Србија, путовање, технологија и посао: Дигитални номади само у пролазу

Црно-беле фотографије и приче њеног деке, за Нину Клаптерон из Канаде, биле су једине информације о Србији у коју се упутила са једним ранцем и омањим кофером.

После 20 различитих пасошких контрола, прошла је и српску у мају 2017.

„Црно-бели призори које сам гледала у породичном албуму замениле су зелене површине, модерне зграде и пријатни људи који су ме дочекали.

„Невероватна природа и јефтини трошкови за живот, људи који одлично говоре неколико страних језика и одлична храна - све ми се то допало", прича Клаптерон шест година касније за ББЦ на српском.

Једна је од многобројних дигиталних номаткиња, која посао обавља ван канцеларије са било које локације у свету.

Уклапа се у профил дигиталног номада у Србији, барем према резултатима истраживања Дигиталне иницијативе Србије и Програма Уједињених нација за развој, урађене током 2020.

То су, углавном, људи из Северне Америке, између 20. и 34. године, ИТ стручњаци који се у Србији задржавају у просеку два и по месеца, између априла и октобра, када је лепо време.

Допада им се домаћа храна, пријатни људи који одлично говоре енглески језик, солидан проток интернета и ниски трошкови живота.

Према сајту Номадлист где номади рангирају посећена места, Београд, главни град Србије, у последњих неколико година је међу 20 најбољих места за живот у свету, док је у Европи на четвртом месту, испред Барселоне и Лондона.

Али и поред многобројних предности које дигитални номади виде у Србији, замерају непостојање дигиталних виза која би им омогућила дужи боравак.

Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања најавило је измене Закона о запошљавању странаца и Закона о странцима до краја 2020. којом би се њихов статус побољшао, али дигитални номади су и даље невидљиви за систем.

Тадашња државна секретарка при Министарству рада Бојана Станић најавила је издавање једногодишње визе под условом да им је бруто плата током шест месеци већа од 3.500 евра, пренела је Радио-телевизија Војводина.

На питања ББЦ-ја докле се стигло са поменутим изменама, из надлежног министарства упућују на Ненада Пауновића председника Радне групе Владе задужене за овај посао.

До објављивања овог текста Пауновић није одговорио на питања ББЦ-ја.

Колико дигиталних номада годишње борави у Србији тешко је проценити, каже, Иван Бркљач, директор организације Тачка повратка која се бави циркуларним миграцијама.

„У очима администрације и државе не постоји разлика између туристе и дигиталних номада, па се претпоставља да сви који бораве дуже од две недеље јесу номади који су ту због посла.

„Груба процена је да их је у Београду око 2.000, оно што је видљиво јесте да расте број заинтересованих за изнајмљивањем индивидуалних радних простора", додаје Бркљач за ББЦ на српском.

Како раде странци у Србији?

Бред Бекет, инжењер сајбер безбедности из Сан Дијега већ две и по године живи у Србији.

Стални посао напустио је 2019. и упустио се у свет дигиталних номада.

Боравио је на Балију шест месеци, радио и живео на Тајланду, да би се вратио у родни град по избијању пандемије корона вируса.

„Претраживао сам које државе су отворене и видео да је Србија у том тренутку била једна од ретких где могу да дођем.

„Видео сам да скоро свуда има интернета, да су цене станарине поприлично приступачне и да има довољно простора за рад, као дигиталном номаду то је све што ми је било потребно - само сам купио карту и дошао", говори Бекет.

У јуну 2020. године, Бекет је слетео на празан београдски аеродром.

Неколико дана је боравио у хостелу, а потом је изнајмио стан.

„Оно што ме је посебно одушевило јесте колико људи заправо говори енглески језик и то јако добро, што ми је баш значило, посебно у почетку, осетио сам се као код куће".

Првобитно је желео да буде у Србији 90 дана колико је законски дозвољено, али се у међувремену, како каже, „заљубио у Србију, архитектуру, али пре свега у људе који су пријатни и срдачни".

Одлучио је да отвори консултантску фирму и пресели се на југ земље.

Каже да сада има једногодишњу визу и здравствено осигурање, плаћа порез и жели да остане и добије држављанство.

Законом о странцима и Законом о запошљавању странаца прописано је држављани трећих земаља могу да бораве у Србији до 90 дана без визе.

За то време ослобођени су пореза и пријављивања дохотка под условом да раде за иностране послодавце који нису пријављени у Србији.

„Од 1. јануара 2020. године сви дигитални номади који бораве у Србији до 90 дана биће ослобођени пореза", изјавила је Ана Брнабић, председница Владе Србије.

