Моје песме – твоји кошмари

Популарне песме нашле су се у центру три скандала ове недеље.

Први је међународног карактера и тиче се „размене мишљења" између хрватског премијера Андреја Пленковића и шефа српске дипломатије Ивице Дачића.

Пленковић је Дачића, који је познат по томе што уме да запева на јавним догађајима, па чак и на дипломатским пријемима, назвао „неуспјешним пјевачем шлагера".

На то му је Дачић одбрусио да је „тачно да не зна да пева 'Лили Марлен' ни Томпсонов 'За дом спремни'".

Дачић је ову песму вероватно поменуо у контексту таласа неофашизма који се по оцени многих посматрача шири Хрватском.

„Лили Марлен", међутим, уопште није нацистичка песма. Била је популарна међу немачким, али и савезничким трупама током Другог светског рата.

"Под уличном лампом, пред великом капијом..."

Текст о тужној девојци која под лампом испред касарне узалуд чека свог драгог настао је још 1915, а музика је додата 1939. у извођењу Лале Андерсен, и није наишла на нарочит одзив слушалаца.

Тек 1941, када је емитована преко радија из окупираног Београда, постала је популарна са обе стране фронта. Програм, намењен немачкој војсци, се чуо у целој Европи.

Немачка глумица и певачица Марлен Дитрих је за време рата снимила верзију на енглеском коју су савезнички војници обожавали. Она је, иначе, била огорчена противница нацизма и певала ју је пред америчком војском у окупираном Берлину.

Зато би Дачићева изјава била много ефектнија да није помињао Лили Марлен. Песма „Чавоглаве" Марка Перковића Томпсона садржи усташки поздрав „За дом - спремни".

Усташко знамење и слогани су у Хрватској законом забрањени, мада се тај закон често крши. У Томпсоновом случају, суд је одбацио оптужницу под образложењем да је поздрав део „ауторског рада" који је власништво издавача певачевог албума.

Пленковић ту пресуду није нашао за сходно да коментарише.

Громови и гробови

И коначно, стижемо до трећег примера, а то је појава два стиха из песме „Лепи громе мој" у вежбанци за српски језик за ученике петог разреда основне школе у Србији.

Песма је хит Светлане Ражнатовић рођ. Величковић, удовице убијеног команданта Српске добровољачке гарде, у народу познате као Цеца.

Паљба на овај „срамотни" продор Цеце у школски програм отворена је истовремено са две стране: једнима је засметала певачица, а другима песма.

И једни и други су промашили мету.

Они који сматрају да удовици осуђиваног криминалца и команданта озлоглашене паравојне јединице није место у уџбеницима треба објаснити да Аркан с овом песмом нема ништа, а Цеца само утолико што ју је отпевала.

Текст је, наиме, писала Марина Туцаковић, вероватно најуспешнија ауторка текстова у историји српске популарне музике. Иако многи претпостављају да је песма посвећена Аркану, његово име се нигде не помиње.

Други нису имали проблем ни са Цецом ни са Арканом, већ што је песма из „нижеразредне" културе нашла место у вежбанци.

Узалуд је Владо Ђукановић, аутор вежбанке, у листу „Данас" објашњавао да стихови нису ушли у лектиру, него да би деца на њима вежбала акцентовање и употребу петог падежа, и да су у уџбенику наведени и други примери из популарне културе - Бајага, Бора Чорба и ЈУ група.

Министарство културе је одлучило да повуче вежбанку и тако пресекло полемику.

А у ствари, „Лепи громе..." је, као и „Лили Марлен", песма о чежњи за вољеном особом - и ништа више.

То - љубавна чежња - је ствар у које политичари, ако имају имало мозга, не би смели да се мешају.