Фарска Острва затворена, туристи волонтери изводили радове

У северном делу Атлантског океана налази се група вулканских острва познатих по дивљој лепоти. Фарска Острва сваке године привлаче сви више туриста, а недавно су поједини делови били „затворена" на два дана.

Прво што вам западне за око када допутујете на ова острва је време.

Монструозни удари ветра дочекују авионе на аеродрому Вагар. А чим изађете из аеродромске зграде може да вам се деси да вас јак ветар обори на земљу.

Када су локалне власти објавиле да ће 11 популарних туристичких локација бити затворене на два дана, истовремено су позвале добровољце у помоћ.

„Затворено због одржавања, отворене за волонтуризам", гласила је игра речи у видео поруци коју су објавиле власти.

На крају су одабрали 100 добровољаца узраста од 18 до 75 година. Дошли су из различитих земаља, а најудаљенија је била Аустралија.

Ови „волонтуристи" пристали су да сами плате авионске карте и да два дана раде на различитим локацијама. Заузврат су добили храну и смештај.

По доласку су били подељени у групе, а свака је носила назив по једној боји.

Браон група се брзо бацила на посао у селу Киркјобур које има око 50 становника. То је највеће село на острву Стрејмој.

У тој групи било је Британаца, Норвежана, Данаса и Ираца. Нису знали шта да очекују.

Пред њима је био задатак изградње кривудаве стазе од седам километара која је водила преко брда прекривених маглом. Задатак добровољаца укључивао је и преношење тешког камења.

До краја дана сви у екипи су се жалили на умор и болове у мишићима за које нису ни знали да имају.

Али су истовремено били задовољни и развили осећај припадности.

Данас Каспер Абент је на Фарска Острва дошао у потрази за изазовом. Иначе целу недељу проводи на послу у канцеларији.

„Имали смо тежак посао - били смо напољу, много је камења за понети, а овде је ветар тако јак", рекао је Абент.

Другог дана наставили су са задатком.

Зелена група добровољаца радила је на острву Сандој преко пута.

У селу Скарванес на поменутом острву живи само 10 људи.

У групи добровољаца нашли су се Немци и Американци, а њихов задатак је био да поправе капије и поставе ограде.

Остале групе добровољаца биле су ангажоване на другим пројектима попут изградње видиковаца.

Каква је будућност Фарских Острва?

После дводневне радне акције огранизатори су се захвалили волонетерима што су урадили велики посао и надмашили очекивања.

„Било је дивно видети толико људи из свих делова света како заједно са домаћим становништвом раде на заједничком задатку", рекао је један од званичника Гунвин Ојгард.

Он је најавио сличан пројекат и за следећу годину.

Поставља се питање да ли је овај модел пример одговорног туризма или паметна кампања за привлачење туриста?

Становници острва кажу да су учествовали у осмишљавању пројекта.

У неким областима планови су морали да буду промењени да се не би оштетио крхки еко систем.

„Овај је једна од акција у којој смо морали да учествујемо", рекао је локални фармер Џејкоб Мартин Дебс.

Каже да ово није била само маркетиншка кампања за прилачење туриста.

Није нови Исланд

Најважније питање је како пронаћи равнотежу између привлачења већег броја туриста са једне, и очувања еко система и традиционалног начина живота, са друге стране.

Фарска Острва имају аутономију у оквиру Данске, али су у туристичком смислу поприлична непознаница чак и у Скандинавији.

„Лако направите рекламу јер се Фарска Острва налазе у сред ничега", каже волонтер из Шведске Хакан Јохансон.

Проблем за туристе представља и пут до тамо. Има мало директних летова на Фарска Острва.

Поједини становници Фарских Острва виде Исланд као „старијег брата". А управо је тај „старији брат" постао веома популаран међу туристима, пошто га годишње обиђе два милиона посетилаца.

Острва бележе раст од 10 посто у броју туриста у 2018. у односу на прошлу годину.

„Нећемо да постанемо нови Исланд. Желимо да сачувамо Фарска Острва онаква каква су", рекао је један локални туристички радник.

„Не желимо да ружни хотели и апартмани униште наша острва. Циљ је да сачувамо локалне фармере и њихове овце".

Главни град Торшавн има 20.000 становника и само два хотела. Додуше, граде се још два у престоници.

Премијер Аксел Јохансен рекао је да је свестан одговорности у борби за очување локалне заједнице и природног окружења.