Балкан и корупција: Србија назадовала на листи индекса Транспарентности у 2023, Босна и Херцеговина најлошија у региону

Ниво корупције у Србији у 2023. био је најнеповољнији у претходних 12 година, показао је извештај међународне невладине организације Транспаренси интернешнел.

Србија је пала три места ниже у односу на прошлу годину и заузела је 104. место од 180 земаља и територија света по Индексу перцепције корупције, који та организација мери сваке године.

Иако је задржала резултат од 36 индексних поена из 2022, Србију су на листи претекле Албанија, Гамбија, Казахстан и Замбија, наводи се у извештају невладине организације Транспарентност Србија.

По питању корупције, Србија бележи „дугогодишњу стагнацију са трендом назадовања", рекао је програмски директор Немања Ненадић на конференцији за новинаре у Београду.

Земља је забележила и негативнију оцену њеног политичког режима, који је 2022. године окарактерисан као „мањкава демократија", док је прошле године оцењен као „хибридни режим", казала је Радмила Васић, професорка Правног факултета у Београду и чланица управног одбора организације.

„Нерегуларности на недавним изборима ће свакако значајно утицати на индекс перцепције корупције у наредној години", оценила је Радмила Васић.

У поређењу са још 10 земаља окружења, Србија има бољи резултат само од Босне и Херцеговине, најбоље су рангиране Словенија и Хрватска, а напредак су оствариле Црна Гора, Бугарска, Северна Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина.

Према Индексу перцепције корупције (ЦПИ), 58 од 180 држава и територија добило је позитивну оцену, односно више од 50 индексних поена, а из региона међу њима су се нашле само Словенија и Хрватска, које су чланице Европске уније (ЕУ).

Зашто Србија бележи лоше резултате?

Према овом рангирању, Србија заостаје седам индексних поена за светским просеком и готово 21 индексни поен за европским, као и 28 поена за просечним оценама у земљама ЕУ.

Исти скор остварили су Бразил, Алжир и Украјина.

Србија је најбољи резултат остварила 2013. и 2016. године, када је имала по 42 индексна поена, али у претходних седам година бележи пад.

Један од главних разлога лоших резултата Србије у 2023. је недовољан значај који се придаје борби против корупције, а држава већ пет година нема национални план за борбу против корупције, казао је Немања Ненадић на представљању извештаја.

„Предлог стратегије, који се појави пре неколико месеци, далеко је од нечега што би био крупнији искорак и што би могло да нас задовољи.

„Тамо се наводи да би влада била задовољна да се индекс перцепције корупције повећа са 36 на 38 поена до 2028. године, за шта мислим да је недовољно, јер смо имали тај скор 2021. и требало да макар тежимо да достигнемо светски просек", истакао је.

У извештају ове невладине организације као фактори који су довели до неповољне оцене истиче се и реформа правосуђа, која „није довела до видљивог унапређења у погледу веће самосталности јавних тужилаца у гоњењу корупције".

Наводе и „отворено ниподаштавање" правила за борбу против корупције, која се огледа у томе што није дошло до професионализације управљања у јавном сектору.

Још један од разлога је незаштићеност државног буџета и јавних ресурса.

Као пример, из организације Транспаренси Србија наводе финансирање јавних пројеката непланским задуживањем, те одбацивање примедби надзорних тела попут Фискалног савета.

Многе важне одлуке доносе се нетранспарентно, неретко ван надлежних институција, а председник државе често доноси одлуке за које је надлежна влада, што је још један од разлога слабије оцене коју је Србија добила у 2023, кажу из ове организације.

Словенија и Хрватска предњаче, остале бивше југословенске републике напредују

Најпозитивнију оцену са 56 индексних поена остварила је Словенија, која је на 42. месту листе, Хрватска је са шест поена мање заузела 57. место.

Пет земаља из региона остварило је напредак у броју поена, док ниједна држава није имала мањи број поена у односу на прошлу годину, показао је извештај.

Румунија и Црна Гора су са 46 бодова заузеле 63. место, а Црна Гора је напредовала за један бод.

Бугарска је са 45 поена, два више него 2022, заузела 67. позицију, док су на 76. месту листе са по 42 поена Мађарска и Северна Македонија, која је имала два више него годину дана раније.

Мађарска је најслабије оцењена чланица ЕУ, а међу петорком на зачељу листе нашле су се и Бугарска, Румунија, Хрватска и Грчка.

Косово је задржало 41 поен и нашло се на 83. месту, Албанија је оцењена једним поеном више него 2022, претекла је Србију и нашла се на 98. месту, док је Босна и Хецеговина најлошије пласирана на 108. позицији, упркос напретку од једног индексног поена (укупно 34).

Данска на врху, Сомалија на зачељу

Као и у 2022. години, Данска је прошле године била најбоље оцењена међу 180 држава у којима се израчунавао индекс перцепције корупције, са непромењеним скором од 90 поена.

На другом месту са 87 поена нашла се Финска, што је једнако прошлогодишњем резултату, док је трећу позицију задржао Нови Зеланд са 85 поена, упркос паду од два поена у односу на 2022.

На зачељу листе Транспаренси интернешенела (ТИ) нашла се Сомалија са 11 поена, што је исти скор као годину дана раније, а Јужни Судан, Сирија и Венецуела су оцењене са два бода више.

Према методологији ове организације, земље са више од 50 индексних поена од могућих 100 имају задовољавајући ниво сузбијања корупције.

Просек у Европској унији је 64 индексних поена.

Регион Западне Европе и Европске уније најуспешнији је према овим подацима са просечним резултатом од 65 индексних поена, док је регион Источне Европе и Централне Азије са 35 поена најмање успешан.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]