Избори у Србији и жене: Све председничке кандидаткиње у Србији - традиција коју је почела Љиљана Ћуић

Име Љиљане Ћуић записано је у историји српске политике и председничких избора.

Инструкторка вожње и песникиња, пореклом из Прибоја, 9. децембра 1990. године могла је на листићу да заокружи број испред сопственог имена, али није - јер није знала где јој је бирачко место.

„Мислила сам - један глас мање-више, добићу га од других", каже више од три деценије касније педагошкиња Ћуић за ББЦ на српском.

Она је на председничким изборима 1990. освојила 3.425 гласова.

Иако се пре, а ни после тог децембра није бавила политиком, у историји политике у Србији, остаће упамћена као прва кандидаткиња за председницу Савезне Републике Југославије.

„Тада сам била занесена и чинило ми се да, иако ми је [Слободан] Милошевић био конкурент, можда могу да добијем изборе", објашњава данас ова 66-годишњакиња за ББЦ на српском.

Кандидовање жена за председничку позицију у Србији није нарочито популарно, ако погледамо гласачке листиће из претходне три деценије.

Уз овогодишње три кандидаткиње - Милицу Ђурђевић Стаменковски, Биљану Стојковић и Бранку Стаменковић, укупан број жена за које се гласало у Савезној Републици Југославији и њеним наследницама и даље је мањи од десет.

До ових избора, међу кандидатима је било укупно шест жена и ниједна од њих до сада није победила на изборима.

Србија је, ипак, једном имала шефицу државе.

Била је то Наташа Мићић, која је обављала функцију вршитељке дужности Председника Републике од 2002. до 2004. године.

Ко су биле кандидаткиње на председничким изборима у Србији?

Љиљана Ћуић, кандидаткиња групе грађана, избори 1990. године

Међу 32 кандидата на изборима, на којима је највећи број гласова добио Слободан Милошевић, нашло се и име Љиљане Ћуић.

За кандидаткињу групе грађана гласало је тада око 0,07 одсто изашлих на изборе.

„Ја сам говорила да бих се трудила, ако постанем председница, да Србија остане у границама Југославије", прича Ћуић за ББЦ на српском.

Каже да себе сматра песникињом и у све улази са јаким, искреним, потпуним песничким надахнућем.

„Када сам се кандидовала за председницу, биле су то разне моје приватне животне околности, али и велика жеља да се народу представим као Српкиња.

„Ја имам стих у коме кажем Срби су светло света и мислим да са Србима не може ништа да се пореди", прича Ћуић која се бави писањем родољубиве поезије.

За председничке изборе кандидовала ју је група грађана, није имала председничку кампању, ишла је „грлом у јагоде на телевизију, радио, без икакве припреме".

„Нисам била упућена у медијски свет и сматрала сам да ако сам кандидаткиња за председницу, новинар може да ме пита шта год жели, а ја треба да одговарам на та питања.

„Међутим, када сам ишла по медијима, видела сам да су други кандидати имали вежбе са новинарима пред наступ. Ја то нисам желела да се не бих препала и то је прошло прилично добро", објашњава Ћуић, која је дипломирала педагогију на Филозофском факултету у Београду.

Од када постоје вишестраначки избори:

Ипак, педагогијом се никада није бавила.

„Била сам инструкторка вожње, и то је некаква педагогија - учила сам људе да возе", каже Ћуић уз осмех.

Иако је „била занесена и мислила да може да победи Милошевића", на изборима је међу 32 кандидата заузела 23. место.

Слободан Милошевић добио је тада 65,34 одсто гласова, готово троструко више од другопласираног Вука Драшковића у првом и једином круга председничких избора.

Љиљана Ћуић се после избора одржаних 9. децембра 1990. повукла из политике.

Наставила је рад у ауто-школи све до приватизације почетком двехиљадитих година.

Са евиденције Националне службе за запошљавање, пре неколико година отишла је у пензију.

Рођена је у Прибоју 2. августа 1956. године, где је завршила гимназију.

Касније се преселила у Београд где и данас живи.

Љиљана Аранђеловић, кандидаткиња Јединствене Србије, избори 2004. године

Више од читаве деценије прошло је док су се међу кандидатима за председника Србије поново појавила женска имена.

Тог 13. јуна 2004. бирачи у Србији пред собом су имали листић са 15 имена, а међу њима и две жене - Јелисавета Карађорђевић и Љиљана Аранђеловић.

Кандидаткиња Јединствене Србије Љиљана Аранђеловић, на изборима на којима је највише гласова освојио Борис Тадић, добила је подршку 11.796 гласача.

Уз подршку око 0,38 одсто од укупног броја људи изашлих на биралишта у првом кругу председничких избора, Аранђеловић је заузела 11. место.

Учешће на изборима 2004. био је први политички ангажман новинарке из Параћина.

