Образовање: Шта чека наставнике, а шта спремачице у Србији

Изнад начичканих шарених кишобрана испред Министарства просвете у центру Београда средином септембра издизали су се црвена четка и за њу залепљен пластични ђубровник.

„15 одсто" било је написано руком на плавом ђубровнику - проценат за који спремачице запослене у просвете траже већу плату од јануара 2025.

Ниједна од њих десетак тада није желела да говори за ББЦ на српском, иако су у неформалном разговору причале о тежини посла и зашто траже повећање зараде која је тренутно око минималне.

Према последњем предлогу владе, спремачице и друго ненаставно особље могу да добију осам одсто већу зараду од јануара 2025, док би наставници добили 12 одсто повећања.

Синдикати одбијају овај предлог због чега је данас одржан нови протест, уз штрајк у школама.

„Ми не желимо да делимо људе унутар система.

„Било какво повећање да дају, макар и недовољно, не сме да нас дели једне на друге", каже Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србија, за ББЦ на српском.

По предлогу владе, плата наставника почетника са мастер дипломом, била би око 97.000 динара, док би ненаставно особље са завршеном средњом школом и даље добијало око минималне зараде.

„Волео бих да смо могли да понудимо и два и три пута веће повећање, али није питање добре воље, него шта је реално и шта је оно што држава може да издржи, а да не урушимо све и срушимо целу економију", рекао је премијер Милош Вучевић за ТВ Прва.

Сличан предлог влада је изнела и запосленима у предшколским установама, тако да васпитно особље може да се нада повећању од 12 одсто, а неваспитно од осам одсто.

„Ми радимо веома одговоран посао за веома малу плату - минималац.

„Да ли је то нормално јер ми имамо исту одговорност као васпитачи - хранимо децу. Цео дан имамо посла - примање робе, прање кухиње, судова, припрема оброка. Ово је страшно", каже куварица из београдске предшколске установе, која није желела да јој буде објављено име, за ББЦ на српском.

Три просветна синдиката која имају представнике у предшколским установама позвалa су чланове на штрајк у среду, док је Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања најавио могућу постепену обуставу рада током наредних недеља.

„Ако ми станемо, цела Србија стаје.

„Ми смо ти који чувају децу људима који раде у другим секторима", каже васпитачица Тања Спасојевић за ББЦ на српском.

Просветни радници неће да чекају

Почетна плата наставника са дипломом мастера током 2024. године била је око 10.000 динара мањa од просечне зараде у Србији.

Просветни радници траже да се од јануара 2025. године ова два износа изједначе.

„Ако се пројектује да ће просек за државу бити око 920 евра, то значи да би наше повећање требало да буде између 15 и 20 одсто", каже Добривоје Марјановић.

Он наглашава да би ово повећање требало да буде једнако за све који су запослени у просвети.

„Ми смо једина бранша са којом је влада потписали протокол, у коме се обавезује да ће у јануару 2025. године плата наставника почетника бити доведена на ниво републичког просека.

„Они нам одговарају да је ово максимум максимума. Међутим, рађен је ребаланс буџета, новца има, али не желе да га расподеле на образовање", наводи Марјановић.

Последњим ребалансом предвиђен је 12 милијарди већи буџет за просвету, од чега осам милијарди динара више за плате, рекао је премијер Милош Вучевић 30. септембра у Скупштини Србије.

Тај новац издвојен је за плате више од хиљаду новозапослених и за повећање зарада разредних старешина и стручних сарадника, додао је.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је на истој седници да је већина захтева из потписаног протокола испуњена.

„Нама јесте циљ да у 2025. години покушамо да испунимо апсолутно све елементе (протокола), али у складу са реалним финансијским потенцијалом државе", рекла је.

Синдикати међутим траже да захтеви буду испуњени од јануара.

Ако влада не испуни захтеве, синдикати ће позвати чланове на нови штрајк, каже Добривоје Марјановић.

'Опет сте нас преварили'

Слободан Маричић, ББЦ новинар

„Ако вас због наше плате није блам, проведите ви са децом један дан".

Тако је гласила само једна у низу порука са, како су их просветари назвали, „часова" у центру Београда 2. октобра, којима нису присуствовала деца, већ наставници, теткице и други просветари.

Први „час" одржан је испред Скупштине Србије, где се на позив четири синдиката окупило неколико хиљада људи из читаве земље, тражећи веће плате.

Пиштаљкама и транспарентима су поручивали: „Будућност образовања почиње данас", „Рушење просвете је издаја Србије", као и „Опет сте нас преварили", што је и био главни слоган овог протеста.

„Дошли смо до црвене линије незадовољства", рекао је на скупу Данило Глигорић, председник Синдиката радника просвете у Србији, и додао: „Сада је бити или не бити".

