Обележавање почетка Другог светског рата: Зашто Србија и Русија нису добиле позив за Пољску

Осамдесет година након што је нацистичка Немачка, предвођена Хитлером, напала Пољску, на централном тргу у Варшави говоре су одржали пољски и немачки председник.

Иако су биле део антифашистичке борбе, позиве да присуствују 1. септембра на комеморацији нису добиле Србија и Русија.

Председник Србије Александар Вучић сматра да се ради о „историјском ревизионизму", истичући да они који су изгубили највише становника у Другом светском рату нису добили позив за обележавање годишњице од почетка тог светског сукоба.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је још у марту негативан став Москве о овоме: „Било какви меморијални догађаји у било којој земљи света, који су посвећени годишњици Првог и Другог светског рата, без учешћа наше земље не могу се сматрати потпуним."

„Суштина је да садашњост одређује однос према прошлости, па су садашњи савезници пожељни савезници, без обзира на то шта је било у Другом светском рату", каже историчарка Дубравка Стојановић за ББЦ на српском.

„Није у реду"

„Позиви су послати само чланицама Европске Уније, НАТО-а и Источног партнерства", поручио је за ББЦ Павел Соколовски, из пољске амбасаде у Београду.

Земље Источног партнерства су Азербејџан, Јерменија, Белорусија, Грузија, Молдавија и Украјина. Русија није члан ниједне од ових организација.

У последњи час, због урагана, посету је отказао председник Америке Доналд Трамп, који је требало да буде централни гост церемоније обележавања годишњице немачке инвазије на Пољску. Заменио га је потпредседник Мајк Пенс.

„Немачка је стуб свих ових система и биће на облежавању, као и Италија и Шпанија, иако су биле на супротној страни током рата", истиче Стојановић.

Комеморацију у Пољској као „покушај ревизије историје" посматрају из Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР) Србије.

„То смо већ видели када нису позвали Русију на годишњицу искрцавања на Нормандију, као и понижавање Србије у Паризу", каже за ББЦ генерал Видосав Ковачевић, заменик председника СУБНОР-а.

На обележавању 100 година од завршетка Првог светског рата у главном граду Француске делегација Србије није седела у првом реду, што је изазвало бројне полемике.

„Није у реду што нисмо позвани у Пољску, Србији је тамо било место, јер смо дали огромне жртве у том рату. На крају смо били у строју победника и као земљи победничке коалиције требало је указати ту врсту части свугде где се спомиње Други светски рат", сматра Ковачевић.

Зато је, каже, ова организација посвећена обележавању 75 година од ослобођења Србије.

Немачки председник тражи од Пољске да опрости нацистичку „тиранију"

Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер затражио је од Пољске опроштај од нацистичке „тираније" током Другог светског рата.

Штајанмајер и други светски лидери су у Пољској присуствовали обележавању 80. годишњици од избијања сукоба.

Говорећи у Варшави, Штајнмајер се извинио због „страшног рата" који је иницирала Немачка.

„Овај рат је био немачки злочин", рекао је он.

Његов пољски колега Анджеј Дуда и амерички потпредседник Мајк Пенс такође су се обратили грађанима и шефовима држава на Пилсудском тргу.

Дуда је напад нацистичке Немачке назвао „чином варварства", док је Пенс похвалио пољски народ, рекавши да „никада нису изгубили наду".

Током дана одржана су још два комеморативна скупа у градовима Вјелуњ и Гдањск, где су се догодили први немачки напади у рату.

„Вјелуњ је показао какав ће то бити рат, да ће то рат без правила - деструктивни рат", рекао је Дуда.

Нешто касније, Дуда је критиковао руску анексију Крима 2014. године, алудирајући на недавни „повратак империјалистичких тенденција" у Европу.

У упозорењу европским лидерима, Дуда је рекао да „затварање очију" представља „пристанак на даље нападе".

Порука - да се не понови

Изостанак Србије и Русије са списка званица у Варшави нису повезани, каже за ББЦ на српском Ернест Вићишкевич, директор Центра за пољско-руски дијалог и разумевање - организације из Варшаве, а под надзором Министарства културе Пољске.

„За Србију одговор лежи у овом кључу по ком су државе позиване", наводи он.

Када је реч о Русији, пак, оцењује да су постојали врло конкретни разлози због чега председник Владимир Путин није добио позивницу.

„Церемонија је поводом 80. годишњице немачке и совјетске агресије на Пољску, што је довело до избијања Другог светског рата".

Две недеље после немачке, уследила је још једну инвазија - овог пута Совјетског савеза са истока, након чега је територија Пољске подељена између ове две силе.

„Такав догађај служи не само симболичкој, већ и врло прагматичној сврси да се свету пошаље политичка порука 'никад више' - очигледном непоштовању међународног права, употреби силе и агресије као спољнополитичких инструмената, тајним протоколима који одлучују о будућности других држава, као и масовним зверствима и репресији које су уследиле", истиче Вићишкевич.

Пољска и Русија

Немачка се као демократска држава, каже, већ суочила са својим злочинима, више пута осудила тоталитарну државу и злочине почињене над Пољацима и другим народима током Другог светског рата, сматра Вићишкевич.

„Због тога Пољаци срдачно поздрављају немачке лидере. За разлику од Немачке, руске власти не само да нису у стању да се суоче са сопственом прошлошћу, већ примењују оне застареле и више пута осуђене праксе у актуелној политици", истиче он.

Као примере за то наводи - агресију на Украјину, дестабилизацију Донбаса и анексију Крима, коју сматра „незаконитом".

„Русија не поштује Повељу УН-а, Хелсиншки акт и покушава да наруши поредак заснован на принципима неповредивости граница, територијалног интегритета, мирног решавања спорова између осталог.