„Био је велики изазов да пробам нешто ново.

„Била сам новинарка и хтела сам да видим како изгледа бити са друге стране, како је бити актер", каже за ББЦ на српском Аранђеловић 18 година касније.

Како гласати из иностранства?

Кандидовала ју је тада тек основана странка Јединствена Србија.

„Била је то одлука странке и чист маркетиншки потез да се скрене пажња на странку, никако на мене.

„Пронашли су ме као адекватну кандидаткињу и била је то понуда коју нисам могла да одбијем", прича Аранђеловић.

Ни у једном тренутку током кампање није мислила да ће победити, нити да има било какве шансе на изборима, додаје.

У странци је остала кратко после избора, „чисто формално, без икакве функције", а кандидатура није имала никакав утицај на њену каријеру.

„Нити сам шта добила, нити сам изгубила кандидатуром. Никакве последице то није имало на мој живот ни на каријеру, нисам била заинтересована за то.

„Када сте у провинцији, не можете богзнашта да урадите", каже Аранђеловић за ББЦ на српском.

Пред саме изборе 2004. године говорила је да се „кандидује зато што су Србији потребни добри, нови људи".

„И зато што сам таква особа, а и жена, мислим да ћу добро проћи на изборима. Сви бирачи који не знају за кога ће гласати, свој глас треба да дају мени", изјавила је пред изборе 2004. Аранђеловић.

На питање шта би био њен први потез уколико буде изабрана, рекла је тада да би то било „расписивање референдума на којем би коначно грађанима Србије било постављено питање да ли и даље желе да буду у истој држави са Црном Гором".

„Први разлог је да их предухитримо у томе, а и заиста мислим да смо Црну Гору доста финансирали, томе једном треба стати на крај", изјавила је 2004. Аранђеловић за Глас јавности.

Данас за ББЦ каже да је политика „елитно занимање" у коме улоге имају „велики играчи".

„Моје мишљење је да је политика елитно мушко занимање, а да жене служе као декорација, да се попуни број.

„Иако постоји законска обавеза за равноправношћу, нема суштинске равноправности", прича Аранђеловић за ББЦ.

Каже и да женама кандидаткињама није теже у односу на мушке противнике - „ако иза вас стоји велика странка и ако је све организовано, нема разлике".

Љиљана Аранђеловић је рођена 16. фебруара 1963. у Параћину и дипломирала је међународну политику на Факултету политичких наука у Београду.

Била је директорка и уредница двонедељника 14 дана у Параћину, уредница Радио Параћина, дописница Борбе, Блица, Вечерњих новости, Балкана и недељника Сведок.

Била је и директорка Радио-телевизије Ћуприја до 2013. године.

„После тога сам из неких приватних разлога правила паузу у новинарству, али му се сада враћам.

„Направила сам портал, уписала га у регистар медија и сада полако крећем да радим", закључује друга кандидаткиња у историји председничких избора у Србији.

Принцеза Јелисавета Карађорђевић, Група грађана „Иницијатива за лепшу Србију", избори 2004. године

Са 62.727 освојених гласова, ћерка југословенског кнеза Павла и грчке и данске кнегиње Олге, заузела је шесто место на председничким изборима 2004.

Како пише у званичној биографији, упркос приговорима рођака, принца Александра, кнегиња Јелисавета је одлучила да се кандидује за председницу Србије на председничким изборима 2004. године.

„У случају победе, мој приоритет неће бити да поново успоставим монархију, већ да успоставим праву државу", изјавила је Карађорђевић пред изборе 2004.

После избора, била је задовољна оствареним резултатом и, како наводи у биографији, „иако је у изборну трку ушла само две недеље пред изборе, освојила је 2,1 одсто укупног броја гласова, чиме је доспела на 6. место, испред многих афирмисаних партијских вођа".

У првом кругу избора, више гласова од ње добили су Томислав Николић и Борис Тадић, који је касније изабран за председника у другом кругу избора.

Више гласова од Јелисавете Карађорђевић у првом кругу гласања освојили су и бизнисмен Богољуб Карић, Драган Маршићанин из Демократске странке Србије и Ивица Дачић испред Социјалистичке партије Србије, док су се иза принцезе нашли Милован Дрецун, Владан Батић, Борислав Пелевић.

Принцеза Јелисавета је рођена 7. априла 1936, школовала се у Јужној Африци, Великој Британији и Швајцарској.

У Паризу је дипломирала историју уметности.

Држављанка је Уједињеног Краљевства и Србије, док се држављанства Сједињених Америчких Држава одрекла 2012. године.

Од 2002. године, принцеза Јелисавета живи у Београду.

Ауторка је неколико бајки за децу.

Да ли живимо боље него пред претходне изборе?

