Корона вирус и ковид пандемија: Две године борбе с вирусом - шта смо научили

две године короне

Само шест недеља пошто је нови вирус проглашен светском здравственом претњом, када је у свету било мање од 100 заражених, а смртних случајева није било ван Кине, Светска здравствена организација прогласила је пандемију Ковида-19.

Од марта 2020. овим вирусом заразило се скоро 500 милиона људи, а умрло чак шест милиона, подаци су Џонс Хопкинс универзитета.

Данас, две године касније, иако је број заражених и преминулих у паду и многе земље у свету укидају заштитне мере од ковида, из Светске здравствене организације (СЗО) кажу да је „пандемија далеко од готове".

„И неће бити готова док сe свуда не заврши", рекао је Тедрос Аданом Гебрејсус, директор СЗО.

У Србији је од почетка пандемије корона вирусом заражено више од 1.9 милиона људи, умрло је више од 15.000, а тестирано је скоро девет милиона људи.

Више од три3 милиона људи (око 47 одсто) примило је обе дозе вакцине.

Иако је током пандемије започета вакцинација против ковида, теорије завере, јак антивакцинашки покрет, успорена дистрибуција вакцина, тестова и велики притисак на здравство утичу на то да се вирус и даље шири.

Протести због вакцина и мера

Према подацима са сајта Our World in Data до сада је најмање једном дозом вакцинисано 63,4 одсто светске популације.

Прву вакцину против ковида у свету примила је 91-годишња Маргарет Кинан из Велике Британијe.

Маргарет је Фајзер вакцину добила 8. децембра 2020. године, а неколико дана пре уласка у 2021, у Србији је прву дозу истог цепива добила и премијерка Ана Брнабић.

Потпис испод видеа, Корона вирус: У Србији почела вакцинација против Ковида-19

Тада је и званично започета вакцинација у Србији.

У августу исте године, започета је и имунизација трећом дозом, намењена онима који припадају најугроженијим категоријама и онима који су другу дозу добили шест месеци раније.

Како је у региону

У Босни и Херцеговини значајно су ублажене мере против ширења заразе корона вирусом.

Најновија одлука надлежних подразумева да више не важи правило вакцинисан-тестиран-преболео (ВТП), а у ентитету Република Српска маске више нису потребне у затвореном јавном простору.

Од почетка пандемије у Босни и Херцеговини потврђено је 372.645 случајева, преминуло 15.590 пацијената, а опоравило се 192.218 људи.

Стопа вакцинације је најнижа у Европи, до сада је дато скоро два милиона доза вакцина, подаци су СЗО.

Први случај заразе корона вирусом у Хрватској пријављен је 20. фебруара 2020. године и до данас укупно је заражено нешто више од милиона људи, а преминуло више од 15.000.

Вакцину против ковида примило је 67,65 одраслог становништва, односно издато је више од 5 милиона доза.

У Словенији се од почетка пандемија ковидом заразило више од 900.000 људи, а преминуло 7.139.

Вакцину је до сада примило скоро три милиона Словенаца.

Северна Македонија, до сада бележи више од 300.000 случајева заразе и више од 9.000 смртних случајева. Вакцинисано је више од 1.800.000 људи.

Према подацима Института за јавно здравље Црне Горе до сада је корона вирусом заразило више од 230.000 људи, а преминуло више од 2.000. У потпуности је вакцинисано 281 хиљада људи.

На Косову је од почетка пандемије забележено скоро 230.000 заражених.

Ковид је однео више од 3.000 живота, а обе дозе вакцине примило је 800.000 људи.

Presentational grey line
мапа

Аутор фотографије, ББЦ на српском/ Јаков Поњавић

Давање бустер вакцине убрзано је покренуто широм планете.

Иако је деловало да ће вакцинација значити крај пандемије, отежана дистрибуција и утицај оних који се супростављају вакцинама, антиваксера, утицао је на то да у неким земљама има мало оних који су одлучили да се од вируса заштите на овај начин.

Антивакцинални покрет широм светао сејао је сумње у вакцине, тврдећи, између осталог, да цепива изазивају смрт.

Док су надлежни упорно позивали на вакцинацију, неискоришћене вакцине су доспевале на отпад, а због начина на које владе реагују на пандемију и целом свету избијали су нереди и протести.

Велика америчка студија о нуспојавама вакцине није пронашла везу између две дозе вакцине и броја смртних случајева забележених после имунизације.

Из америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) саопштили су да је 92 одсто пријављених нуспојава после цепљења вакцинама Фајзер и Модерна било блажег типа.

