Окупљање опозиције: Шта је важније - принципи или људи

Опозициони Савез за Србију договорио се око 30 тачака које се тичу будућности Србије, уколико ова политичка групација добије поверење грађана.

Лист „Недељник" наводи да ће споразум имати и уводни део, којим се прецизира формирање прелазне нестраначке владе стручњака.

„Тих 30 тачака представља политику око које смо се договорили да у будућности прва опозициона влада треба да спроведе у дело.

То је заједнички именитељ", каже за ББЦ Вук Јеремић, председник Народне странке, једне од чланица Савеза.

У највећој владајућој Српској напредној странци нису одговорили на позив ББЦ-ја да дају своје виђење питања да ли се гласачи у Србији опредељују према принципима или људима који те принципе промовишу.

„Не могу принципи без људи"

Јеремић каже да су принципи настали кроз разговор чланица Савеза за које и сам признаје да имају значајних међусобних разлика.

„Било је изузетно важно сагледати да ли има довољно ствари које нас спајају јер је будући Савез за Србију у идеолошком смислу хетерогена групација.

На крају смо дошли до тога да имамо доста тога заједничког између свих чланова Савеза."

Како изгледа парламент без опозиције

Обележавање годину дана Владе - још једном

Чланице Савеза за Србију

Лидер Народне странке каже да чланице Савеза нису желеле да се окупе са поруком да само треба да замене власт.

„Ово није савез за обарање Вучића или заузимање фотеља.

Ово је савез који жели да спроведе 30 ствари у Србији у прелазном периоду након кога ће се стећи услови за поштене и фер изборе где ће свако моћи да на њима наступа са својом политиком, а грађани се слободно информишу и определе према својим афинитетима."

На питање да ли су принципи објављени непосредно након информација да је Савез већ поделио фотеље, Јеремић каже да то није случај већ да су у јавности стигли чим су договорени.

Најављује и да ће основни начин упознавања људи са подужом листом принципа бити теренски рад чланица коалиције.

„Принципи су били важнији 2000. године"

Зоран Живковић био је високи функционер Демократске странке, стожера Демократске опозиције Србије (ДОС), опозиционе коалиције којој је успело оно што није читавом низу сличних организација - да смени режим Слободана Милошевића.

„Мислим да су тада принципи били важнији него данас", каже Живковић, председник Нове странке која није део Савеза за Србију.

Објашњава да је „добитна комбинација" тада, а и у свим другим ситуацијама, била мешавина принципа и људи који желе и знају да их спроведу.

„У ДОС-у је било више људи који су својим дотадашњим радом, поштовањем норми, животних и политичких циљева, система вредности, успели да убеде грађане да ће им са њима бити боље него са поразним режимом Слободана Милошевића."

Живковић каже да је ситуација сада умногоме другачија јер је велики део бирача који се руководи принципима, оправдано или неоправдано, разочаран у целу политичку сцену.

„То се не односи на један део оданих, део политичког стада које ће ма шта да лидер каже и ма на коју страну да окрене своју политику остати веран.

То је онај најстабилнији део бирачког тела које се везује најчешће за нешто конзервативно, за демагогију, могу рећи чак и примитивно."

Живковић закључује да је сада најважније да људи погледају принципе који им одговарају и да, кад гледају људе који треба да спроведу те принципе, мање слушају шта ти људи причају, а више се сете шта су они радили кад су били у ситуацији да нешто промене.

Зашто се у Србији гласа супротно сопственим политичким ставовима

Ерик Горди

професор политичке и културне социологије, Факултет за словенске и источноевропске студије, Лондонски универзитетски колеџ, Велика Британија

Када питате људе, видећете да већина има веома јасно политичко опредељење, али се оно не поклапа увек са избором странке. Људи су такође сагласни са чињеницом да гласање нуди избор између различитих политичких програма, али не верују да то нуде и странке.

Све то, додатно је ојачано чињеницом да, у земљама попут Србије, велики део политичког спектра нема своје представнике. На власти је партија конзервативаца, недавно основани опозициони блок такође је конзервативан. То је у снажној супротности са резултатима испитивања јавног мњења према коме постоји снажан леви сентимент - његови делови су стари или нови облици социјализма, док неки делови представљају идеје правичности или су последица традиционалне културе егалитаризма. Али - то није представљено у политичком животу. Многе партије које у свом имену имају речи попут „социјалистички" или „социјалдемократски" заправо су етнонационалистичке десничарске странке.

Фактори који нису политички у великој мери опредељују избор бирача. Странке себе представљају, а многи их тако и доживљавају, као организације које помажу људима да решавају практичне проблеме - од решења за бирократске тешкоће до проналаска посла. Странке очекују и добијају гласове за узврат - више гласова добијају странке које могу на бољи начин да реше такве практичне проблеме. Ово често значи да људи гласају насупрот својим политичким опредељењима. То доводи до парадоксалног резултата да су људи који гласају за једну странку, а онда протестују против њеног начина владања заправо - исти људи.

Наставак ове праксе значи да обећања опозиције веома мало вреде. Опште је мишљење да би промена владајуће странке заправо значила да ће исте ствари само радити други људи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]