Миланка Карић, Покрет снага Србије - Богољуб Карић, избори 2008. године

Четири године после Богољуба Карића, на листићу на председничким изборима нашла се његова супруга Миланка.

Док је Богољуб био у егзилу због оптужнице за злоупотребу службеног положаја и поступка који се водио у Србији, под слоганом Породица је снага Србије, Миланка је покушала да постане председница државе.

„Верујем да ћу ући у други круг, па ћу тражити подршку Демократске странке јер смо им ми, на прошлим председничким изборима, дали велику подршку.

„Захваљујући тој подршци, они су добили положај председника", изјавила је Миланка Карић 15. јануара 2008. за Данас.

Међу деветоро кандидата у првом кругу избора 20. јануара 2008. године освојила је 40.332, односно нешто мање од једног процента од укупног броја гласова и тиме заузела седмо место.

„Сматрам да сам ја већ победила јер сам учествовала као једина жена", изјавила је Карић за РТС пошто је гласала.

Политичку каријеру започела је 2004, оснивањем Покрета Снага Србије-БК, где је била потпредседница.

После парламентарних избора 2012. године, изабрана је за народну посланицу, а мандат је освојила и у наредном сазиву.

Од 2015. почасна је конзулка Казахстана у Србији.

Рођена 1957. године у Пећи, на Косову и Метохији.

Дипломирала је на Правном факултету у Нишу.

Највећи део радног стажа је провела на месту председнице Карић фондације.

Јадранка Шешељ, Српска радикална странка, избори 2012. године

Док је против Војислава Шешеља вођен поступак пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, у холандском граду Хагу, његова супруга је у Србији водила политичке борбе.

Била је једна од две кандидаткиње на председничким изборима 2012.

Освојила је 147.793 (3,78 одсто) гласа и заузела седмо место међу 12 кандидата за шефа државе у првом кругу избора одржаних 6. маја.

Победу у другом кругу избора, две недеље касније, однео је Томислав Николић, тада кандидат Српске напредне странке.

Иако је 23. марта 2012. изјавила да није никада била укључена у изборну кампању и да нема шта да прича о томе, недуго затим, 6. априла, колегијум Српске радикалне странке је заменио председничког кандидата Александра Мартиновића, на његов предлог и поставио Јадранку за кандидаткињу странке на изборима.

Мартиновић је у међувремену напустио СРС и постао члан Српске напредне странке.

Непосредно пред изборе, истакла је за Танјуг да сматра „обавезом и према супругу и према члановима Српске радикалне странке, који су, прошли кроз најтеже прогоне и притиске, и такозваних напредњака и власти, да стане у одбрану свега за шта се Војислав Шешељ борио и због чега невино страда већ годинама у хашком затвору".

„Мени је СРС кућа, моја породица, све што је мој супруг створио.

„Кандидујем се са једином жељом да је сачувам од оних који су издали Воју и странку и који би тако исто издали и Србију", рекла је Јадранка Шешељ и додала да је супруг у томе у потпуности подржава, пренела је тада Радио-телевизија Србије.

Навела је и да се кандидује јер је то била жеља њене странке и Војислава Шешеља.

„Ја нисам политичар, ја сам жена којој је СРС била судбина 22 године и за коју желим да се борим", рекла је тада Шешељ.

Рођена је 13. априла 1960. у Подујеву на Косову и Метохији.

До поласка у школу је живела у Приштини, а затим основну школу уписала у Болечу.

По завршетку Шесте београдске гимназије, стекла је диплому Више педагошке школе.

Са Војиславом има тројицу синова.

Даница Грујичић, Социјалдемократски савез, избори 2012. године

Док нас ових дана посматра са многобројних предизборних билборда као носитељка листе за парламентарне изборе Српске напредне странке, у мају 2012. неурохируршкиња Даница Грујичић била је кандидаткиња Социјалдемократског савеза за шефицу државе.

„Србији је на челу потребнији хирург него психолог. Србија је тешко оболели болесник којем је потребна интензивна терапија.

„Социјалдемократски савез и ја као кандидат за председника знамо какву терапију да применимо и каква је терапија ефикасна", рекла је Даница Грујичић новинарима после предаје кандидатуре.

Освојила је 30.602 гласа у првом кругу избора и била је последња од 12 тадашњих кандидата.

Тренутно је вршитељка дужности директора Института за онкологију и радиологију Србије у Београду.

На ту функцију постављена је 2019. године.

Рођена 1959. године у Ужицу.

Како наводи у званичној биографији, средњу школу завршила је у Москви, а потом је на Другом московском медицинском институту „Н.И. Пирогов" уписала Медицински факултет, наводи Истиномер.

Школовање је наставила на Медицинском факултету у Београду, на коме је дипломирала, магистрирала 1987, а докторску дисертацију одбранила је 1996. године.

Чланица је Удружења неурохирурга Србије, Српског лекарског друштва и Европске асоцијације неурохируршких друштава.

