa novim definicijama ličnog prostora i nedodirljivosti."

Najveća ruska banka, Sberbanka, otvorila je međunarodnu istragu usled optužbi iznesenih protiv dvojice članova njenog osoblja. TV Rejn takođe istražuje navode o zaposlenima.

Slična lavina desila se u Rusiji 2016. godine, kad se hešteg „Ne bojim se da govorim" (Я ne boюsь skazatь) raširio društvenim mrežama još pre nastanka pokreta „MeToo" u SAD.

Čini se da je sve krenulo od jednog tvita koji je odjeknuo kod desetina žena i muškaraca, od kojih su većina mladi i deo moskovskih liberalnih krugova.

Oni su želeli javno da prozovu ljude koji su, po njihovom mišljenju, nasrnuli na njih ili ih uznemiravali.

A sve je počelo sa Valijom Dektjarenko, koja je retvitovala svedočanstvo prijateljice, imenujući njenog navodnog zlostavljača, i aktivno podsticala druge žene i muškarce da se jave.

„Sve je počelo sa mojom bliskom prijateljicom koja je pisala o emotivnom i seksualnom nasilju koje je doživela dok se zabavljala sa dotičnim muškarcem. Želela sam da ga imenujem zato što sam znala za druge incidente sa zlostavljanjem", rekla je ona za BBC na ruskom.

Zlostavljanje nije ograničeno na liberalne medijske krugove, kaže Dektjarenko, ali ono što čitav slučaj čini posebno šokantnim je licemerje.

„To su napredni mediji koji su razotkrivali seksualne zlostavljače među ruskom vladajućom elitom."

Kao neko ko radi za NVO koja nudi građanima pravne savete, smučilo joj se da ćuti i pretvara se da je sve u redu.

Pošto je saznala za iskustva najbolje prijateljice, ona je podstakla i druge da izlože priče, u privatnoj prepisci ili anonimno.

Osećanja mnogih bila su dovoljno snažna da počnu da dele svoje priče javno.

Neki posmatrači su se zapitali da li su možda kampanju u tajnosti pokrenule ruske vlasti - budući da je FSB prošle nedelje pretresao domove Prostakova i nekih drugih nezavisnih novinara.

Ali Valija Dektjarenko kaže da to nije slučaj i da „nikad nije pravo vreme za otkrića kao što je ovo".

„Postalo je očigledno da ako se ovo ne bude iznelo u javnost, broj žrtava će samo rasti i one će ćutati godinama."

Ali ne postoji opšta podrška ovoj kampanji, a neki govore o „javnom progonu".

Dektjarenko ostaje pri tome da je imenovanje i sramoćenje ključno za prekidanje tišine, kad neki ljudi sumnjaju da postoji problem, ali ne žele da se mešaju.

Čovek kog je ona prvobitno imenovala u međuvremenu se izvinio svim ženama o koje se ogrešio i obećao da će donirati novac dobrotvornoj organizaciji za borbu protiv nasilja.

„Nadam se da će žrtve smoći snage da nastave dalje i da će slušati same sebe i da se neće plašiti, da će zatražiti pomoć i da će izaći s ovim pričama u javnost", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]