Вазектомија и Америка: Све више мушкараца који прибегавају трајној контроли рађања

Једног петка у јануару, Лајон Ленк ће отићи у ординацију властитог уролог у Канзас Ситију, у Мисурију, у Сједињеним Америчким Државама.

Добиће локалну анестезију и лекар ће направити танак рез у Ленковим мошницама, пронаћи ће његов семевод - канал која преноси сперму кроз његов пенис - пресећи ће га и заштити његове крајеве.

Рез ће потом бити затворен, а Ленк ће отићи кући, узети средства против болова која у апотеци могу да се купе без рецепта и, ако не буде било никаквих компликација, биће лишен свих непријатности у року од недељу дана или мало више.

Ленк (35) и његова партнерка немају децу, а желе да тако и остане.

Кад је Врховни суд Сједињених Држава пресудио у случају Добс против Женске здравствене организације Џексон да не постоји уставно право на абортус - преиначивши судску одлуку у случају Ро против Вејда која је штитила право на абортус од 1973. године - он је заказао вазектомију.

„Мислим као и многи људи у мојој ситуацији да је ово било нешто око чега смо се колебали пре него што је укинута одлука Ро против Вејда.

„Али ово је једина опција у овом тренутку да моја партнерка остане безбедна, зато што живим у Мисурију", каже он.

А Мисури има један од 'оних закона који аутоматски ступају на снагу', криминалишући абортус истог момента кад је укинут.

Постало је истовремено веома страшно и изразито реално.

Све се више младих мушкараца распитује о вазектомији или јој се подвргава.

Тренд који је незванично примећен у неколико земаља, а посебно је скочио у Америци после одлуке Врховног суда.

Гугл тренд је приметио огроман скок претрага у Америци за реч „вазектомија" , заједно са придруженим изразима у претрази као што су „Ро" и „абортус"; количина претрага чак је била већа у местима на којима постоје закони који аутоматски ступају на снагу.

Извештај истраживачке компаније за телездравље Инербоди Рисерч показао је да су се претраге за „где могу да добијем вазектомију" повећале за 850 одсто у данима после вести, док се највећи скок десио у конзервативним савезним државама као што су Тексас и Флорида.

Једна ординација са Флориде рекла је за ЦБС Њуз да се број мушкараца млађих од 30 година без деце који се подвргавају вазектомији удвостручио после судске одлуке.

Уролози у Њујорку, Калифорнији, Ајови и другим државама пријавили су сличне скокове.

То је тренд који је у супротности са досадашњом нормом.

Одговорност за контролу рађања, чак и код дугогодишњих парова, одавно судиспропорционално сносиле жене; женска стерилизација, орална контрацепција, контрацептивне спирале и друге опције за жене и даље су најчешћи облици контроле рађања у САД.

Али сада када све више Американаца доноси контрацептивне одлуке после пресуде у случају Добс, пораст интересовања за вазектомију могао би да сигнализира промену ка томе да мушкарци преузму више одговорности за властиту репродукцију - или њено одсуство.

„Страх је реалан фактор"

У многим земљама, вазектомија је била ужестручна пракса.

Та стопа је посебно ниска у земљама у развоју, са просечном учесталошћу (кад је жене између 15 и 49 година старости користе у везама као облик контрацепције) између 0 и 2 одсто.

Чешћа је у неким другим земљама: подаци Уједињених нација из 2015. године показују да је у Канади и Великој Британијиучесталост 21,7 и 21 одсто.

У САД је 10,8 одсто, подаци су УН-а.

И док су вазектомије код Американаца између 18 и 45 година старости биле у опадању између 2002. и 2017. године, студије су забележиле неке наглашене скокове, посебно током Велике рецесије између 2007. и 2009. године.

„Пораст примене вазектомије од 34 одсто током Велике рецесије био је у снажној вези са растом стопе незапослености", написали су истраживачи са катедре за урологију Универзитета Стенфорд.

Економски услови нису једини фактор који утиче на скок броја вазектомија.

Забринутост у вези са климатским променама и пренасељености довела је до жеље, за неке, да ограниче величину сопствене породице или да немају децу уопште.

У Аустралији, где је стопа вазектомије релативно висока у поређењу са неким развијеним земљама, лекари пријављују пораст броја мушкараца млађих од 30 који траже захват.

Између 2020. и 2021. године, „дошло је до повећања од скоро 20 одсто броја мушкараца без деце млађих од 30 година који су тражили вазектомију", изјавио је лекар из Аустралије за СБС Њуз.