Police in Belgium use water cannon against protesters

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Нереди у Белгији

Здравство под притиском и велики проблем медицинске неге

На почетку пандемије говорило се о недостатку кревета на одељењима интезивне неге.

Али убрзо је постало јасно да не недостаје толико технике и лекова, колико стручњака, односно медицинских сестара и лекара и то свуда у свету, не само у Србији.

Од марта 2020. до 7. фебруара 2021. од последица корона вируса у Србији је преминуло 89 лекара, 13 стоматолога и два фармацеута - 104 укупно, подаци су Синдиката лекара, фармацеута и стоматолога (СЛФС).

Ови подаци указали су на чињеницу да је смртност здравствених радника од ковида у Србији већа него у земљама региона.

Из министарства здравља дато је обећање да ће „држава Србија по окончању епидемије урадити комплетну анализу нежељених исхода".

„За реалну слику, морамо знати ко је од њих (лекара) био у црвеној зони, ко се где и како заразио, ко је био радно активан, ко у пензији, и све су то параметри које ћемо анализирати", рекао је Златибор Лончар за ББЦ на српском.

Свет страхује и даље од нових сојева

Потпис испод видеа, Омикрон: Како настају нови сојеви вируса и колико су опасни

Вирус је током две године пандемије много пута мутирао и добијао неколико варијанти различитих назива.

До сада су нам познати алфа, бета, гама, делта и последњи, омикрон сој.

Наведених пет сојева вируса, Светска здравствена организација (СЗО) сврстала је у варијанте који изазивају забринутости, пошто су врло опасни по јавно здавље.

Осим њих, постоји и листа варијанти које се прате и потенцијално су опасне.

сојеви

Ковид не погађа само старије

Ризик од добијања тешких симптома од Ковида-19 расте са годинама, чинећи старије одрасле особе угроженијима.

Разлог за то је веома једноставан и нема никакве везе са корона вирусом - како старимо, тако нам стари и имуни систем, због чега је наше тело мање способно да се одбрани од инфекције.

Међутим, то не значи да су млађи људи имуни на Ковид-19, чак ни они који немају нека хронична здравствена стања као што су дијабетес, хипертензија и гојазност.

Као и сви други, и млади људи могу да доживе тешке симптоме, захтевају хоспитализацију или чак умру од ове болести.

С почетком јесени прошле године и почетком наставе у школама у Србији, у ковид амбуланте је долазило све више оних који још немају личну карту.

Корона вирусом заражавали су се деца школског узраста, али и бебе, о чему је ББЦ на српском писао крајем септембра.

Од ковида умрло више људи него што показују званични подаци

Од ковида је умрло више од 18 милиона људи, односно три пута више него што показују званични подаци, показало је истраживање спроведено на америчком универзитету у Вашингтону.

У истраживању је проучавана 191 земља и установљено је да су многи случајеви умрлих повезани са инфекцијом корона вирус, а то је зато што ковид може да погорша већ постојеће болести срце или плућа (на пример).

Резултати истраживања објављени у медицинском часопису Лансет, показали су да су највише стопе смртних случајева биле у земљама са нижим приходима у Латинској Америци, Европи и Африци.

Велики број смртних случајева забележен је и у неким земљама са високим приходима, попут Италије и неким америчким државама.

Колико ће се наши животи приближити нормалности?

И даље су нам животи далеко од нормалности и нико није сигуран како ћемо реаговати на промене мера и тестирања, пише Џејмс Галагер, дописник ББЦ из области здравља и науке.

То доводи до велике неизвесности са којом ћемо се суочавати у наредним недељама и месецима.

Очигледно је, али ковид се преноси са човека на човека - што је више окупљања, више је прилика за вирус да се шири.

Дакле, шта ће се сада десити?

Хоћемо ли се вратити на радна места или је рад од куће сада правило?

Ако се разболимо, да ли ћемо морати у изолацију или ћемо изаћи чим нам буде боље, иако смо можда заразни?

Шта ће радити рањиве групе људи, који су се чували до сада?

Још колико ће људи носити заштитне маске на местима где су гужве?

Утицај промена нашег понашања ће вероватно бити већи од било ког сезонског ефекта који је доносио вирус.

Неизвесност значи да може да се догоди да број заражених и пацијената у болницама настави да пада, али и да ситуација може кренути у супротном смеру.

Presentational grey line

Погледајте и видео Турчину који је позитива на ковид већ 14 месеци

Потпис испод видеа, Онколошки пацијент из Турске - Музафер Кајасан, био је 78 пута позитиван на тесту.
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, ТвитеруиВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]