Избори у Србији: Шта може да буде пресудно за одлуку бирача

У месец и по дана предизборних борби у Србији, највише се променио - свет.

Почело је као предизборна кампања обојена зеленим бојама еколошких проблема, а завршава се у најтамнијим нијансама рата и санкција.

Руска инвазија на Украјину постала је једна од доминантних тема и у српској предизборној кампањи и тако потиснула у други план многе проблеме који могу да буду одлучујући када бирачи узму оловке у руке 3. априла.

Више од 6,5 милиона грађана Србије тога дана бираће председника Србије на пет година, посланике Скупштине Србије на четири године, одборнике у Скупштини Града Београда и у још 11 градова и општина широм земље.

Гласаће се на 8.267 бирачких места, али ниједно неће бити на Косову - због одлуке Владе у Приштини, бирачи са Косова листиће ће убацивати у кутије у Тутину, Рашкој, Куршумлији и Бујановцу.

Бирачка места биће отворена у недељу од 7 до 20 часова.

Предизборна тишина, у којој није дозвољено извештавање или промоција изборних кандидата, почиње у ноћи између четвртка и петка и трајаће све до затварања биралишта у недељу увече.

ББЦ на српском доноси кључне теме које могу бити пресудне за резултат избора у Србији.

Све што треба да знате о изборима у Србији

Руска инвазија на Украјину

Рат, санкције, избеглице, претње оружјем и сврставање у савезе - теме које су више подсећале на изборне кампање деведесетих година прошлог века вратиле су се у српски предизборни меч.

Иако се рат у Украјини води хиљадама километара далеко од бирачких кутија у Србији, од странка се у кампањи очекивало да се одреде о руској инвазији на суседа.

Власт у Србији определила се да се прикључи осудама руске агресије кроз резолуције Уједињених нација, али не и да се прикључи економским санкцијама Европске уније Русији, правдајући то чувањем интереса Србије.

Национално оријентисана опозиција овакав став је или подржавала или појачавала отвореном подршком руској инвазији, чак и кроз цртање руских војних симбола на сопствена возила којима су предавали бирачки материјал за изборе у Србији.

Проевропска опозиција опрезно се чувала доношења става супротног владајућем, задржавајући се на порукама да Србија треба да координира спољну политику са Европском унијом или упозорењима да ће можда доћи време када ће Београд морати да се другачије изјасни о санкцијама Русији.

Ипак, упркос томе што ова тема доминира светом, не мора да буде пресудна за изборе у Србији.

„Овакви догађаји неће одлучити изборе у Србији јер су се странке позиционирале и пре рата у Украјини - већ се знало ко су фаворити, а ко не.

„Украјинска криза је оставила другу врсту печата: у центар пажње дошла је светска криза и улога Србије у њој, а теме које су дотад доминирале, попут протеста због експлоатације руда, потпуно су нестале", каже за ББЦ на српском Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане.

Ова промена тема неким актерима је и - пријала.

„То највише користи владајућима јер добијају простор у медијима и додатну важност - од њихових одлука зависи позиција Србије", каже Бећировић.

Он каже и да украјинска криза није поделила српску политику и због изостанка снажнијих порука са Запада.

„Председник Србије још има снажну међународну подршку и то се види кроз изостанак снажнијих критика за неувођење санкција Руској Федерацији, али и за војну неутралност, која се у постојећим односима сматра као важна за стабилност региона.

„Такође, мењање актера у дијалогу Београда и Приштине је нешто што кључни међународни актери не желе, а посебно то не желе Сједињене Државе", закључује Бећировић.

Екологија

Хиљаде људи на улицама и путевима широм Србије крајем 2021. године тражило је заустављање експлоатације литијума у Западној Србији, чистији ваздух у градовима који су међу најзагађенијим на свету, заустављање градње мини хидроцентрала.

Власт је била приморана да мења законе који су могли да отворе пут ка пројектима које су активисти сматрали спорним, а опозициони прваци су радо шетали са грађанима, неки неуспешно покушали и да се наметну као вође протеста.

Три месеца касније, један од организатора протеста Саво Манојловић и сам примећује да је од усхићења еколошким темама врло мало тога остало у самој кампањи.

„Чини ми се да су од ове теме у кампањи почели да беже и власт и опозиција, а ја сматрам да је то велика грешка - посебно опозиције.

„Ако видимо гужве и редове на потписивању наше народне иницијативе, подршку јавних личности које се до сад нису изјашњавале, видимо да је тема екологије чак значајнија него неке теме које истичу власт и опозиција", каже он за ББЦ на српском.

Манојловићева организација Крени-промени прикупља потписе за подношење народне иницијативе којом би се од Скупштине Србије тражило изјашњавање о забрани ископавања литијума и бора.

