Озонска рупа јесте мања, али је опрез неопходан

Рупа на озонском омотачу изнад Антартика не сме да се узме здраво за готово и захтева да будемо опрезни.

То је порука др Џонатана Шанклина, научника који је први документовао озонску рупу.

„Рупа" на омотачу изнад Белог континента је најмања у последње три деценије.

Шанклин каже да су ово добре вести, али да то ипак морамо посматрати као аномалију.

Мања рупа на озонском омотачу приписује се наглом загревању на великим висинама, што се повремено може догодити.

Нагло загревање је успело да заустави хемијске реакције које углавном уништавају омотач 15-30 километара изнад планете.

„Како би смо видели да ли се међународни договори могу применити у пракси, морамо да гледамо дугорочно", каже др Шанклин за ББЦ њуз.

„Првобитно бисте помислили да смо поправили озонску рупу. Али, нисмо. Иако су ствари боље, још увек постоје неке земље које производе хлорофлуороугљенике, односно хемикалије које су одговорне за тај проблем. Тиме не можемо бити задовољни".

Др Шанклин, заједно са Џоом Фарманом и Брајаном Гардинером први је 1985. године упозорио свет да се на озонском омотачу изнад Антартика сваког пролећа проређује заштитни гас.

Озон филтрира штетно ултраљубичасто зрачење од Сунца. Откриће овог тима, потврдило је предвиђања других научника, што је довело до Монтреалског протокола.

Овим међународним договором постепено су укинуте хемикалије које садрже хлор и бром, а које оштећују озон.

Тада су ове материје коришћене као расхладна средства, средства за чишћење.

Шанклин и његове колеге су првобитно радиле у истраживачкој станици Хејли.

Користили су Добсонов фотоспектометар, инструмент којим се ручно управља.

Пре три године, Британско антартичко истраживачко друштво морало је да се повуче са Хели станице, јер је лед постао нестабилан, што је значило да мерење озона није могло да се уради у критичном периоду када рупа почне да се отвара.

Истраживања сада покрећу мини-млазни мотори који раде непрестано на Хелију и који производе струју за контролисане компјутерске експерименте, укључујући и Добсонов фотоспектометар.

Мерења озонског омотача директно се преко сателита шаље на компјутер др Шанклина у Великој Британији.

„Јасно је да се подаци о озону који стижу из Хели станице разликују у односу на претходне године. Нисмо видели тако нагло опадање", каже Шанклин.

Др Томас Барнингем који је применио иновације на станицу Хели каже да су веома задовољни тиме што су постигли.

Др Шанклин сада два пута недељно долази до Кембриџа ради саветовања и тумачења података из Добсона. Наравно, још увек је укључен и у друга питања.

Једна тема која му је недавно запала у очи је сумпорни хексафлуорид или СФ6.

Ова супстанца се користи у електроиндустрији да спречи кратке спојеве и несреће. То је изузетно моћан гас, а иако су његове емисије у атмосферу у овом тренутку релативно мале, оне се повећавају.

Др Шанклин брине да се СФ6 третира на исти начин као и ЦФЦ, за који је постојала претпоставка да неће бити штетан.

„Мислим да третирамо ЦФ6 на исти начин. Мислимо да неће бити проблема, али знамо да је то моћан гас и то треба да имамо на уму", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]