Корона вирус и вакцине: Да ли студенти у Србији заиста не желе да се вакцинишу

Док власти и лекари у Србији позивају све на вакцинацију како би се спречило ширење корона вируса, студенти, за сада, имају опречне ставове о томе да ли да се имунизују.

Неки од студената кажу да ће се вакцинисати и да су се већ пријавили, али има и оних који сматрају да вакцине против Ковида нису довољно испитане и да треба имунизовати само старији део становништва.

Катарина Џикић има 19 година, студенткиња је Филозофског факултета у Београду и до сада се није пријавила да прими вакцину.

„Не свиђа ми се све то што људи причају о њима, чекам да буду додатно тестиране или док не будемо баш сви морали да се вакцинишемо", каже Џикић за ББЦ на српском.

Мина Вучић, студенткиња београдског Правног факултета, такође се није вакцинисала, али планира.

„Вакцине су неопходне како би се стекао колективни имунитет и заштитило здравље у што краћем року", каже Мина.

Број заражених корона вирусом у Србији последњих недеља је у порасту, а масовна имунизација је увелико у току - до сада је дато 2,2 милиона доза.

Вакцинација је недавно почела и у студентским домовима и поликлиникама у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где, на пример, два дана нико није дошао по вакцину.

„Млађа генерација генерално није превише заинтересована за имунизацију", изјавила је Данијела Петровић из Дома здравља у Крагујевцу за РСЕ.

Надлежни за то време негирају да су млади незаинтересовани за имунизацију.

Бранко Ружић, министар просвете, у саопштењу наводи да се студенти у великој мери пријављују за вакцинацију, што „показује висок степен њихове зрелости и одговорности".

Џикић ипак сматра да млади јесу неповерљиви према вакцинама.

„Сви моји пријатељи ван факултета су скептични - нити су се вакцинисали, нити планирају", наводи она.

Шта кажу студенти?

Београдски студенти могу да се вакцинишу у Студентској поликлиници, у Студентском граду, као и у дому „Карабурма".

Тамо можда оде Драгана Симић, студенткиња Економског факултета, која планира да се вакцинише јер, како каже, „треба да се заштитимо колико можемо".

„Ипак, мислим да вакцине нису довољно испитане, некако је све урађено на брзину и делује ми усиљено, а вирус мутира и нисмо потпуно заштићени", наводи Симић за ББЦ на српском.

Оливера Спасојевић са Пољопривредног факултета још не планира да се вакцинише.

„Сви моји су примили, али ја нисам зато што радим од куће и не мрдам, тако да није потребно - ту сам где сам, не крећем се и не угрожавам никога", наводи она за ББЦ на српском.

Јелена Дујовић, такође са Пољопривредног, вакцину није примила зато што, како каже, чека да се заврше сва испитивања и не зна колико су вакцине безбедне.

„Не знам ни коју бих изабрала, знам и ревакцинисане који су се заразили, али свакако чекам лето или јесен, тада ће проћи тај пробни период", наводи.

Како каже, мисли да је тачно да су млади доста неповерљивији према вакцинама у односу на старије.

Није се вакцинисао ни Урош Јовановић, студент Више електротехничке школе, који сматра „да није потребно вакцинисати младе, већ само старије".

„Корона, генерално, није наивна, али је превише медијски испраћена и превелико је застрашивање народа", каже он за ББЦ на српском.

Ивана Опачић са Правног факултета за ББЦ каже да се није вакцинисала зато што сматра да млади који још нису засновали породицу то треба да избегавају, док Ања Вуковић са електроенергетике нема поверења у вакцине.

„Вакцинисаћу се ако нас буду условљавали", каже.

Илија Срдановић, студент архитектуре за то време и даље уредно чека позив на вакцинацију.

„Мислим да су вакцине најбољи начин да се заштити од ризика заразе и спречавања ширења вируса", каже.

Како до вакцине?

Од недеље, 21. марта на Београдском сајму је почела вакцинација без пријаве цепивом АстраЗенека.

Произвођач ове вакцине у четвртак, 25. марта је саопштио да су испитивања у Америци показала да је потпуно безбедна.

„Ефикасност вакцине код превенције симптоматског Ковида-19 износи 76 одсто, док је код старијих од 65 година ефикасност и већа, 85 одсто.

„Такође, охрабрују подаци да је вакцина, када је у питању превенција тешке или критичне болести и хоспитализације, показала 100 одсто ефикасности", саопштено је из британско-шведске компаније.

Пријављивање за вакцинацију и даље је могуће телефоном преко позивног центра на број 0800 222 334.

Радно време позивног центра је од осам до 20 сати сваког дана.

Такође, на сајту е-управе може се попунити једноставан упитник у коме уз личне податке, можете написати и коју вакцину из понуде желите да примите.

У Србији је тренутно могуће примити четири вакцине - АстраЗенека, кинеску Синофрам, Фајзер и руску Спутњик.

