Лепша, виртуелна, стварност у Србији

Ако вам се на свиђа стварност у Србији, пређите у ону виртуелну, јер сада бар за то имате могућности.

Препуна сала београдског Стартит центра у којем је у суботу 25. августа одржана прва ВР конференција у Србији показује да је домаћа заједница виртуелне стварности све већа, баш као и интересовање корисника за ову технологију.

„Супер је што се ВР заједница у Србији сваким даном шири и да постоје људи који су заинтересовани да раде у тој области. Ово је шанса управо за земље као што је Србија", каже за ББЦ Адриан Ђура, један од предавача на конференцији.

Адриан Ђура је оснивач Flat Hill Games-a, младог студија који се бави израдом видео игара за ВР, и на конференцији је говорио о разлици између развијања ВР и игара за друге платформе, али и о будућности ове технологије у Србији.

Шта је ВР?

ВР или Виртуелна стварност (Virtual Reality) у основи користи компјутерску технологију како би симулирала окружење.

За разлику од традиционалних интерфејсова, ВР поставља корисника унутар самог система и пружа му што реалније искуство.

Уместо да, стандардно, гледају у компјутерски екран, корисници уз помоћ ВР наочара имају могућност интеракције са виртуелним светом, јер стичу осећај да се управо налазе у њему.

Неки од првих покушаја увођења ВР технологије у свет видео игара одиграли су се раних деведесетих када је компанија Сега представила свој систем.

Ипак, тај и слични системи су остали на нивоу прототипа, како одгаварајућа технологија још увек није била доступна.

Последњих година је технологија напредовала и створили су се услови за довољно квалитетан доживљај „стварности" у ВР-у.

Зашто „бежимо" у другу стварност?

Стављање наочара које готово невероватно подсећају на футуристичке направе из научнофантастичних филмова са краја 20. века још увек није уобичајена појава.

Како објашњава Адриан Ђура, људи у ВР-у желе да раде нешто што не могу да раде у реалном свету.

„Рецимо, ако имате некога ко се плаши летења авионом, он може то да проба у ВР-у, зато што су то контролисани услови."

Ђурин студио тренутно ради на наслову Clash of Chefs у којем можете да се такмичите у припремању оброка са осталим играчима у виртуелној кухињи.

Како кување ипак не представља нешто што већина људи нема прилике да проба у реалном свету, Ђура објашњава да је игра на којој он ради другачијег типа.

„То је аркадна игра, а не симулатор кувања. Нећете научити да спремате храну, али ћете се такмичити у томе ко ће пре испоручити што већи број сендвича."

„Али опет, то што радите код нас у игри, нећете радити у реалном свету", каже Ђура кроз смех

Потпуно ВР искуство

У питању је платформа која у много већој мери укључује покрете и људска чула, стога је неопходно обратити пажњу и на друге факторе, поред оних визуелних, како би искуство корисника ВР било потпуно.

Баш зато што ова платформа за основни концепт има одражавање стварности, креатори морају да омогуће играчима да се што више уживе у то што раде док носе ВР наочаре.

„Ви знате како објекти функционишу у реалном животу и очекујете да тако буде и у ВР-у. Ако имате чашу на столу, очекујете да можете да је подигнете. Ако је то пак немогуће, нећете се уживети довољно у игру", објашњава Ђура.

Међутим, уживљавање у игру понекад може да има и другу страну.

„Проблем код коришћења ВР је то што тело не осећа оно што очи виде", објашњава Ђура.

У тим случајевима долази до мучнине (motion sickness).

Уколико се оно што видимо не поклапа са оним што радимо, осетимо умор, вртоглавицу, а понекада може доћи и до повраћања, што је, како каже Ђура, нешто најгоре што може да вам се догоди у ВР-у.

„Треба избегавати нагле покрете и померање камере" каже Ђура и додаје да људи, очекивано, посебно лоше реагују на летење, али да постоје начини да се и оно учини подношљивим.

„То се ради тако што се сужава видно поље играча и самим тим умањује мучнина", објашњава.

Колико можете да издржите у ВР-у?

Потпуно је индивидуална ствар како ће се ваше тело прилагодити коришћењу ВР-а.

„То може да се пореди са Ге силом. Тело се тренира и навикава тако да може да поднесе већу Ге силу, а да особа не падне у несвест", објашњава Ђура.

Слично се тренира и мучнина у ВР-у, само што ту, срећом, не постоји ризик од падања у несвест.

Ђура додаје да се мучнина чешће јављала на почетку развоја ВР игара и да данас постоји много начина за њено спречавање.

„То се ретко дешава и више не представља препреку за развој и напредак ВР-а."

Бројне виртуелне стварности

Индустрија видео игара није једина сфера у којој ВР може наћи примену.

ВР може да се користи у медицини, архитектури, образовању и бројним другим областима и управо су о томе, поред оних који се баве развојем видео игара, говорили поједини предавачи на конференцији.

Бранислав Зељковић своје знање у области ВР-а користи у архитектури.

То што се у овом случају ВР не користи за летење или симулирање вожње возом, не чини његову примену ништа мање импресивном.

„Људи добијају доста добру представу када погледају пројекат у ВР-у. Квалитет слике је напредовао и још увек може да се побољшава, али је зато осећај у простору јако добар", каже Зељковић.

Додаје да ВР у архитектури није коначан циљ већ алат, маркетиншко помагало како би се пројекат што боље представио.

Иако архитектура представља грану у којој ВР може имати широку примену, Зељковић каже да је ова технологија у Србији још увек слабо заступљена.

„Клијенти нису спремни да плате такве услуге, јер их виде као непотребан трошак. Већина стамбених објеката може да се прода на основу скице или због добре цене квадрата", објашњава Зељковић, који ВР користи у раду на скупљим пројектима у иностранству.

Сматра да када би људи више користили ВР у свакодневици, самим тим би исту технологију очекивали у презентацијама.

Али да би до тога дошло, истиче, сами уређаји морају да појефтине.

Ствари које се не мењају

Без обзира на медиј и технологију којом се он користи, један састојак је неопходан како би на крају све имало смисла - прича.

Управо о томе је на конференцији говорио Мирко Стојковић, професор драматургије и оснивач Лабораторије интерактивних уметности на Факултету драмских уметности у Београду.

„Осим технологије, скоро ништа се није променило у начину приповедања у последњих 2500 година", рекао је Стојковић.

Због тога су, додаје, драматурзи и ту, како би свему томе додали причу и емоцију.

Будућност српског ВР-а

Прва ВР конференција је акценат ставила на пројекте који су рађени у Србији, а њихов број све више расте.

Поред Стојковића, Ђуре и Зељковића, своје идеје је представио и Никола Стојановић, професор на Електронском факултету у Нишу који је појаснио концепт фотограметрије и њене примене у раду са студентима.

Ненад Огњановић из фирме Аltfuture представио је Derail Valley, симулацију вожње воза која би ускоро требало да изађе.

Али по свему судећи, и према речима Адриана Ђуре, право време за ВР у Србији тек долази.

„Ово је шанса за Србију, поготово зато што цена рада није толико висока као у Америци. Један тим у Америци не може да се финансира просечном успешном ВР игром, док је то код нас и више него довољно."

Додаје да је доста тимова увидело да могу да раде на добрим производима који су везани за ВР, а притом и да направе добар профит.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]