Постоје и анегдотски извештаји да су вазектомије међу младим мушкарцима порасле у Великој Британији, па чак и у Кини, где је стерилизација и даље културолошки табу.

У САД, каже Александар Пастушак, ванредни професор са катедре за уролошку хирургију на Универзитету у Јути, најчешћи разлог за захтев за вазектомије био је „тражила је моја супруга".

Али после одлуке Врховног суда, каже он, изгледа да све више мушкараца преузима одговорност над властитим репродуктивним опцијама, како опције за жене постају све суженије.

„Нарочито у државама у којима су закони против абортуса поново на снази, моје колеге дефинитивно примећују пораст броја мушкараца који долазе да раде вазектомију.

„Влада утисак да, знате, не можемо више да имамо секс под нашим условима", каже Пастушак.

Стентон Хониг, професор клиничке урологије и шеф одељења за репродуктивну и сексуалну медицину на Медицинском факултету на Јејлу, такође верује да је политичка клима фактор који стоји иза пораста броја вазектомија.

„Јесмо доживели првобитни скок броја вазектомија непосредно после укидања пресуде из случаја Ро против Вејда

„Многи уролози су сада у вишемесечном заостатку са обављањем вазектомија", каже он.

Навала позива мало је опала у његовој властитој ординацији, каже Хониг, мада је његов календар и даље пун.

„Али у црвеним државама - имам пријатеља у Канзасу који каже да је то наставило да расте. Исто је и у Висконсину.

„Мислим да и даље влада страх - то је реалан фактор. Не мислим да је то нешто о чему људи нису размишљали раније, али из разговора са пацијентима очигледно је да их је ово гурнуло до саме ивице."

Кит Лау, двадесеттрогодишњи творац садржаја из Остина, у Тексасу, каже да се подвргнуо захвату зато што верује да жене не треба саме да сносе терет контроле рађања.

„Тексас баш и није био благонаклон према женским репродуктивним правима, да се изразим пристојно", каже он.

Лау и његова партнерка имају трогодишњу ћерку и сигурни су да не желе да имају више деце.

После разговора са партнерком о њеним „стварно тешким" искуствима са контрацептивним средствима, Лау каже да је одлука била лака да он треба да буде тај који ће преузети одговорност за њихову контролу рађања.

Лау је донео одлуку да оде на вазектомију прошле године, пошто је Тексас усвојио предлог „закона о откуцају срца", забранивши абортус после шест недеља.

„Одлагао сам да то стварно закажем, али кад се сазнало за укидање одлуке у случају Ро против Вејда, тад сам рекао себи: 'Ох, па сад то стварно морам да урадим'. И тад сам заказао захват", прича он.

Хониг сугерише да би страх од тога да ће други облици контроле рађања такође бити угрожени новим законима о репродуктивним правима могао да утиче на пораст броја вазектомија у САД.

„Знате, налазимо се на клизавом терену.

„Посебно у државама као што су Охајо, Индијана и Мисури, где су се, чим је укинута судска одлука Ро против Вејда, вратили на то да је абортус нелегалан, завладао је страх да ускоро можда неће имати на располагању било какву врсту могућности планирања породице", каже Хониг.

То ми је, каже Ленк, „практично одмах прошло кроз главу."

Што је део разлога који га је мотивисао да закаже вазектомију, док још може.

До данас, каже он, одговорност за контрацепцију сносила је његова партнерка, што је носило са собом сопствене изазове.

„Она има проблема са хормоналним контрацептивним средствима.

„Изазива јој читаву масу нуспојава, али је и даље узима. Утиче на њено расположење, а ни други лекови које узима, као и контрацептивна спирала, нису идеални за њу, каже он.

Жеља да поштеди партнерку непријатности ових опција била је још једна мотивација за Ленка.

Значајна промена или краткорочни скок?

Упркос очигледним предностима овог захвата, број мушкараца који су се подвргнули вазектомији традиционално је низак у САД , углавном због прихваћене норме да је контрацепција одговорност жена, каже Кристал Литлџон, ванредна професорка социологије са Универзитета у Орегону.

Она упозорава да чак и овај скорашњи скок мора да се стави у контекст.

„Терет је у огромној мери деценијама био на женама.

„А опет, најмање свака четврта жена у САД способна за рађање подвезала би јајнике. Упоредите то са изузетно ниских 25 одсто вазектомије.

„Дешавају се ти скокови, али како они уопште могу да изгледају кад је тај број у старту веома низак", каже она.

Пораст броја вазектомија после укидања пресуде у случају Ро против Вејда је, међутим, значајан, додаје.

