Председник Думе, повређени Рус и рубље: Београд и Москва у 100 и 300 речи

Први човек руске Думе Вјачеслав Володин дошао је у Србију само пет дана након што је на Косову повређен и ухапшен руски држављанин.

Володин је у Београду због четврте седнице Комисије за сарадњу државне Думе и Народне Скупштине Србије. Претходна је одржана у Москви у октобру прошле године.

Из Володинове прес службе су рекли да ће се разговарати о развоју билатералних односа у сфери политике, економије и хуманитарне помоћи, као и „о сарадњи на међународним платформама, имајући у виду савремене изазове и претње".

„На таласу даљег заоштравања односа између Београда и Приштине, и губљења разумевања и подршке српског председника код западних партнера, а нарочито у Берлину и Бриселу, демонстрација тако блиских односа са Москвом имају за српски режим унутарполитички значај - да покаже како није изолован", каже за ББЦ на српском Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији.

„У то се уклапа и посета председника руске Думе Володина и демонстративан дочек од председника државе."

Политика, безбедност и привреда - ово су три тачке о којима ће се говорити.

Зато, у 100 и 300 речи прочитајте где су односи Србије и Русије на тим пољима.

Србија и Русија у 100 речи

У акцији на северу Косова 28. марта, повређен је и на кратко ухапшен Михаил Красношчеков, руски држављанин и радник УНМИК-а у Зубином Потоку.

Ђукић каже да када је у питању прошлонедељна криза на северу Косова „ту наравно руски фактор није одлучујући, као што није био ни у другим случајевима кризе".

Он каже да на политичком плану „ у затвореном српском друштву" вест о посети руског званичника у овим околностима појачаних тензија са ЕУ може „јако да одјекне".

„Што се тиче руске стране, њој све то иде на руку.

„Београд ће још једном добити потврду верног пријатеља који учвршћује позиције у тешко доступном центру Балкана."

Русија ипак спада међу најмање донаторе Србије - укупне војне донације из ове земље биле су 44.971 евра. Инвестиције из Русије представљају само десет одсто српске привреде.

На пољу безбедности, једно од отворених питања је дипломатски статус запослених у Руско - српском центру у Нишу. Грађани Србије имају позитивне ставове о Русији и већина њих подржава да запослени у центру добију дипломатски статус, показало је истраживање Института за европске послове.

Србија и Русија у 300 речи

Иако се мисли да су Србија и Русија изузетно војно повезане, у периоду од 2005. до 2017. године, две земље потписале су два војна споразума, а оба су потписана 2014. године, стоји у истраживању Института за европске послове.

На списку донација која је српска војска из иностранства, Русија је на шестом месту - одоздо, са две донације:

„Обе донације су биле намењене Генералштабу Војске Србије. Једна донација односи се на помоћ у отклањању елементарних непогода у износу је од 23.000 евра, док је друга донација била десет комплета падобрана у вредности од 21.971 евра.

„Укупан износ донација је 44.971 евра."

Ђукић каже да када је у питању прошлонедељна криза на северу Косова „ту наравно руски фактор није одлучујући, као што није био ни у другим случајевима кризе".

Споменици и улице Русима у Београду за шест година:

2017. - Улица у центру Београда названа је по руском дипломати Николају Хартвигу, посланику на српском двору од краја Анексионе кризе 1909. до јула 1914.

2014. - Подигнут споменик цару Николају Другом у Београду, поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата.

2012. - Одлуком Скупштине Београда, Руски некропољ постао меморијални споменик палим руским борцима у Првом светском рату. Некропољ је на Новом гробљу у Београду подигнут још 1935. године, али је тек 2012. добио статус споменика од „историјског и меморијалног значаја".

Међу грађанима постоји перцепција да Србија има велику економску корист од Русије, наводи се у истраживању Института, али подаци Републичког завода за статистику кажу да Србија извезе четри пута више, само у земље бивше Југославије.

Инвестиције Русије за десет година у Србију биле су четири милијарде долара, док је ЕУ уложио 15 милијарди евра.

Иако је робна размена са Русијом велика и мери се такође у милијардама, Србија је на губитку, јер је велики увозник нафте и гаса.

Срби су наклоњени Русима, али из далека - овако грађани Србије доживљавају Русију.

Чак 20 одсто су више наклоњени Русији него пре шест године, показало је истраживање Националног института за демократију из Вашингтона (НДИ) „Западни Балкан између Истока и Запада".

Последњи резултати истраживања „Зашто људи одлазе из Србије" ипак говоре да од грађана Србије који желе „преко", њих 85 одсто жели да оде на Запад, а само два одсто у Русију.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]