Демонстранти су потом прошетали до зграде Владе Србије, где су организатори поново обратили окупљенима и одржали „други час".

Пред зградом владе су рекли да је „више од 60 одсто школа широм Србије потпуно обуставило рад", а да је у више од 90 одсто образовних институција у току неки вид штрајка.

Министарство просвете је то негирало, наводећи у саопштењу да је настава обустављена у 23 одсто школа, а делимични штрајк спроведен у још 28 одсто установа.

„Имамо поруку и за оне који су данас у школама и раде нормално - ако вам је добро, онда ништа", поручили су организатори на крају скупа.

Даље кораке нису најавили, али су рекли да ће бити „допунских часова".

„Више нећемо ићи ни на какве преговоре док се нешто конкретно не реализује од ствари које смо потписали са владом", поручио је на скупу Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника.

На претходном протесту просветни радници говорили су и о малим платама и лошим условима рада.

„Желе да направе од нас и наше деце просек.

„Просвета је небитна држави. Посао наставника свео се на то да се пишу папири и документација. Ми немамо ни времена да видимо шта се дешава у учионици", рекла је тада Драгана Дачић, наставница из Смедерева, за ББЦ на српском.

Спремачице су у неформалном разговору рекле да се са платама које имају осећају невредновано.

Због ниских зарада све их мање у просвети, због чега је једна школа из Београда морала да пређе на онлајн наставу, јер није било могуће наћи замену за одсутне теткице, пренео је РТС.

„Помажемо једна другој, а у ствари нама треба још радне снаге да бисмо све одрадиле како треба.

„Слаб је одзив на конкурсе, првенствено због ниских плата", рекла је Јасна Дробњак за РТС.

Један од ранијих захтева синдиката био је да напад на просветне раднике буде строжије кажњен, што би могло да буде испуњено после измена Кривичног закона о коме посланици ускоро треба да расправљају.

Колики је минималац?

Минимална зарада у Србији током 2024. кретала се од 45.528 динара до 49.864, у зависности од броја радних сати.

Од јануара 2025. године, биће увећана тако да сат рада буде плаћен 308 динара што значи да ће се зарада кретати од 49.280 дo 56.672 динара.

У Србији је 114.064 запослених, што је 5,5 одсто, примало износ до минималне зараде, подаци су Републичког завода за статистику.

'Сви су важни'

Почетна плата васпитача мастера је око 86.000 динар у овом тренутку, а Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања тражи повећање од 21 одсто за све запослене.

„Тиме би техничко особље било тек пет одсто изнад голог минималца", поручили су из синдиката.

Влада је међутим и њима понудила повећање од 12 и осам одсто.

„Највеће повећање плата биће у просвети за наставнике, професоре, учитеље и васпитаче, за све оне који раде у предшколским установама са групама са децом која су директно у собама", рекао је премијер Милош Вучевић.

Међутим, синдикати и васпитачи истичу да са децом раде и други запослени у вртићима који морају бити обухваћени повећањем зарада.

„Они кажу добро јутро деци, помогну им да донесу ствари.

„Прискачу нам у помоћ и исто су део васпитног система. Врши се непотребна подела на важније и неважније, а сви који раде су подједнако важни", говори Тања Спасојевић.

Она ради у предшколској установи 25 година, и каже да због недовољног броја васпитача деца не могу да добију потребну пажњу.

„Ако у групи у просеку има од 25 до 30 деце, да ли је могуће да једна особа испрати само погледом све њих", каже.

Када једна васпитачица треба да одведе дете у тоалет, у соби са осталом децом остају спремачице или сервирке, објашњава.

„О томе нико не размишља", додаје.

Због односа према запосленима у предшколству каже да је спремна на штрајк.

„Од како радим дошло је до ерозије нашег значаја и вредности.

„Ми смо доживели толико понижења и маргинализације да је мој закључак да су наша деца небитна иако се прича о томе колико су нам деца важна. Ако су нам деца важна, важни су и људи који брину о тој деци, а ми такву поруку не добијамо из дана у дан", говори.

Куварица из предшколске установе у Београду каже да „зна да је свима мало - и спремачицама и васпитачима и сестрама".

„Али кухиња је рудник", додаје.

Она прича да посао који ради може бити веома „стресан" због одговорности.

„Само једно дете да каже да га боли стомак, нама долазе санитарци, улазе у кухињу, прегледају", говори.

Са три колегинице и једним колегом задужена је за припрему оброка за 600 деце и радно време јој траје од пет ујутру до један, мада каже да понекад остане и дуже.

„Људи напуштају (ове послове) јер неће да раде за те паре."

Она има скоро 40 година стажа и „сада нема куд".

„Али ове колегинице које остају… Жалосно је за коју ће плату да раде".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]