Корона вирус: „Цео дан радиш, па трчиш да стигнеш кући пре полицијског часа" - како је Србија стала на 50 дана

Небојша Николић дуго ће памтити 50 дана током пролећа 2020. године - на снази је био полицијски час у Србији, а он се осећао „као у кавезу".

Тачно месец дана после увођења ригорозних мера 18. марта, ствари су постале још лошије за 31-годишњег фризера из Панчева.

Његовој мајци је позлило, а Небојша је свесно прекршио ограничења како би био уз њу.

„Позвао сам Хитну помоћ и полицију да ме превезу до тамо, али рекли су ми да немају довољно возила за тако нешто, па сам на своју одговорност отишао до мајке и после ме је испред куће зауставила полиција.

„Претпоставио сам да ће да ме ухвате, али ми је здравље мајке битније од било ког закона", препричава то вече за ББЦ на српском.

Покушао је да полицајцима објасни ситуацију и напоменуо је да је претходно звао број 192, али није помогло - приведен је у станицу, а потом и у прекршајни суд, где му је одређена казна од 20.000 динара.

Николић није био једини који је био санкционисан због кршења забране кретања - за прекршаје начињене до 7. маја, када је укинут полицијски час, 5.689 грађана Србије кажњено је новчаним износима, известила је агенција Танјуг, преноси портал 021.

Показало се да је увођење мера било „потпуно оправдано и имало је ефекте", јер је било много непознаница у вези корона вирусом и кључно је било заштити најстарије и најугроженије становништво, каже епидемиолог Бранислав Тиодоровић за ББЦ на српском.

„Оно што је било мало пренапрегнуто и са чиме се нисам слагао је потпуно затварање старијих од 65 година, који су само једном недељно смели да изађу из кућа да би ишли у набавку", додаје члан Кризног штаба за сузбијање корона вируса.

„Цео дан радиш, па трчиш да стигнеш кући пре полицијског часа"

Ванредно стање у Србији званично је уведено 15. марта 2020. године, три дана касније уведен је полицијски час, а убрзо није био дозвољен излазак из кућа после 17 часова за оне који немају посебне пропуснице.

Био је то тежак период за Небојшу Николића, који је имао таман толико времена „на слободи" да заврши пословне обавезе у фризерском салону.

„Цео дан радиш, па трчиш кући да стигнеш пре полицијског часа, нема времена ни да одеш до продавнице", каже он.

Али и када стигнеш кући на време, муке не престају, објашњава Николић.

„После не смеш да изађеш ни испред зграде, а деца су ми мала и требало је држати их у кући", додаје он.

Забрана изласка најдуже је трајала током ускршњих празника - из куће се није могло 83 сата без посебних пропусница за раднике, док уочи ублажавања мера 7. маја људи нису могли да изађу напоље 35 сати.

На Страхињу Марковића, 30-годишњег стоматолога из Београда, ова ограничења се нису односила.

На путу до радног места пролазио је кроз „потпуно пуст град", што је имало и мана и предности, прича он за ББЦ на српском.

„Нигде никога - понеки аутомобил и то је то.

„Памтим да су старији у данима када су смели да излазе ходали буквално по путу, јер није било људи и аутомобила", присећа се Марковић.

Ипак, пут до амбуланте на периферији Београда прелазио је за 20 минута аутомобилом, а раније му је за тако нешто било потребно двоструко више времена.

На том путу је пролазио три контролна пункта, где се, како каже, често сусретао са једним полицајцем, који је био посебно неповерљив.

„На једном пункту ме је редовно заустављао исти полицајац, хтео је да ме приведе и да ми напише казну", прича уз осмех овај стоматолог.

Укупно 1.675 старијих од 65 година и 4.347 људи испод те старосне границе кажњено је због кршења полицијског часа 2020. године, пренела је агенција Танјуг.

Грађани су на основу казни уплатили нешто више од 278 милиона динара у буџет Републике Србије, додаје се.

Како је почела нова нормалност?

Ванредно стање у Србији уведено је званично 15. марта 2020. године, а на снагу је ступило наредног дана.

Обустављен је рад предшколских, школских и високошколских установа, уведена је настава на даљину и онлајн настава за ученике, а препоручен је рад од куће свим запосленима који имају могућност за то.