Неки мушкарци одлучују да предузму нешто, из забринутости за партнерке, из страха од добијања деце коју не желе, из политичког става против ограничавања абортуса, или мешавине сва три.

Али постоји шанса да се ради о краткорочном, реактивном тренду.

„Мислим да је дивно то што раде.

„Мислим да ће то допринети побољшању ситуације за жене, али просто не мислим да ће то бити драстична промена одговорности у коју верују неки други посматрачи.

„Понекад, као и са много других ствари које се дешавају у време криза у нашем друштву, можете да имате скок у интересовању чим се нешто деси.

„Али то мора да се одржи да бисмо доживели стварну промену", каже Литлџон.

Пастушак, с друге стране, скорашњи скок броја вазектомија доживљава као више од обичног моменталног бљеска.

„Одлука у случају Добс је била заиста велика прекретница у свему овоме

„Очекујем да ће доћи до пораста у наредних неколико година, док год тај закон буде био на снази", каже он.

Одлука у случају Добс приморала је неке људе да добро размисле о потенцијалним последицама нежељене трудноће за жене, нарочито у државама које нагињу удесно.

После укидања одлуке у случају Ро против Вејда, неки посланици у Америци траже закон који забрањује женама да путују у друге државе на легалан абортус.

То значи да би жене могле да буду оптужене за злочин ако буду имале легалан абортус, да ризикују властито здравље ако га имају илегално или да ризикују да наставе са нежељеном трудноћом.

Претња тих последица је оно што је навело Лауа да се подвргне вазектомији, чин који он доживљава - макар делимично - као политички став.

„После укидања одлуке у случају Ро против Вејда, сигурнији сам у ту одлуку него икад

„Мислим да је дошло време да као мушкарци почнемо да подржавамо жене и изнесемо наш терет контроле рађања", каже Лау.

Иако је то позитивна, корисна порука, Литлџон каже да ће права друштвена промена захтевати другачији начин размишљања.

„Док год доживљавамо то као нешто што мушкарци раде да би 'помогли партнеркама' и да су племенити, у служби њих које не могу да прекину трудноћу", каже она, то само појачава наратив да мушкарци нису примарно одговорна страна за контрацепцију.

Да би дошло до праве системске промене, размишљање мора да постане, напросто, „мушкарци имају улогу у спречавању трудноће", наставља Литлџон, „напрема сад је тренутак да мушкарци преузму одговорност, зато што су угрожени абортус и методи контроле рађања за њихове партнерке.

Ако желимо да се то промени, онда заиста морамо да се усредсредимо на ширење идеје да, без обзира на то што се деси са контролом рађања за жене, мушкарци морају да сносе одређену одговорност."

Пастушак се нада да ће скок броја вазектомија утицати на пораст интересовања за мушку контролу рађања уопште, нешто што ће погурати истраживање хормоналних и нехормоналних опција за мушкарце.

„Оно што видимо је висока потражња, нарочито међу младим мушкарцима, за контрацептивним опцијама", каже он.

„То не значи трајне опције. То значи да се више мушкараца занима за истраживање и потенцијално учешће у контрацептивним приступима.

„То су оне ствари којима мислим да можемо да се надамо у наредних пет до десет година. И то ће истински омогућити репродуктивне слободе које млађи људи поготово траже."

И Лау и Ленк кажу да је заказивање захвата било једноставно искуство.

Обојица су добили информације о чињеници да се вазектомије сматрају трајнима.

Иако је поништавање захвата могуће, оно значајно смањује стопу успешних трудноћа.

„Једина питања која ми је лекар постављао била су колико сам озбиљан", каже Лау.

Уролог га је питао да ли има децу.

„Питао ме је: 'Да ли желите да их имате још?' Кад сам рекао да не желим, ту је био крај питањима на ту тему."

За Ленка, то што се подвргнуо вазектомији делује и као заштита њега самог и његове партнерке, али и просто преузимање одговорности за властито понашање.

То није одлука коју је донео лако, али је веома сигуран да је она права.

„Требало је много више размишљања, времена и разговора са партнерком него што сам можда исправа очекивао, али је на крају и те како вредело.

„Моја партнерка и ја смо се само још више зближили, а добијам и много подршке од породице и пријатеља."

Ленк се нада да ће више мушкараца почети да размишља о својој улози у репродуктивном процесу.

„Имам утисак да смо причали о мушкој контрацепцији пре две деценије и да је од тада чекамо, али да се никад није догодила", каже он.

„И сада на располагању имамо овај несавршени хируршки захват, али то је оно што морам да урадим."

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]