Корона вирус, изолација и исхрана: Колико нам је хране заиста потребно

Миљана Митровић живи са супругом и две ћерке - старија има две и по, а млађа годину дана.

Иако је већ осам недеља у Србији на снази ванредно стање и продавнице раде краће због полицијског часа, Митровићи су одлучили да имају само редовне залихе намириница - у нивоу недељне набавке.

„Ма биће хране, мора постојати начин да се купи. Нисмо ништа лагеровали ни хране, ни козметике", каже ова 32-годишња инжењерка пољопривреде за ББЦ.

Куповали су, каже Миљана, неке основне ствари, два или три килограма брашна, јаја, павлаку - то што деца највише једу, два паковања пелена да има у резерви и то је све.

Ипак, многи су другачије размишљали.

Масовна куповина брашна, квасца, тоалет папира, маски и средстава за дезинфекцију - нису обележила март и април само уз Србији, већ су се запатили у читавом свету, од Аустралије до Америке.

Шта нам је у доба короне потребно за имунитет?

„И сада током пандемије нам је потребно само оно што нам и иначе треба", каже за ББЦ на српском имунолог Срђа Јанковић.

Он тврди да „не постоји подизање имунитета. Оно што је здраво и препоручљиво, иначе, здраво је и сад".

Да идеја о јачању имунитета, колико год звучала примамљиво, нема научно упориште, тврде и научници са Харварда.

„Имуни систем је управо то - систем, а не јединствени ентитет. Да би функционисао добро, потребни су баланс и хармонија", наводе они.

Препоруке за здрав начин живота:

Извор: Сајт посвећен темама о здрављу Универзитета Харвард

Као што ниједна посебна намирница нема научно потврђен утицај на имунитет, тако и препарати и пилуле, које су у понуди у апотекама и продавницама, такође не утичу на спремност организма да се избори са вирусима, тврде стручњаци.

„У ствари, повећање броја ћелија у вашем телу - имунолошких ћелија или других - није нужно добра ствар.

„На пример, спортисти који се баве „допингом крви" - упумпавањем крви у своје системе да би повећали број крвних ћелија и побољшали њихов рад - ризикују мождани удар", пише у тексту о здрављу Универзитета Харвард.

И Јанковић додаје да би у тренутној ситуацији ширења корона вируса „специфична заштита могла да буде вакцина, али њу можемо да очекујемо тек за годину или годину и по дана".

„Не желим да издвојимо ниједну посебно намирницу, да људи не крену одмах то да купују, а управо то желимо да избегнемо, јер је бесмислено", напомиње Јанковић.

Интернетом кружи снимак локалне телевизије где жена у колицима из продавнице износи купљених 10 килограма брашна и говори колико је погрешно „правити велике залихе, а да други не могу да купе".

Најчешће је довољно оно што већ стоји у шпајзу

Јагода Јорга, лекарка специјалиста хигијене и исхране, каже да овај светски проблем на Балкану показује одређене специфичности.

„Ово све људе подсећа на те ратне ситуације, али за разлику од бомбардовања, сада раде све комуналне услуге - има струје, воде, свега. Нема разлога да се сада гомилају залихе", каже Јорга за ББЦ.

Она их не прави, али има разумевања ако то раде људи који су у самоизолацији или живе сами.

„Не замерам људима, јер је старијима од 65 забрањено да излазе, али довољно је да узму залихе за две или три недеље, ништа више.

„Кад се купује у малим количинама мање се и једе. Кад се направе залихе онда се једе - и да се не баци".

Јорга сматра да су довољне количине које домаћинства и иначе имају на полицама.

Просечне дневне потребе уноса хране*:

*Препоруке докторке Јагоде Јорге

Са паковањем тестенина, килограмом пиринча и килограмом брашна - једна особа је, њеном рачуницом, подмирена за четири недеље.

„Три килограма брашна је довољно за месец дана, јер је дневни просечни унос треба да буде 100-150 грама за једну особу. Ипак, делује ми да квасац и брашно ових дана купују и они који не умеју да месе хлеб", каже она.

Ни воћа ни поврћа, не треба, каже, много. Килограм воћа може трајати пет дана.

„Док људи излазе нек купују свеже поврће, а у замрзивачу могу да имају паковање оних мешавина од 400 грама. Оне сасвим лепо одраде шта треба".

За четворочлану породицу флаша уља могла би да буде довољна за месец дана.

Када је реч о шећерима, има их у готово свакој намирници, а слободни шећери су они - које додатно уносимо.

„Додатни шећер је онај који ћемо додати у колаче, шећер, кафу. Њега узимамо кроз слаткише - кекс, чоколаде, џем, као и из свеже цеђеног воћа".