Од 2004. до 2011. била је чланица Демократске странке, коју је, како је изјавила за Данас априла 2012, „напустила због разочарања политиком руководства странке", наводи Истиномер.

У септембру 2011. постала је потпредседница Социјалдемократског савеза.

На оснивачкој скупштини странке 25. септембра 2011. године, за председника партије изабран Небојша Лековић, бивши функционер Нове демократије Душана Михајловића.

На оснивачкој скупштини, Лековић је навео да је СДС настављач традиције прве социјалдемократске партије у Србији, коју су, како је рекао, „августа 1903. године основали Димитрије Туцовић, Светозар Марковић, Сима Марковић и Триша Кацлеровић".

Чланови Главног одбора били су водитељ Огњен Амиџић, први шеф БИА Андреја Савић, инспектор Јосип Богић и Милун Бабић, некадашњи министар без портфеља у влади Мирка Марјановића.

Странка је престала да постоји 23. децембра 2018. године, када се ујединила са Покретом Центра у Странку модерне Србије.

Наташа Мићић, једина жена на месту председника Републике Србије

Пошто је Милану Милутиновићу истекао председнички мандат, а избори за наследника двапут нису успели због недовољне излазности, на место вршитељке дужности Председника Републике 29. децембра 2002. постављена је Наташа Мићић.

На тој функцији била је до 4. фебруара 2004.

„Ја сам се кандидовала као народна посланица и на тај начин постала председница Скупштине и касније председница републике. Нисам имала амбиције за то", каже Наташа Мићић за ББЦ на српском.

Додаје и да је женама теже да обављају ту функцију, али и да се баве политиком генерално.

„Због мизогиније и патријархалне средине у којој живимо, и даље је теже да жене направе тај избор, а и када га направе, теже им је него мушкарцима", прича Мићић.

Била је и председница Народне скупштине Републике Србије у периоду 2001-2004.

Објашњава и да су док је била на месту председнице Скупштине и председнице Републике, неке њене одлуке оспораване и зато што је жена.

„Већи је изазов за жене да се баве политиком и драго ми је да се све више жена укључује и да сада имамо и кандидаткиње на изборима. То је помак, у сваком случају.

„Ја сам се увек залагала да буде више жена, користила родно сензитивни језик и због тога прошла као боса по трњу", каже Мићић за ББЦ.

После убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, као председница Републике прогласила је ванредно стање и покренула полицијску акцију Сабља у којој је ухапшено више од 11.000 лица за која се сумњало да имају било какве везе са убиством премијера.

То јој је, каже данас, најтежи период у животу

„Била сам свесна да смо апсолутно заустављени у даљој демократизацији и модернизацији", каже Мићић за ББЦ на српском.

Рођена је 8. новембра 1965. године у Ужицу.

Дипломирала је на Правном факултету у Београду.

Од 1992. до 1998. је радила као секретарка Општинског суда у Ужицу, а од 1998. бавила се адвокатуром, пише у њеној биографији.

„Мушки" посао

Према подацима енциклопедије Британика, од 195 земаља, тек око 70 имало је жену на месту шефа државе или владе.

Изабел Мартинез де Перон прва је жена која је била председница једне државе.

На место председнице Аргентине постављена је 1974. и ту функцију обављала је до 1976.

Вигдис Финбогадоутир је 1980. године постала је прва жена која је на место председника државе постављена после победе на изборима.

На функцији је била пуних 16 година, све до 1996.

Према подацима Уједињених нација од 1. септембра 2021. само 10 жена било је у том тренутку на месту председнице државе.

Пет од 10 земаља са највећим бројем становника, никада нису имале председницу државе.

То су САД, Нигерија, Кина, Русија и Мексико.

У 81 земљи на челу државе никада није била жена, подаци су Светског економског форума.

Када је о региону реч, Мађарска, Хрватска, Грчка и Косово могу се похватлити женама на месту преседника.

На изборима одржаним 10. марта у Мађарској, победила је Каталин Новак и када буде инаугурисана 10. маја, постаће прва жена на месту председника те земље.

Вјоса Османи је 3. фебруара 2020. изабрана за прву жену председницу Скупштине Косова, да би 5. новембра 2020. године постала в.д. председнице.

Пошто је победила на изборима 4. априла 2021, постала је председница.

Колинда Грабар Китаровић била је прва жена на месту председника Републике Хрватске од 2015. до 2020. године.

Била је кандидаткиња и на изборима 2020. године, али је у другом кругу више гласова освојио Зоран Милановић.

Катерина Сакеларопулу од 22. јануара 2020. прва је жена на месту председника Грчке.

Пре избора за председника, била је председница Државног савета, највишег административног суда Грчке.

Погледајте и интервју са Вјосом Османи после избора за председницу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]