Затворене су границе, као и шалтери у јавној управи, а јавни превоз привремено је обустављен.

Од среде, 18. марта ограничења су постала још ригорознија - у Србији је уведен полицијски час.

Од 20 сати до 5 ујутру било је забрањено кретање свима, без обзира на узраст, док је свим лицима старијим од 65 година уведено целодневна забрана изласка из куће.

У сеоским и срединама са мање од 5.000 становника, старији од 70 година морали су да остану у домовима.

Привремено су затворени угоститељски и спортски објекти, као и биоскопи и позоришта.

„Нико не може да буде на улици (у току ноћи), осим надлежних органа на задатку и радника који су у трећој смени", рекао је председник Србије Александар Вучић 17. марта.

Касније је забрана кретања проширена за још три сата, па се од 17 часова није могло из куће.

Медицински део кризног штаба није био за увођење полицијског часа, већ за строго спровођење нешто блажих мера и ефикасно кажњавање оних који их крше, истиче Бранислав Тиодоровић.

„Држава је сматрала да је то лакши начин да се спроведу мере и показало се да је то било делотворно", додаје.

Од забране кретања до масовних окупљања за неколико недеља

После 50 дана живота у ригорозним мерама против ширења вируса, становници Србије су поново могли да излазе из кућа у било које доба дана и ноћи, али су већа јавна окупљања и даље била забрањена.

Та забрана није дуго потрајала, макар у пракси - већ 11. маја организовани су масовни скупови присталица владајуће Српске напредне странке (СНС) и оних који су подржавали опозиционог лидера Двери Бошка Обрадовића, који је штрајковао глађу испред Народне скупштине у Београду.

Епидемиолошке мере нису спречиле ни око 25.000 навијача да се 10. јуна 2020. нађу на вечитом фудбалском дербију између Партизана и Црвене звезде.

Једном одложени парламентарни избори, првобитно планирани за пролеће, одржани су 21. јуна.

У јулу исте године организовани су протести против власти, када је хиљаде људи широм Србије изразило незадовољство начином на који је држава реаговала на здравствену кризу.

Протести у Београду прерасли су у вишедневне нереде и сукобе - после покушаја упада дела демонстраната у парламент, полиција је користила сузавац како би растерала окупљене.

Док за изборни дан каже да „није био проблем", Тиодоровић сматра да није требало организовати масовне скупове пре и после њега, када се нису поштовале мере.

„Државни механизам није остварио очекивани резултат у контроли спровођења мера и кажњавању, мислим да је то и овде и у другим земљама зависило од економско-политичке ситуације.

„Она славља после избора, као и уличне демонстрације касније, нису била ни оправдана, ни потребна", каже он.

Какве мере данас важе у Србији?

Две године после полицијског часа, од суботе, 12. марта 2022. године у Србији су престале да важе ковид пропуснице.

Настава у основним и средњим школама наставиће да се одвија непосредно, одлучили су чланови Кризног штаба.

Препорука да се носе маске у затвореним просторима је остала на снази, као и обавезна изолација заражених „од седам дана, по потреби и дуже", навела је министарка рада Дарија Кисић Тепавчевић после седнице овог тела.

Делта сој корона вируса био је главни разлог за увођење ковид пропусница и оне су биле ефикасне у његовом сузбијању, али се у Србији више не региструје овај сој, навела је она.

Први случај корона вируса регистрован је 6. марта 2020. године, до сада је заражено више од 1.9 милиона људи, а више од 15.000 је умрло од ковида, показују званични подаци.

Бранислав Тиодоровић сматра да укидање обавезног ношења заштитних маски није добар потез, поготово због чињенице да је ниво имунизације у Србији нижи него у земљама западне Европе.

„Маске је требало да остану обавезне у затвореном простору, а то је посебно важно у јавном превозу, где постоји највећи ризик од заражавања", каже он за ББЦ на српском.

Попуштање мера са радошћу прихвата Небојша Николић из Панчева, који каже да му је сада „много лакше" да живи и обавља свакодневне обавезе него када је на снази био полицијски час.

„Сви смо живнули и стварно нам је лакнуло - у поређењу са периодом полицијског часа, сада могу све", поручује овај 31-годишњак.

Погледајте како су се учесници на јулским протестима штитили од корона вируса:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]