Зашто људи трачаре

Трач може да вам уништи углед. Може да оправда ваше понашање. Забаван је. И, за многе, он је „грех".

Трачарење је понашање које су антрополози препознали у већини култура, од урбаних до забитих, руралних окружења.

„Сви трачаре у свакој култури, у правим околностима", каже докторка Никол Хаген Хес, доценткиња еволуционе антропологије на Вашингтонском државном универзитету.

Кад помислимо на трачарење, могли бисмо да замислимо оговарање иза нечијих леђа са злобним намерама.

Али докторка Хес нуди шири поглед на ову тему.

Трачарење, каже она, јесте размена „информација важних за углед".

То би могло да значи оно што пријатељи, породица, колеге или чак ривали говоре о нама, али обухвата и оно што се говори у новинским извештајима или чак резултатима спортских догађаја, каже она.

„Према мојој дефиницији, не морате да имате одсутну трећу страну о којој трачарите - они би могли да стаје директно пред вама", објашњава она.

„Ако говорите о њима, шта мислите о њиховој одећи, или шта су радили, ја бих то рачунала у трач."

Али зашто су се људи развили тако да учествују у оваквом понашању питање је са којим се истраживачи муче још и дан-данас.

Ево неколико кључних теорија.

Зближавање

Идеју да би трач могао да игра позитивну улогу у друштву популарисао је професор Робин Данбар, еволуциони антрополог.

Према његовој теорији, код примата је требљење друштвено понашање једнако као и хигијенско.

Поред зближавања, може да се искористи и за помирење после туча, за смањење тензије, и да се утврди место сваког примата у друштвеној хијерархији.

Овај процес је познат као алогруминг.

Али зато што људи немају крзно, трачеви и ћаскање би могли бити савремени људски еквивалент алогруминга - служећи сличној сврси у грађењу односа, утврђивању нечијег места у хијерархији себи равних и размене друштвених информација као што су коме веровати а коме не.

Што се Данбара тиче, језик се чак развио да би омогућио људима да трачаре.

У студији из 2021. године са Универзитета у Дартмуту, у САД, истраживачи су открили да људи који су трачарили заједно не само да су утицали на мишљење један другог већ су се и зближили током тог процеса.

„Ми спекулишемо да су учесници остварили осећај заједништва једни са другима, створивши 'заједничку реалност' која је служила за утицање на понашање и перспективе једни других истовремено задовољавајући урођену жељу за друштвеним повезивањем", написали су истраживачи.

Они су открили и да су трачеви помогли у промовисању сарадње у групном окружењу, приметивши да су учесници били вољни да допринесу са више новца групној игри кад су имали прилику трачаре заједно.

„Трач није монолитни конструкт и сложенији је од уске дефиниције неоснованог опањкавања који одражавају наше народне интуиције", закључили су истраживачи.

Келси Мекини, оснивачица и водитељка подакаста Нормално оговарање, где обични људи деле трачеве, зна врло добро колико сочна анегдота може да зближи непознате људе.

Кад је пандемија ударила и људи су били присиљени на карантин, потреба за причама постала је још већа.

„Схватила сам да смо били изгладнели", каже она.

„Животи већине нас и начин на који доживљавамо свет одвија се преко наратива које причамо самима себи, а трач је тај наратив.

„Говоримо једни другима о себи, и зато ту постоји опасност, али има и много добра", каже она.

Опстанак

Људи су се развијали милионима година да би научили како најбоље да заштите себе и оне око себе од потенцијалне опасности.

За неке жене, трач је витална алатка у тој стратегији опстанка, нарочито кад се избегавају претње као ризичне ситуације излазака.

„Жене су у физички много неповољнијем положају кад је у питању одбрана од мушкарца.

„То су важне информације које посебно желите да поделите са женским сродницима и вашим блиским савезницама", каже докторка Никол Хаген Хес.

Опстанак и наше место у друштву такође изузетно зависе од угледа.

Бити на лошем гласу уме да буде катастрофално, објашњава докторка Хес.

Може да науди вашем друштвеном положају, ограничи ваше економске прилике и чак утиче на приступ ресурсима као што је храна.

„Дакле, кад људи трачаре негативно о вама, то заиста уме да нанесе значајну штету", каже она.

Докторка Хес тврди да је трач такође облик друштвене контроле који се користи да би се одржао или поправио властити положај у друштвеној хијерархији.

Људи покушавају да управљају тиме како се доживљавају у властитим друштвеним мрежама, тако да контролишу једни друге преко трача, каже она, додавши да такође користе трач да би заштитили властиту репутацију и, понекад, подрили ривале.

„Људи су урођено компетитивни са другим члановима властите врсте и сукоб није нешто чега ћемо се решити."

Забава

За већину људи, трач би могао да делује као безазлена забава.

„То је она врста трача за који сам се специјализовала", каже подкастерка Мекини.

Њена фасцинираност њиме - и њена страст према причању прича - потиче од одрастања у религиозном домаћинству где су је учили да је трач грех.

„Сјајан трач је нешто што одмах излази из ваших уста за некога другог", каже она.

А свет без њега?

„Ох, мој Боже. Био би досадан", смеје се она.

Било да је забава, опстанак или друштвено повезивање, трач је постао стално обележје наших живота - „људска константа" коју не треба олако одбацивати, каже докторка Хес.

„Трач има последице у стварном свету", објашњава она.

„Кад би то био само насумични, неистинити, неформални разговор, онда не би утицао на то како људи одлучују да додељују предност другим припадницима њихових заједница."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]