Према последњих подацима у Србији је обављено укупно 2,2 милиона вакцинација, а другу дозу примило је више од 876.000 људи.

Шта кажу лекари и стручњаци?

Од почетка епидемије лекари апелују на грађане да се вакцинишу.

„Потпуно је сигурно да је масовна вакцинација једини начин да се епидемија стави под контролу", наводи се у саопштењу Српског лекарског друштва.

Због тога их, како кажу, веома брину информације да одзив на вакцинацију против Ковида-19 почиње да слаби.

Милорад Јеркан, директор Дома здрава у Нишу, изјавио је за Јужне вести да број вакцинисаних у том граду опада због „антивакцинашког лобија и младих".

„Млади људи мисле да су физички јаки и да вирус до њих не може да дође, а постоји и прича о могућем стерилитету (после вакцинисања)", каже.

Ипак, најновија истраживања показују да вакцине против Ковида-19 не проузрокују стерилитет, истиче он.

„Морамо да утичемо да се што више тај антивакцинални лоби уништи", наводи Јеркан.

Исто сматрају и у Српском лекарском друштву.

„Грађани не треба да наседају на бесмислице (о вакцинама) које по друштвеним мрежама и у појединим медијима пласирају неодговорне особе", наводе.

Они апелују на грађане да се што пре масовно одазову на вакцинацију било којом вакцином коју је одобрила Агенција за лекове.

Имунолог Душан Попадић изјавио је недавно за РТС да се имунизација у Србији у односу на друге земље одвија одлично, али да 80 одсто становника и даље није заштићено.

Срђа Јанковић, такође имунолог, о људима који су корона вирусом заражени после вакцине каже да је ту реч „највероватније реч о непотпуно вакцинисаним особама".

„Они који приме две дозе вакцине након периода од око три недеље су 97 одсто заштићени од короне - ризик да се заразе је три процената", рекао је Јанковић.

Шта кажу надлежни?

Да се студенти у великој мери пријављују за вакцинацију.

„Када је реч о Студентској поликлиници студенти долазе по групама од по шест у тачно одређено време, како би се избегле гужве", изјавио је министар Ружић приликом обиласка поликлинике, у четвртак, 25. марта, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Ружић је навео да у Београду укупно има око 100.000 студената, од чега у студентским домовима тренутно борави око 6.000.

„Студентски домови и факултети нису место трансмисије вируса, због тога дугујемо велику захвалности и студентима и професорима и ванаставном особљу", навео је он.

Горан Минић, директор Студентског центра, установе која се бави смештајем и исхраном студената Универзитета у Београду, каже да је вакцинација у студентским домовима наставак раније кампање имунизације.

„Идеја је да имунизација постане још доступнија студентима, односно да они који желе да се вакцинишу не морају због тога да одлазе у домове здравља и друге медицинске установе", каже Минић, наводи се у саопштењу.

Он је додао да су анкете показале да се велики број студената већ вакцинисао у родним местима.

Директорка Студентске поликлинике Марија Обрадовић рекла је да према досадашњим анкетама више од 20 одсто студената жели да се вакцинише, а да се до сада вакцинисало нешто више од 1.000 студената.

Ружић је такође апеловао на све грађане да се вакцинишу „јер је то једини сигуран начин да се победи вирус корона".

У међувремену се на друштвеним мрежама огласио и Срђан Вербић, некадашњи министар просвете.

„Апели надлежних и лекара ми ништа не значе"

Поједини студенти су ипак и даље скептични.

Џикић не верује да ће се пријавити.

„Апели лекара не утичу на мене - скептична сам, не верујем ничему што надлежни у овој земљи кажу, а лекарима не верујем јер је политика превише умешана", каже.

„То што они причају ми ништа не значи", додаје.

На факултету се, каже, дружи са пет девојака и оне су се све или вакцинисале или се пријавиле за вакцину.

„Њима је то у реду, али мени је потребан дужи период тестирања вакцина. Потребни су неки докази да су оне безбедне", наводи.

Саговорници ББЦ-ја истичу и да факултети Универзитета у Београду ни на који начин нису обавештавали студенте о вакцинисању.

„Имамо само могућност пријава студентској служби у случају заразе Ковидом-19 или неком другом болешћу", каже Драгана Симић са Економског.

„Нико нас није позвао на вакцинисање, нити нас обавештавао о томе", додаје.

Дујовић са Пољопривредног такође каже да јој апели лекара и надлежних више ништа не значе.

„Њих више уопште не слушам, више ми значи шта ће људи око мене рећи, они који су се вакцинисали, а међу њима има и неких који су се заразили", наводи.

Она сматра и да има теорија завера, али да су млади неповерљивији према вакцинама од старијих.

„Имамо бољи приступ интернету, тамо свашта можеш да прочиташ и чујеш - неко поверује, неко не, али генерално не верујемо толико кризном штабу и докторима са телевизије.

„Не знам како да се то промени, једино ако видиш да вакцине стварно делују, а не зато што нам то неко каже", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]