„Отуда је њихова политика у оштрој супротности са оним што демократски лидери спремају да осуде у Варшави", каже Вићишкевич.

Други разлог је, напомиње, текућа руска кампања „прања" совјетске агресије на Пољску из 1939. године, посебно „злогласног пакта Рибентроп-Молотов и нацистичко-совјетске сарадње између 1939-41".

Овај пакт о ненападању између нацистичке Немачке и Стаљиновог Совјетског савеза, потписан 23. августа 1939. и даље изазива контроверзе - поједини негирају и његово постојање.

„Недавне изјаве и чланци, пуно отворених лажи руских званичника само доказују да је била исправна одлука да се руски лидер не позове. Једноставно речено, пољска јавност не би могла да разуме зашто је Путин позван на комеморацију", истиче он.

Ко иде са Балкана?

Поред Србије, позив из Варшаве нису добиле Босна и Херцеговина, како пише портал Фактор.ба, као ни Северена Македонија, што је потврђено за ББЦ у Скопљу.

„Председник Северне Мaкедоније Стево Пендаровски је добио позив за билатералну посету Пољској, која би требало да се организује до краја 2019. Када је реч о комеморацији поводом 80. година од почетка Другог светског рата позив није стигао", каже Биљана Радева, портпаролка Пендаровског.

Међу лидерима 40 земаља и око 250 гостију, наћи ће се и Албанија и Црна Гора, које као чланица НАТО-а шаљу делегације, али није познато хоће ли им се придружити Косово.

„Председник Албаније Иљир Мета са саветницима ће чинити делагацију, која ће присуствовати догађају", наводи Теди Блаши, портпарол Мете.

Председник Пољске Анджеј Дуда упутио је позив црногорском председнику Милу Ђукановићу да 1. септембра, у Варшави, присуствује обележавању 80. годишњице почетка Другог свјетског рата, преноси црногорски портал ЦдМ.

Димитар Бечев, професор међународних односа из Центра за европске студије на Универзитету Харвард, сматра да је „необичан одабир" направљен за годишњицу у Варшави.

„Нисам сигуран зашто Србија и БиХ нису позване. Путин је био тамо 2009. када је (сада владајућа) Странка права и правде била у опозицији, а сада су одлучили да његово присуство не би било прикладно, претпостављам", напомиње Бечев за ББЦ.

„Пољска осећа претњу од Русије и зато тежи да продуби односе са Америком, жели трајно распоређивање америчких трупа на свом тлу", додаје он.

Да је историја важна за пољску јавност, али да се овде више говори о будућности, сматра и Вићишкевич.

„Пре десет година, 2009. године, председник Путин у Гдањску могао је да призна да је Рибентроп-Молотов пакт био грешка која је допринела рату, а сада руски званичници покушавају да пребаце одговорност на Пољску. То илуструје еволуцију политике сећања код Русије у последњој деценији", закључује он.

Туск и Лукашенко бојкотују комеморацију

Председник Европског савета Доналд Туск најавио је да ће бојкотовати скуп поводом почетка Другог светског рата „због дневнополитичких позивница", преноси Бета.

„Не идем на свечаност зато што немам ни најмању сумњу да организатори тако важне свечаности поступају тако да ставе до знања да не желе да ме виде тамо", казао је пољској приватној телевизијиТВН24 Туск.

Туску, који је бивши пољски премијер и политички противник садашњих пољских власти конзервативне странке Права и Правде и њеног лидера Јарослава Kачињског, позивница је уручена у последњем тренутку.

Канцеларија председника Дуде, која је домаћин комеморације, објаснила је то чињеницом да ЕУ није држава, те тако Туск може на свечаност али само заједно са осталим бившим председницима и премијерима Пољске.

Иако је позван, свечаност у Варшави бојкотује и председник Белорусије Александар Лукашенко зато што позивница није упућена и Владимиру Путину, па ће белоруску делегацију предводити амбасадор у Пољској.

Историјски - нема дилеме

Чињенично и историјски Србији је асполутно место у Пољској, подвлачи Стојановић.

„Тај допринос је огроман. Тито је свесно устанак покренуо у Србији, у Београду је донета одлука о томе. Ту су покренуте борбе, ту је била прва слободна територија у поробљеној Европи - Ужичка република. Тај покрет се касније пребацује у Босну, па у Хрватску", наводи историчарка.

Када је реч о Русији, додаје, ту нема никакве дилеме да је за крај рата у Европи умногоме заслужан Совјетски савез.

„Битка за Стаљинград јесте једна од одлучујућих на овом континенту, али не треба заборавити да су постојали и други велики фронтови у северној Африци и на Пацифику. Треба да изађемо из европоцентричног погледа на свет", напомиње она.

И Србија имала променљив однос

Ипак, и однос Србије према прошлости био је подложан променама, упозорава Стојановић.

„Разне садашњости су диктирале однос према Другом светском рату, који се више пута мењао", објашњава историчарка.

„Прво је постојао социјалистички наратив о партизанима - борцима против Немаца. Затим се осамдесетих јавља наратив о Србима - цивилним жртвама усташа, што је донекле била припрема за рат деведесетих", подсећа она.

Затим се, каже, после 2000-тих поново променио однос, када је Србија саму себе сврстала на страну поражених, изгласавши законе о изједначавању четника и партизана и покретањем низа судских поступака за рехабилитацију, мењајући имена улица, уџбенике, празнике и споменике..

„За нас на унутрашњем плану је много опасније, то што смо релативизовали антифашизам и ушли у фазу негације антифашистичког покрета, како би се обрачунали са партизанима и Југославијом. Тако смо, избрисали своју везу са победничком партизанском војском и сами себе склонили из сваког обележавање победе у Другом светском рату", закључује Стојановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]