Србија и музика: Преминуо Душко Гојковић, легендарни џез трубач

Аутор фотографије, Didier Messens/Redferns via Getty Images
Џез трубач Душко Гојковић, један од најуспешнијих музичара са Балкана, преминуо је у 92. години у Минхену.
Свирао је са највећим именима џез музике попут Дизија Гилеспија, Џерија Малигана, Стена Геца, Сонија Ролинса, Чета Бејкера, Мала Волдрон и Мајлса Дејвиса.
„Он спада у највеће уметнике 20. века са ових простора," каже Владислав Томанић, председник удружења „Душко Гојковић Џез Иницијатива", за ББЦ на српском.
Његов ауторски опус обележиле су многе композиције, а први у свету је у савремени џез увео хармонско и ритмичко музичко наслеђе Балкана.
„Отишао је ненаметљиво и тихо, какав је и био. Душкова труба, звучала је префињено, елегантно, снажно и препознатљиво. Отишао је вечити младић са трубом", стоји у саопштењу удружења „Душко Гојковић Џез Иницијатива".
Његова каријера трајала је више од 70 година, а када је добио Ехо џез награду за животно дело у Хамбургу у новембру 2022, изјавио је да још увек свира и да паралелно ради на неколико пројеката.
„Био је велики посвећених - вежбао је свакодневно до последњих дана, што је потпуни феномен да неко свира трубу са 90 година", каже за ББЦ на српском Иван Благојевић, директор Нишвил Џез фестивала, на коме је Гојковић више пута наступао.
После првих корака у Диксиленд оркестру педесетих година 20. века, постао је члан Биг бенда радио Београда, а затим 1961. отишао у Западну Немачку, где је наставио каријеру.
Свирао је и са многим великанима џез музике попут Мајлса Дејвиса који га је чуо током наступа 1956. и придружио му се на бини.
Наводно га је чувени музичар позвао да дође у Америку, на цедуљи му је написао адресу и приватни број телефона, рекавши: „Сада познајеш мене, за почетак то ти је довољно".
Иза њега је остало више од сто албума, снимљених са различитим оркестрима и ансамблима.
Иако је наступао у највећим салама на свету попут њујоршког Карнеги хола и лондонског Ројал алберт хола и на чувеним џез фестивалима широм света, Гојковић је више волео интимност џез клубова.
Нишвил фестивалу поклонио је докторску одору, који је добио уз почасни докторат у Македонији због коришћења етно мотива из ове државе, али и композицију Nishville Jubillation 2008.
Благојевић указује на недостатак подршке џез музичарима, наводећи да је Гојковић био велика звезда, између осталог имао фан-клуб у Јапану, „проносио је звуке овог региона широм света, а да амбасадори Србије никада нису дошли на његов наступ у некој земљи".
„Он је доказ тезе да што је неко већа звезда, то је природнији и спонтанији човек и захвалнији за сарадњу. Радовао се свакој прилици са свира, посебни су концерти са Биг бендом," каже Благојевић.

Аутор фотографије, Didier Messens/Redferns via Getty Images
Џез крититач Војислав Пантић последњи пут је срео Душка Гојковића у Минхену.
На његову молбу да му потпише књигу - „на дистанци" због пандемије ковида-19, џез виртуоз га је позвао на кафу у оближњи ресторан, али су из предострожности остали пред вратима где су дуго разговарали.
„Тврдио је да и даље пред собом има нотни папир и да сваког дана пише нове аранжмане - чинило ми се да би сутра прихватио да стане пред оркестар командујући неки врући џез", говори Војислав Пантић за ББЦ на српском.
Легендарног џез трубача памтиће и по „дивним концертима" којима је присуствовао.
„Џемовања у ситни сат на Београдском џез фестивалу у Дансинг дворани Дома омладине осамдесетих, бап на првом спрату 'Платоа' у инат турбо-деведесетим, прва посета послератном Сарајеву и његов „Добој" као џезерски одговор на севдалинку „Мујо кује".
„Или када на концерту дође ред на баладу, а нежни тонови Душкове трубе окупају простор рајском дивотом", присећа се Пантић.
Каже да је „професионално, приликом сваког од многих разговора" имао утисак као да „полаже испит пред строгим професором" јер „Душко није имао стрпљења за банална питања и површне саговорнике".
Но, када би се „ушло у разговор", могао би да траје сатима.
„До најситнијих детаља се сећао догађаја од пре пола века, сликајући, осим своје, и историју џеза уопште, великане жанра са којима је друговао и делио микрофон."
Пантић каже и да је Душкова улога у „обликовању и глобалној афирмацији балканског џеза - од непроцењиве вредности".
Снимио је „прву балкан џез нумеру и албум" и тако „остао међу најупорнијим протагонистима мешања фолклора са џезом", закључује џез критичар.
Ко је Душко Гојковић?
Рођен је 1931. у Јајцу у Босни и Херцеговини, а завршио је Музичку академију у Београду.
Свирачку каријеру започео је у Диксиленд оркестру, а са 18 година постао је члан Биг бенда Радио Београда.
Каријеру наставља у Западној Немачкој, а 1961. године добија стипендију за студије на америчком универзитету Беркли.
После студија постаје члан бенда Мајнарда Фергусона.
По повратку у Европу, формирао је секстет и 1966. снимио први албум Swinging Macedonia, са музиком коју је оригинално компоновао инспирисан музиком Балкана.
Албум се данас сматра једним од темеља балканског џеза.
Године 1968. настанио се у Минхену, где је основао први биг бенд, са којим је радио до 1976.
Десет година касније основао је ансамбл са којим је наступао до краја живота.
У богатој каријери објавио је велики број албума, а издвајају се: Soul Connection, Bebop Citi, Balkan Connection, Balkan Blue, In My Dreams, Samba do Mar (2003) и A Handful of Soul, Samba Tzigane и Latin Haze.
У Биг бенду РТС-а Душко Гојковић је био и шеф диригент и солиста ансамбла.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













