Ирански мигранти: Преко Сурчина до Довера

Више од 100 миграната, који тврде да су Иранци, током протекле три недеље кренуло је на опасно путовање гуменим чамцима преко канала Ламанш. Зашто?

У рану зору 23. новембра, осморо је нађено шћућурено у чамцу у немирном мору код обале Кента.

Спасиоцима су рекли да су на мору провели 12 сати.

Слична сцена се одиграла претходног дана, када је седморо нађено код Довера, а исто толико само неколико сати раније.

Од 3. новембра 101 мигрант, укључујући четворо деце, отиснуо се гуменим чамцима преко 32 километара широког Ламанша, што је, како полиција каже, „као да покушавате да претрчавате аутопут у време шпица".

Министарство полиције није објавило званичне податке, али према рачуници ББЦ најмање толико је од почетка месеца овим путем ушло у Британију.

Сви до једног су службеницима Министарства за имиграцију рекли да су Иранци.

Овим се отвара неколико питања за британске и француске власти, које су под притиском да спрече таква путовања пре него што се неко удави.

Зашто се толико чамаца отискује према Кенту? Како их зауставити? И зашто су сви мигранти из исте средњеисточне земље?

Одговор на последње питање могао би да се нађе у Београду, главном граду Србије.

Миодраг Ћакић, директор српске организације Помоћ за избеглице, која прати кретање миграната преко Балкана, сматра да су мигранти који стижу у Британију, претходно боравили у Србији, где су масовно почели да долазе након што је августа прошле уведен безвизни режим за Иранце.

Ова мера је требало да подстакне туризам и трговинску размену између Ирана, који је по снази привреде 25. земља на свету, и Србије, која је испод 90. места.

Визе су поново уведене 17. новембра ове године, због масовне злоупотребе права на азил, али је дотле у Србију већ долетело око 40.000 Иранаца.

Не зна се колико их се вратило у домовину, али су локални медији известили да авиони на директној линији Београд-Техеран стижу пуни, а враћају се празни.

Према наводима хуманитарне организације Инфо Парк, српска полиција процењује да се око 12.000 Иранаца није вратило након што су допутовали у Србију.

Ћакић каже да се међу мигрантима прича да Иранци користе „лажне пасоше и компликоване шеме" да уђу у Европску унију.

Они не спавају по склоништима, него у хотелима и хостелима и уопште су боље припремљени за пут.

Са друге стране, избеглице из Сирије, Ирака, Авганистана и Пакистана препешачиле су хиљаде километара и спавају у београдским парковима и напуштеним зградама.

„Иранци у односу на њих више личе на туристе. То су клинци у фармеркама и дуксерицама и ранчевима на леђима", каже Гордан Пауновић из Инфо Парка.

„Многи користе лажне пасоше, који у Турској коштају између три и шест хиљада евра. Они не деле судбину осталих избеглица, које пролазе кроз тешке муке и спавају у импровизованим склоништима и прихватним центрима".

„Остајали су по хотелима и по месец дана, док нису нашли везу да их прокријумчаре из земље", каже Пауновић

Иранци можда стоје боље од осталих избеглица, али за многе од њих живот није нимало лак, пошто живе у репресивном режиму.

Кавех Калантри из Удружења Иранаца које помаже избеглицама у Великој Британији, каже да народ бежи из Ирана због неслободе и кршења људских права.

„Ако имате либералне или левичарске ставове, или припадате верској мањини, лако могу да вас стрпају у затвор. Многи се свакодневно суочавају са насиљем".

Процењује се да од Исламске револуција 1979. до данас, земљу сваке године напусти између 150 и 200 хиљада људи.

Иранци су у последње две године избили на прво место по броју захтева за азил у Британији, кажу у Министарству полиције. Прошле године их је, од укупно 26.350 тражилаца, било 9 одсто.

„Није необично што Иранци долазе у Британију, него начин на који стижу", каже Калантри.

Према једној теорији, разлог што Иранци ризикују животе прелазећи Ламанш управо је због њиховог свог релативног богатства. Једноставно речено - могу да приуште услуге кријумчара и да плате чамце.

Маја Конфорти из француске организације Уточиште за мигранте, описује покушаје преласка канала као „ирански специјалитет".

„Чамцима могу да прелазе само они који имају пара. Африканци сав новац потроше уз пут," каже она.

„У Кале је стигао нови талас Иранаца. Једино су они довољно храбри и довољно имућни да ово раде".

Ћакић сугерише да Иранци у Кент стижу након што су у ЕУ ушли из Србије.

„Не видим друго објашњење. Србија је једина држава на Балканској рути са значајним бројем Иранаца".

Неки не верују да су сви ти мигранти Иранци. Професор Адиб-Мохадам из Центра за иранске студије при Универзитету СОАС у Лондону, каже да сумња да су многи који се представљају као Иранци у ствари Авганистанци.

Француска усваја контраверзни имиграциони закон

Лидери ЕУ планирају затворене мигрантске центре

Међутим Ема Наваз, стручњак за имиграцију, каже да „не види шта би мигранти добили лажним представљањем".

У сваком случају, преласке преко Ламанша контролишу „мафија и организовани криминалци" у Француској, тврди Ингрид Паро из француске Поморске префектуре у Шербуру.

Каже да је ове године регистровано 30 покушаја преласка, прошле 12, а претпрошле 23.

Већина није успела, јер су им чамци били премали, али је ове године било неколико прелазака украденим јахтама и глисерима.

Британска Погранична полиција у недавном извештају каже да је „приступ мањим пловилима све лакши и јефтинији, што отвара пут криминалцима да се укључе у кријумчарење људи".

До детаљнијих података је тешко доћи, јер полиција тврди да би њихово објављивање могло да „угрози текуће операције за заустављање илегалних прелазака".

Чарли Елфик, члан парламента из Довера каже да је прелазак чамцима „без преседана" и тражи да се Пограничној полицији доделе већа средства и још патролних чамаца.

Он тврди да је број миграната откривених у камионима у Доверу за трећину мањи откад је порушено мигранстко насење у Калеу.

Међутим Броџет Чепмен из Акционе мреже за помоћ мигрантима у Кенту, каже да је прелазак чамцима „природна последице строже контроле граница и оштре политике према имигрантима".

„Људи онда траже нове, опасније начине да уђу", додаје она.

Бивши министар за имиграцију и посланик из Ештона, Дамијан Грин, каже да би нагласак требало ставити на „растурање међународних злочиначких банди који стоје иза овога".

„Ако нам треба још ресурса, тамо их треба усмерити", каже он.

Министарство унутрашњих послова каже да се увелико ради на „идентификацији и растурању организованих криминалних група омогућавају илегалну имиграцију".

И Француска је већ „пооштрила мере" како би спречила покушаје преласка, уместо да се бави само операцијама спасавања, тврди Ингрид Паро.

„Највише се бојимо судара на мору и губитка људских живота. Не желимо да дођемо у ситуацију да налазимо мртве и рањене на плажама", каже она.