Локални избори у Босни и Херцеговини: У 12 општина на листићима само један кандидат

Иако је време једнопартиjског система одавно ишчезло на Балкану, у појединим општинама на предстојећим локалним изборима у Босни и Херцеговини пред бирачима ће на листићима бити само по једно име кандидата за начелника.

Међу њима је и Источно Ново Сарајево, удаљено свега 10 километара од центра главног града БиХ.

„Деца су ми незапослена, ако кажем шта мислим никад се неће запослити. Не смем", каже пензионерка из ове општине за ББЦ на српском уочи локалних избора 6. октобра.

У 12 од 142 општине и градова у оба ентитета БиХ - Републици Српској и Федерацији БиХ - на листићима за начелнике биће само један кандидат, што формално значи да им је довољан само један глас да убудуће воде локалне самоуправе.

Таквих примера је било и на прошлим изборима у држави, која је 1995. после крвавог рата на подручју бивше Југославије Дејтонским миром добила један од најкомпликованијих политичких система у Европи, са неколико нивоа власти.

На изборима са само једним кандидатом грађани не бирају, већ потврђују задати избор, који нису сами ни на који начин одредили, каже Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке.

„Није било ниједног гласа побуне против такве изборне лакрдије, што говори да је људима или потпуно свеједно ко ће им водити општину или град, или да у потпуности прихватају и подржавају наметнути избор", објашњава.

'Боље и један него 10 кандидата'

Дуж улица Источног Новог Сарајева, свуда су страначки активисти који нуде предизборне летке, али Тијана Ђајић из Источне Илиџе није муштерија за њих.

Већ је донела одлуку за кога ће гласати.

„Није нека велика конкуренција. Од два зла бирамо мање", прича и главу окреће према, како га назива, комшији Милану Јефтићу, пензионеру.

Он живи у истом граду, али административно у другој општини, где је на листи за начелника само један кандидат - Јован Катић из Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, најутицајнијег политичара у Републици Српској.

Општина Источно Ново Сарајево простире се подножјем планина Требевића и Јахорине и припада граду Источно Сарајево у чији састав улазе и Источна Илиџа, Источни Стари Град, Пале, Соколац и Трново.

Избори Јефтићу нису превише битни, каже.

Деца су му у Шведској, а он и супруга су материјално обезбеђени.

„Није ми битно ко ће бити начелник. Мени је 76 година, решио сам ситуацију, супруга и ја смо у пензији, купио станове себи и деци."

Недостатак плурализма у локалном политичком животу га не забрињава.

„Боље што је један, него да их има 10. Ја бих волео да је један кандидат за све нивое власти".

Многи у Босни не мисле као Јефтић.

Готово 69 одсто од око 3,5 милиона грађана нема поверење у јавну управу због корупције и злоупотреба новца из буџета, показало је прошлогодишње истраживање Транспаренси интернешнал.

Према њиховим подацима, Босна и Херцеговина је друга најлошије позиционирана земља у Европи када је у питању стање корупције, испред је само Русија.

Када је једно име на листићу, људи бирају само хоће ли бојкотовати изборе или не, каже Слободан Радовановић, ког срећем док се с посла враћа кући.

Ово је први пут да се за начелника Источног Новог Сарајева кандидовао само један човек, говори.

„Ако говоримо о демократском изборном процесу, онда би свакако било боље да има више кандидата, али може бити да је ситуација таква да је човек квалитетан и да су друге странке процениле да немају адекватног противкандидата", сматра Радовановић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Претње и застрашивања'

Поједини опозиционари тврде да су људи у страху од власти и зато не желе да се кандидују.

„Константне уцене и претње су довеле до тога да нико нема храбрости да изађе пред грађане.

„Не желе да учествују, боје се", тврди Стефан Игњатовић, носилац опозиционе листе Српске демократске странке (СДС) за локалну скупштину Источног Новог Сарајева.

Оснивач и први председник СДС био је Радован Караџић који је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију осуђен на казну доживотног затвора за геноцид, злочине против човечности те кршење закона и обичаја ратовања.

Опозиција је имала кандидата који је из изборне трке изашао у последњем тренутку, пред предају кандидатуре и зато нема представника, каже Игњатовић.

Да су то знали раније, можда би он изашао на мегдан актуелном начелнику, каже.

Сличног става је и Небојша Вукановић, посланик Листе за правду и ред, који ове године први пут излази на локалне изборе изван Требиња, херцеговачког града у којем је годинама градио новинарску, а потом политичку каријеру.

„Постоје локалне заједнице попут Источног Новог Сарајева где све процесе у друштву контролише власт СНСД-а који тамо има дуго времена потпуну власт и људи су у великом страху.

