Фирма чији су запослени искључиво аутистични

Питер, Еван и Брајан раде за малу технолошку фирму са седиштем на плажи у Санта Моники, која се бави тестирањем софтвера и поправљањем багова.

На први поглед, изгледа као и било која лосанђелеска компанија, с белим зидовима испуњеним уметничким делима по укусу и правилно постављеним дифјузерима због којих се осећате опуштено.

Питер радну атмосферу описује као „мирну, али забавну", а посебно му се допада чињеница да не постоји притисак да се запослени друже међу собом, док Еван за послодавце каже да се „труде да угоде и пуни су разумевањa". Брајан његову канцеларију описује као „јединствену".

Аутикон (Auticon) је само једна од малобројних компанија које запошљавају искључиво аутистичне особе.

Некада позната као МајндСпарк (MindSpark), пре него што ју је купила немачка компанија Аутикон, то је фирма оснивача Греја Беноиста, који, као отац два аутистична сина, није налазио много опција за радно место које би удовољило њиховим потребама.

„Обојица су изузетно способни и паметни, и заслужују прилику да то и искажу", рекао је он за ББЦ током недавне посете компанији.

„Сматрао сам да та рупа мора да се попуни и да нема другог начина да се то учини него да лично предузмем нешто."

Фирму је основао 2013. године и она данас има више од 150 запослених. Његов старији син, који се такође зове Греј, данас ради у финансијском сектору.

„Наша мисија је да оснажимо групу која је обесправљена. Има много сегмената друштва који су неискоришћени, а људи са спректра аутизма су једни од њих", рекао је он.

Питер је раније радио у „нормалним" канцеларијама, али му оне нису деловале превише нормално. Штавише, свој пређашње радно искуство је упоредио са епизодом Преживелих (Survivors), ББЦ-јеве серије о групи људи после епидемије грипа, који је избрисао већину човечанства.

„Било је веома тешко изборити се са свим тим и разумети то. Нисам успео да остварим друштвене контакте", рекао је он за ББЦ.

Еван описује како је на претходним пословима „током ручка само седео сам и слушао подкасте".

Аутизам погађа више од једне особе на сваких сто, према подацима британског Националног друштва аутистичних особа, али ће стално запослење добити једва четвртина њих.

Многи падну већ на првој препреци, јер због анксиозности, која често уме да буде повишена код оних на спектру аутизма, сама помисао на интервју за посао делује застрашујуће.

„Људи имају обичај да запошљавају особе сличне њима, а аутистични људи нису као ви, они су особе за себе", каже Стив Силберман, аутор књиге Неуроплемена, која се бави еволуцијом аутизма.

„Списак ствари које не смеш да радиш на интервјуу за посао практично је дефиниција аутизма. Не скрећи поглед, гледај послодавца у очи, покушај да продаш себе. Све то веома тешко пада аутистичним особама."

Брајан је очајнички желео да искористи своје компјутерске вештине на радном месту, али га је одбијало пријављивање за посао у жестоко конкурентном свету технологије.

„Притисак је велик. Морате да се такмичите са другима", рекао је он.

Очигледно обесхрабрен, Брајан се радије прихватао физичких послова - укључујући радно место у пиљарници и перионици аутомобила - на којима није могао да искаже пун потенцијал и, према његовим речима, ти послови „нису водили никуда".

Неке фирме су нашле начине да заобиђу традиционални процес интервјуисања за посао. Немачка софтверска фирма САП, која такође запошљава особе са спектра аутизма, кандидатима уместо формалног интервјуа нуди да направе робота од Лего коцкица.

„То показује умеће решавања проблема и посвећеност задатку", рекао је Силберман.

А САП очигледно мисли да се и исплати, истичући да аутистичне људе не запошљава из „доброте", већ зато што нам то „повећава профит".

Поред повишеног нивоа анксиозности, аутистични људи често се муче и с интеракцијом у друштву.

И зато у Аутикону, ако запослени желе да носе слушалице због осетљивости на буку, могу и да их добију. Могу да одаберу и да раде у замраченој соби ако им то више одговара, не морају да иду на паузу за ручак ако не желе и ако мисле да неће умети вербално да комуницирају са колегама из тима, могу уместо тога да користе апликације за размењивање порука.

Ако некоме све то постане сувише напорно, он има право на „слободне дане због анксиозности".

„Наш приоритет је осетљивост на проблеме наших запослених", рекао је Беноист, „али то значи истовремено се старати и да клијент и даље добија највећи квалитет, што захтева осмишљавање пројеката и начин прерасподеле ресурса."

А кад је у питању фамозна оцена рада запослених, нагласак је на томе да се не буде критичан.

„Суштина је у добрим начелима људских ресурса, а то је нешто што друге фирме лако могу да преузму од нас", додао је он.

Силберман није уверен да су раздвојене канцеларије добра идеја, јер мисли да и аутистични запослени и њихове колеге могу да науче много једни од других радећи заједно.

„Научивши како да воде запослене са различитим особеностима, послодавци ће научити и како да помогну свим својим запосленима", рекао је он.

„Погледајте само Била Гејтса, који дефинитивно исказује неке аутистичне особине. Он се у друштвеном погледу развио и велики је филантроп."

Аутикон има програм у трајању од четири недеље на основу ког одлучује да ли му кандидати одговарају за дугорочно запослење.

Неки не добију пролазну оцену, нарочито они које су родитељи наговорили да се пријаве за посао, упркос томе што не гаје страст према програмирању, а важно је истаћи и да има много аутистичних особа које занимају неке друге ствари.

Што се тиче оних који су успешни у Аутикону, изгледа као да се чланови тима међусобно јако подржавају, чак и ако не иду заједно на ручак.

Кад је недавно осмишљаван нов канцеларијски простор, запослени су тражили да буде отвореног типа уместо у издељеним одељцима.

„Фирма је сјајна. Опуштена, стрпљива и веома срдачна", рекао је Питер. „И сви су веома духовити."

И Брајан и Еван сада уживају у паузама за ручак са колегама, иако Питеру и даље „тешко пада да се одвоји од посла".

Али, можда индикативно, сва тројица сматрају да је Аутикон место на ком би могли да остану да раде до краја живота.

То је лекција коју би многе друге компаније могле да науче, сматра Силберман.

„Што се тиче многих аутистичних особа, ако нађу место на ком осећају подршку и да би њихове вештине могле да цветају, они постају веома посвећени, лојални и не прелазе у другу фирму. А то компанијама штеди новац, јер не морају изнова да обучавају нове људе."