Питање рата у Украјини вратило је на дневни ред у Србији питање ратова, санкција и несташица, па би и то могао да буде један од узрока зашто је тема екологије поново постала - тема за богате.

Ипак, Саво Манојловић сматра да се тај модел не може применити на Србију.

„Људи мешају екологију у Србији са екологијом у уређеним земљама.

„Иако те земље истичу битна питања попут климатских промена, опасности које долазе на средњи или дуги рок, у Србији је екологија питање ургентности - то није помодна политичка агенда, него питање опстанка."

Иако се, пре свега у круговима владајућих, спекулисало о његовом уласку у политику, Саво Манојловић на овим изборима биће гласач.

„Политичари често нама активистима говоре - 'кандидујте се на изборима, па радите шта хоће'.

„Порука са барикада је да никада у Србији више неће бити могуће да неко победи на изборима и ради шта хоће, ма колико гласова да освоји", каже он и додаје да је важно да људи одлучују о политици и кроз народне иницијативе, али и гласовима на изборима.

Привредни раст и његова 'тамна страна'

У претходним кампањама, странке су своје изборне штихове чувале за финиш изборне кампање - од потписивања споразума и преговора са Европском унијом, преко отварања великих фабрика, па све до џакова гласачких листића који доказују наводну изборну крађу.

Ипак, иако се избори у Србији одржавају на свим нивоима власти, упечатљивих момената који мењају ток кампање - није било.

„Свако има неку своју тему коју покушава да политички наплати, али нема једне доминантне теме", сматра професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић.

Власт се определила да се провоза брзим возом од Београда до Новог Сада, постави лавину камена темељаца, обиђе завршене, незавршене и будуће фабричке погоне, нудећи наставак досадашње политике и тврдњу да управо та политика носи стабилност.

Опозиција је желела промене из корена, износећи тврдње о корупцији, криминалу, одсуству политичких слобода и неравноправности у медијима.

„Странке на власти имају типичну поруку оних који владају - наглашавају привредни раст, модернизацију и инвестиције.

„Опозиција наглашава тамну страну тих достигнућа, цену економског раста, задуживање, инфлацију и корупцију", каже политиколог Вујо Илић.

Ипак, Стојиљковић наглашава да и ове очекиване поруке могу имати неочекивани исход.

„Бојим се да ће се за присталице власти поновити оно што се десило присталицама СПС-а после њихове пароле на изборима 1990-их - Са нама нема неизвесности - па су се онда десили ратови, кризе, санкције.

„Ипак, у кризним ситуацијама режим је у предности јер се с њим зна какав је и колики је - чак и кад сте незадовољни, ако нема јасне алтернативе, подржаћете га."

Политиколог Илић примећује да је, иако је дебата о привредној политици и њеној цени сасвим уобичајена, проблем у томе што бирачи не могу да добију комплетну слику, да виде које су политике и за шта се залажу представници власти и опозиције.

„Ми живимо у медијски поларизованом друштву и имамо бираче који се превасходно информишу преко провладиних медија с једне стране, и другу групу која се информише преко медија који критички приступају питањима у друштву.

„То даље дефинише како се бирачи опредељују за кога гласају", закључује Илић.

Може ли излазност на изборе бити кључна

Изгледа да су се бирачи у Србији ужелели политике.

Сва истраживања показују да ће на гласање изаћи више људи него у претходним изборним циклусима, каже саветник за истраживања у организацији Црта Вујо Илић.

Ипак, Илић каже да чињеница да ће изаћи више бирача не указује на резултат избора.

„Бирачи којима су ближе партије на власти сигурнији су и да ће изаћи на изборе, а и кога ће подржати - бирачи који нагињу опозицији су мање сигурни око учешћа и неодлучнији су за кога да гласају.

„Постоји уверење да је велики опозициони резервоар гласова управо у тим људима који су неодлучни или нису излазили на изборе, али сматрам да међу њима има и оних који су ближи ставовима власти."

Део опозиције који је бојкотовао претходне парламентарне изборе у Србији сада је поново у трци, а бирачима често поручује да би промена власти била ближа уколико на изборе изађе што више гласача.

Повратак опозиције на сцену као кључан види и политиколог Илић.

„Један од главних фактора за очекивање веће излазности је чињеница да је претходне три године опозиција била ван институција - бојкот парламента почео је пре три године, а онда је уследио и бојкот избора.

„То је дуг период за било који политички систем, па су после периода бојкота нарасла очекивања, и странака и грађана."

Ипак, до сазнања да ли су очекивања опозиције или власти испуњена проћи ће још неколико дана, а неизвесност би могла да буде продужена и у самој изборној ноћи.

Због чињенице да се у већем делу Србије гласа на два листића, а у два града и 11 општина чак на три, бројање гласова могло би да потраје.

Четрнаестгодина после једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Од земаља чланица Европске уније Косово нису признале Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама - то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]