„Људи раде у институцијама где је СНСД на власти и не желе да ризикују посао, егзистенцију њихове породице", говори Вукановић.

Каже и да је Милорад Додик, лидер СНСД-а и председник Републике Српске, јавно претио грађанима да неће добијати помоћ владе за локалне пројекте уколико не гласају за његову странку.

„И шта сад? Хоћете опет да се инатите? Инатите се, имаћете опет четири године застоја. Имаћете опет ништа, имаћете нулу", поручио је Додик грађанима Бијељине, другог града по величини у Републици Српској.

'Код мене нема еуфорије. Ја не осећам ништа, знам да сам већ победио'

Док је неким усамљеним кандидатима криво што неће имати са ким да одмере снагу, другима не смета, већ у томе виде потврду њихове досадашње политике.

У општини Трново, 24 километра од Источног Новог Сарајева, до које се долази уским и кривудавим путем, две највеће странке у Републици Српској - СНСД и СДС одлично сарађују.

Мирослав Бјелица, председник одбора СНСД-а, једини је кандидат за начелника Трнова, а подршку су му пружиле све странке из редова опозиције.

Поносан је, каже, јер му то доказује да су „добро радили протекле четири године".

„Еуфорија наравно постоји, желимо да направимо добар резултат за странку и градоначелника.

„Наравно да ми је битно колико ћу имати гласова, што више будем имао гласова мојих Трновљака то ћу имати већи легитимитет да их представљам у будућности, што већи глас добијем, имам већу снагу", каже Бјелица за ББЦ на српском.

Данко Јурич, кандидат Хрватске демократске заједнице БиХ коју води Драган Човић, у истој је ситуацији.

Да би постао начелник Купреса, општине у југозападном делу БиХ удаљеној 130 километара и од Мостара, Бањалуке и Сарајева, мора да освоји бар један глас.

„Код мене нема еуфорије. Ја не осећам ништа, знам да сам већ победио и знам да ме чека велика одговорност", одговара Јурич.

Он ипак неће бити без брига, јер му је важно да странка чији је кандидат освоји што већи број места у локалној скупштини како би могао неометано да ради као начелник.

Иако признаје да је „једноставније кад нема противкандидата", волео би да за наредне изборе, кад му истекне мандат, има противника.

„Тада би било занимљивије, било би и дебата, овако није било ништа од тога", каже.

Избори са једним кандидатом само су једна у низу обесмишљених политичких прича и део изборног циркуса који дуго времена живе грађани у БиХ, сматра Тања Топић.

„Политички актери су целокупан изборни процес контаминирали, упрљали га до мере гадљивости и презира гласача.

„По логици једног кандидата, требало би нас вратити на фабричка подешавања, вратити у једнопартијски систем и доживотно бирати функционере", иронично поручује.

Кривца види и у апатичној опозицији за коју каже да се прилагођава околностима прагматично и да се налази у одређеним клијентистичким структурама са владајућим.

Ипак, у неким заједницама са малим бројем становника разумљиво је да буде мали број кандидата, сматра Вехид Шехић, председник највеће невладине мреже за мониторинг избора „Под лупом" и бивши члан Централне изборне комисије.

„Међутим, урушен је кредибилитет изборног процеса, па људи не желе да се кандидују јер знају да неће имати никаквих шанси", каже Шехић, подсетивши на резултате посматрања претходних избора када је њихова организација забележила 880 неправилности.

„Када имате неповерење у изборни процес онда не треба да чуди зашто у неким јединицама локалне самоуправе нема кандидата", додаје у разговору за ББЦ.

Како је било раније?

На прошлим локалним изборима 2020, било је девет општина са само једним кандидатом.

Негде је избор преломило тек по неколико гласова.

Тако је начелник општине Пале у Федерацији БиХ добио свега 10 гласова више од противкандидата.

Ова општина је пре рата била месна заједница, али је поделом Босне и Херцеговине на два ентитета добила статус општине.

Налази се између града Горажде и општине Пале (РС).

Најнеизвесније је било у општини Купрес у РС где је представник СНСД победио противкандидата из СДС за само један глас.

Сва ова места су, без обзира на број гласова кандидата, кроз изборне процесе имала више начелника.

Општина Теочак, међутим, није.

Први и једини начелник у историји градића између Тузле и Бијељине је Тајиб Муминовић из Странке демократске акције Алије Изетбеговића, првог председника БиХ.

Муминовић је на прошлим изборима освојио 100 одсто гласова (2.152), није имао противкандидата, а неће га имати ни на овим.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]