Ако се држимо, каже Јорга, строгих енглеских препорука о додатим шећерима - њих треба да буде пет одсто, а СЗО препоручује 10 одсто од дневног укупног уноса калорија - то је 25 -30 грама додатог шећера.

„Значи, килограм шећера за месец дана, а без тога потпуно можемо. То су луксузне намирнице и за децу".

А витамини?

Унос витамина и минерала је важан за функционисање организма, али нема доказа да је, упркос увреженом мишљењу, витамин Ц користан за респираторне инфекције, попут корона вируса.

За разлику од витамина Д који једном броју људи недостаје у зимском периоду, витамин Ц се довољно уноси кроз исхрану. Витамина Ц има, не само у цитрусима, већ и купусу, паприци, јагодичастом воћу.

Ипак, докторка не препоручује коришћење мултивитаминских таблета.

„Не можете да кроз једну пилулу унесете све, људи не треба да бацају паре. Не знамо чак ни да ли није шкодљиво.

„За разлику до тога - паприка никад не лаже колико има витамина Ц, као што ни крава никад не лаже колико калцијума има у млеку, док таблета калцијума - бог те пита" , истиче дијетолошкиња.

Залихе нису само у фрижидеру, него се депонујуи у организму. Многи од нас чешће једу током рада од куће или за време изолације, а гојазност може бити отежавајући фактор код оболелих од Ковида 19, тврде стручњаци.

Зашто више једемо у изолацији?

Од предака, који су умирали од глади, остао је запис - кад има хране, дај да једемо што више.

„Вишак уноса, било да је депонован као масти или да је унета одједном велика количина хране, предстваља велико метаболичко оптерећење за организам".

Зато, каже Јорга, чујемо да се они који имају хронична обољења теже се боре са корона вирусом.

„Прекомерни унос хране је метаболички стрес, који тера различите органе у нашем организму да раде повећаниом капацитетом, а тиме смањује резерве за одбрану од било чега споља".

Препоручени унос хране је бити „80 одсто сит".

„То је тешко израчунати, али свако од нас зна тај осећај у стомаку - да не буде препуњен. Поједете тањир нечега и сасвим вам је довољно, али ако додате још две кутлаче или једну пуњену паприку то буде превише", наводи Јорга.

Када вари храну, организам већину крви упути ка желуцу и цревима и зато је после обилних оброка тешко да се бавите озбиљним радом менталним или физичким.

„Здраворазумски сваки човек то зна, али ми уживамо у храни. Даље, храна даје осећај релаксираности и опуштености у стресним ситуацијама".

Потреба за сигурношћу и контролом

Ситуација са корона вирусом људе подсећа на трауме које су се десиле на овим просторима - попут бомбардовања и санкција, оцењује и гешталт психолошкиња Софија Ћирић.

„Војска и полиција са оружјем на улицама поспешиле су тај страх, као и агресиван тон и претње председника да ће увести 24-часовну забрану изласка", каже Ћирић.

То се, касније, обистинило 84-часовним полицијским часом за Ускрс.

Све то храни панику и наводи људе да праве залихе, додаје.

„То је базични осећај сигурности. Ако не могу да имам контролу над вирусом и не могу да купим лек за њега, могу да купим храну и тоалет папир.

„То доводи и до неких ирационалних поступака, па људи купе и оно што им не треба", наводи психолошкиња.

Последице по ментално здравље ће се тек осетити, упозорава.

„Сада је време за солидарност и рад на себи. Уместо да правите залихе - разговарајте са блиским људима, будите у контакту или потражите помоћ психолога или терапеута", закључује Ћирић.

Која психолошка помоћ је доступна?

Министарство здравља је отворило посебну телефонску линију за психосоцијалну помоћ грађанима: 0800/309309.

Институт за ментално здравље има посебну линију за старије од 18 година: 063/1751150.

Психолози и психијатри бесплатну помоћ нуде и на друштвеним мрежама. У групама Причајмо о томе и Помоћ суграђанима у карантину можете наћи њихове профиле и контакте.

Хигијена врло важна - свако свој прибор

Коначно, треба подсетити да храна и вода нису пут преноса корона вируса.

„Хигијенско руковање храном је друго питање. Укућани морају да воде рачуна једни о другима", наводи Јорга.

Она додаје да се то у Србији ретко дешава, јер маме често имају обичај да поједу после детета или да људи делу храну - `ево ти пробај`.

То је, каже, погрешно. Свако треба да има свој тањир, кашику и виљушку и да термички обрађује храну.

„Те препоруке постоје увек, као и прање руку. Ипак у овој ситуацији све то треба радити дисциплинованије".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]