Корона вирус, вакцинација и друштвене мреже: Како се објава претворила у анкету о ставовима стручњака

У својеврсној поплави информација о вакцинама против корона вируса, агресивне борбе оних који су за имунизацију и противника вакцинације, један пост на друштвеној мрежи Фејсбук привукао је велику пажњу.

Душица Божовић је на Фејсбук профилу позвала пријатеље - лекаре, стоматологе, биологе, фармацеуте, хемичаре и ветеринаре да се изјасне да ли су за вакцинацију.

Ова лингвисткиња из Србије, која има 38 година и већ деценију живи у Хелсинкију, желела је да из прве руке јавно сазна ставове стручњака о овом питању, затим је тај Фејсбук пост поделило готово хиљаду људи, а више од 300 њих са целог Балкана је коментарисало.

Већина оних који су се јавили, наводећи име, презиме и факултет који су завршили, одговорили су да су за вакцинацију.

„Искрено, надала сам се да ће се јавити бар неко да каже да је против, јер је изгледало просто невероватно.

„Сви причају о гомили медицинског особља која се противи вакцинацији, а мени се јавило троје који нису за то", каже Душица за ББЦ на српском.

Од тих троје, наводи, само је један човек апсолутно против, а две „озбиљне научнице имају другачије виђење целе ситуације".

„Оне нису антиваксерке нити су против вакцина, само сматрају да није потребна колективна имунизација у овом случају, већ да је довољно вакцинисати ризичне групе", каже Душица.

Брисала је само коментаре нестручњака, без обзира за шта се залажу, као и оне који остављају линкове са сведочанствима и разним научницима са Јутјуба.

„Не треба сваког ко постави питање прогласити антиваксером, трудила сам се да у тој дискусији не буде таквих оптуживања.

„Има људи који су из несигурности резервисани или имају хроничне болести и иначе се плаше за себе, то разумем", наводи Божовић, која ради и као преводитељка.

У младости је похађала Истраживачки центар Петницу, где је касније водила семинар лингвистике.

Како је све почело?

Пошто је окружена „Петничарима" и научницима у кругу пријатеља она лично није присуствовала дискусијама о вакцинама, али то објашњава друштвеним мрежама које стварају „мехуре истомишљеника".

Тек недавно је спознала колико има таквих полемика и колико агресивне могу да буду.

„Игром случаја сам у једној групи видела велику свађу о фирми која је подстицала раднике на вакцинацију.

„Кад сам видела колико је људи излило гнев ту и колико је увреда добила моја пријатељица која је похвалила вакцинацију, решила сам нешто да предузмем, јер људи повезују то са похвалом власти", каже он.

Додаје да поједини борбу против вакцинације гледају као врсту опозиционог активизма.

Погледајте видео: Пет најчешћих лажних тврдњи о вакцинама

„Тад сам видела и да свако потеже неког извора и стручњака са Јутјуба, јер увек тамо говоре неки лекари и онда лепе те линкове.

„Не кажем да ти људи лажу, али питање да ли податке прецизно тумаче, не можете бити сигурни, тако сам дошла на идеју да видим шта кажу људи које лично знам", каже Божовић.

Како истиче, у савременом свету „информације јесу свима доступне, али не и знање".

То доводи до забуна.

„Ипак је потребно неко познавање научног метода да би се информације интерпретирале", додаје она.

У Финској, каже, деца у школи уче да процене поузданост информација и извора.

„То нам је свима преко потребно".

Како каже, кључ је у поверењу у другог човека, да прича истину и да зна оно за шта се школовао.

„Мене увек питају зашто Финци поштују учитеље, не поштују они само њих, они поштују знање сваког човека који се за нешто школовао".

Зато ју је посебно подстакло то што неретко људи који не желе да се вакцинишу као аргумент користе „кад неће лекари, зашто бих ја".

„Саветовала сам да свако пита лекара ког лично познаје и да провери.

„Мој мотив је и за пост био да добијем информацију из прве руке".

Неколико дана је смишљала како да то напише, а да не сугерише одговор, као да је сама збуњена.

Кад га је срочила, у наредних неколико дана добила је више од 300 одговора.

„Изгледало је у почетку као намештаљка , `шта сигурно бришеш сигурно све који ти се не свиђају`, ја сам позивала све који су против да кажу слободно.

„Зато сам на крају и пустила да буде јавни пост и да могу сви да коментаришу".

Шта је закључак?

Из поста који се претворио у анкету са значајним обухватом потврдио се њен првобитни утисак који је имала из најужег круга пријатеља, али се десило још нешто.

„Некако несвесно изгледа као да је тај пост пуно значио људима да чују нешто овако, јер су многи притиснути тим опречним информацијама које су просипају около.

„Тако да су највећи утисак мог поста реакције људи који су ми писали да се захвале - и стручњаци и лаици", додаје она.

С друге стране, оне који не желе да се вакцинишу пост није пољуљао у уверењима.

„Они неће променити став, а све који тврде другачије оптуживаће да је то намештено или да су људи корумпирани и да зато тако говоре.

„Али је ово значило оним који можда нису били сигурни", закључује Душица.

Погледајте видео: Зашто од вакцине нећете добити корона вирус

Каква је ситуација са короном у Финској?

„Сваког дана има нових око 400 случајева, а вакцинисаних првом дозом досад је око 18 одсто.

„Све се ради на даљину, кафићи и ресторани не раде у Хелсинкију, чак је једно време била и забрана кретања ка осталим регионима", описује Душица, која ради од куће, али јој дете иде сваки дан у вртић.

Обданишта и нижи разреди основних школа тамо прате редовно наставу, а старији раде на даљину.

Можда ће вас занимати и ова прича

Финска има 5,5 милиона становника, а Србија седам.

Док је у Србији досад било заражено више од 629.000 људи, а преминуло 5.579, у Финској су бројке сасвим другачије.

На дан 8. априла имали су укупно заражених 80.416 од почетка пандемије, а умрлих 862, према подацима Џонс Хопкинс универзитета.

Највише заражених је у главном граду, док на северу земље у Лапонији има мање случајева.

Иако су медији писали да је Финска једна од земаља које се најбоље у Европи носе са пандемијом, и тамо је било протеста против епидемијских мера.

Тамошњи кризни штаб се, каже Душица, састаје сваке три недеље да одлуче о мерама.

„Све мере прво долазе на савет Националног центра за здравље, који их предлаже Влади, ако они усвоје о свакој мери - одлучује Уставна комисија, процењујући да ли се тако крше права или Устав", прича Божовић.

Систем вакцинације почео је од најстаријих, али код њих држава позива сваког понаособ, па се одлучује хоће ли.

Душица ће вероватно доћи на ред на лето.

Она лично нема дилему, вакцинисаће се где јој прво понуде вакцину - у Финској или у Србији, ако буде долазила пре тога.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]