Ако желе да остану дужу, првобитно се пријављују за добијање белог картона, у полицијској станици општине у којој бораве.

Са белим картоном могу да поднесу захтев за привремени једногодишњи боравак по неколико основа, пише у Правилнику о ближим условима за одобрење привременог боравка странцима:

Добијањем привремене дозволе за боравак, странац може да отвори фирму у Србији и у том случају дужан је да плаћа порез на доходак, прописује Закон о порезу на доходак грађана.

Из рачуноводствене агенције Криејтив фајненс (Creative Finance) за ББЦ на српском кажу да у том случају они имају исте пореске обавезе као резиденти, односно домаћи држављани.

Странци могу да се региструју и као предузетници паушалци, када плаћају паушални порез, у једнаким месечним ратама, а не воде пословне књиге и остварују годишњи приход до шест милиона динара.

Колико је странаца затражило захтев за привремени боравак у последњих неколико година и колико таквих захтева је одобрено, Управа за странце при Министарству унутрашњих послова Србије није одговорила ББЦ-ју.

Шта се дигиталним номадима не свиђа у Србији?

Нина Клаптерон је рођена у Отави, једном од већих градова у Канади и од 2017. године је „на точковима".

По завршетку средње школе, паузирала је годину дана, како би се добро спремила за правни факултет.

У међувремену је почела да се бави писањем, а клијенте је налазила на онлајн платформи за рад - Апворк (Upwork).

Пошто није била везана за канцеларију одлучила је да путује.

„Схватила сам да нисам особа за једно место и да ми промена прија.

„Углавном се у једном месту задржавам шест недеља и идем даље", прича Нина, док се спрема за нови пут.

Кроз неколико дана иде за Мексико.

Нина указује и на неколико недостатака због ког многе њене колеге избегавају Србију.

Ковркинг је изнајмљен простор који деле сви који немају сталну канцеларију и за који, попут стана, плаћају месечну или дневну станарину.

„У сваком кафићу се пуши, што није случај у другим државама у којима сам до сада радила и уме да буде јако бучно.

„Не дајете ни дигиталну визу, што би нам значило - неки људи проверавају стање банковног рачуна, а ми проверавамо још колико дана нам је остало пре него што морамо да напустимо одређену државу", прича Канађанка Нина.

Наводи пример Хрватске која даје једногодишње визе странцима који послом нису везани за један простор.

„Три месеца колико у Србији можемо да боравимо без визе је кратак период, можете да искористе визаран, па да се опет вратите у државу, али је то исцрпљујуће,

„Када имате јасно дефинисан статус, осећате се сигурно, безбедно", каже ова 26-годишњакиња.

Визаран је краткорочни излазак из земље ком прибегавају они без боравишне визе.

У Србији је дозвољено да странци бораве 90 дана, довољно је да оду на 24 сата у неку од суседних држава и да се врате у Србију и наставе да бораве у њој наредна три месеца.

Студија Дигиталне иницијативе Србије показује да дигиталним номадима у Србији смета лош квалитет ваздуха, бирократија, пушење у затвореним просторијама и лош однос према мањинама и ЛГБТ људима.

Хрватска је била међу првим чланицама Европске уније, али и међу првима у свету која је регулисала једногодишњи привремени боравак за дигиталне номаде из трећих држава и почела издавање виза за њихов боравак.

Да би добили привремену дозволу, потребно је да докажу да раде на даљину, имају смештај, регулисано здравствено осигурање, месечно зарађују до 2.200 евра и нису запослени у хрватским компанијама.

Током једногодишњег боравка, ослобођени су пореза.

Министарство унутрашњих послова Хрватске је током 2022. године примило 1.223 захтева дигиталних номада за привремени боравак, одобрили су више од половине, наводе у писаном одговору за ББЦ на српском.

Највише захтева упутили су руски држављани - 457, а одобрена је половина.

Следе их становници Сједињених Америчких Држава са 144 захтева, од којих је 54 добило негативан одговор.

Дигиталном номаду којем је одобрен привремени боравак у Хрватској могу да се придруже чланови уже породице, што се односи и на ванбрачне заједнице, наводи се на сајту МУП-а ове државе.

Држава у региону која је препознала значај дигиталних номада је и Црна Гора.

На предлог Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, црногорска влада је усвојила Програм за привлачење дигиталних номада до 2025. године којим су предвиђене пореске олакшице и регулисање њиховог положаја.

А 2021. измењен је и Закон о странцима којим дигитални номади могу да добију визу за дужи боравак ако планирају да остану више од 90 дана у земљи.

Које све земље имају визу за дигиталне номаде и које планирају да их уведу можете да прочитате у овом тексту.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]