И Жути прслуци у кампањи за Европски парламент

Покрет Жутих прслука у Француској именовао је 10 кандидата за мајске изборе у Европском парламенту, али су саопштили да ће листу проширити на 79 кандидата.

Локални протести Жутих прслука - „gilets jaunes" на француском - започели су као побуна против повећања пореза на гориво у новембру.

На врху листе кандидата је Ингрид Лувевасу, 31-огодишња неговатељица која сама одгаја двоје деце у Нормандији. Она оптужује владу за занемаривање потреба обичних људи.

Током протеста, Париз је доживио најтеже уличне сукобе од 1968. године.

Покрет обухвата широк спектар људи, од којих неки одбијају било какву повезаност са тренутном политичком ситуацијом у Француској и ЕУ.

Генерално, они виде председника Емануела Макрона као симбол традиционалног француског елитизма, удаљеног од тешкоћа обичних људи који се боре да се носе са рачунима за комуналне услуге, порезом на гориво, ниском платом и незапосленошћу.

Макрон је у децембру укинуо планирани пораст пореза на гориво, док су протести наставили да се шире Француском.

Ко је на листи кандидата?

Кандидати имају између 29 и 53 године и међу њима су менаџери малих предузећа, адвокати, здравствени радници и самохране мајке. Шест је жена и четворица мушкараца.

Истакнути активиста Ик Шеињан ће водити кампању. Покрет је до сада избегавао да изабере вођу.

Они желе да повећају листу кандидата на 79 до 10. фебруара. Те кандидате ће изабрати активисти у жутим прслуцима.

Биће у трци за 79 места додељених Француској у Европском парламенту, иако би то могло да се промени због неизвесности око Брегзита.

Покрет треба да прикупи најмање 700.000 евра за кандидате на терену, јавља француски дневник Ле Фигаро. Шеињин каже да покрет има око десет одсто тог износа за сада, тако да ће се позивати на донације и покушати да новац прибави крауфандингом.

У назнакама платформе, покрет је навео да одбија „одлуке европских институција и диктата финансијске и технократске класе, који су заборавили шта је заиста важно: хуманост, солидарност и планета".

Обећавају и да ће бити „портпарол грађана, које ће током читавог мандата слушати".

Како је председник Макрон реаговао на протесте?

Поред укидања пореза на гориво, Макрон је обећао додатних 100 евра месечно за раднике са минималном зарадом и смањење пореза за пензионере.

Пакет чији је циљ превазилажење кризе коштаће 10 милијарди евра, каже влада.

Макрон је такође покренуо националну „Велику дебату", која укључује састанке у градским већницама широм земље како би се решили проблеми демонстраната.

У четвртак је Градска већница у Паризу била домаћин дванаестосатне дебате, док се Макрон састајао са конзервативним опозиционим лидером Лораном Вукеом.

Шта се може очекивати на европским изборима?

Националисти и популисти су постигли велике победе широм ЕУ последњих година, тако да ће вероватно повећати њихову заступљеност у Европском парламенту.

Италија има популистичку владу коју води коалиција Пет звездица и Лиге, у Немачкој је крајња десна Алтернатива за Немачку (АфД) главна опозициона странка, а националисти су на власти у Мађарској и Пољској.

Гласачки систем ЕУ за пропорционалну заступљеност може бити користан за мање странке. Пример је Евроскептична странка независности Велике Британије (УКИП), која у Стразбуру има седам чланова ЕП-а, али нема посланика у Вестминстеру.

Према Елабовој анкети јавног мњења објављеној у среду, либерална Макронова странка је на путу да победи на изборима 26. маја у Француској, а иза ње следи странка Марин Лепен, па Жути прслуци.

Европски парламент смањује укупан број посланика због Брегзита - са 751 на 705. Без Уједињеног Краљевства, има 73 места мање, али 27 се преусмерава на друге земље. Укупан број места који ће имати Француска се са 74 повећава на 79.

Међутим, планови би могли да се промене, будући да је још увек нејасно да ли ће Велика Британија напустити ЕУ као што је планирано 29. марта.

Потпредседници италијанске популистичке владе, Матео Салвини и Луиђи ди Мајо, оштро су критиковали Макрона и изразили подршку жутим прслуцима.

Француска европска министарка Натали Луезу је упозорила да за сада Француска неће слати министре у посете Италији.