Зашто у Србији нема паса водича

„Астор је био мој најбољи пријатељ и желела бих да наставим да одгајам псе који ће помагати слепим људима", плачним гласом изговара његова власница, Весна Несторовић Цока.

Тамнодлаки лабрадор Астор, једини професионални пас водич за слепе на простору Србије, успаван је због проблема са срцем.

Весна и Астор су се упознали 2015. године у словеначком друштву СЛО-КАНИС Марибор, где је пас обучаван за рад са људима са инвалидитетом, пошто у Србији нема терена и инструктора за обуку.

Иако је исте године Скупштина Србије донела закон о праву на кретање уз помоћ паса водича у јавном превозу, објектима на јавним површинама, Aстор је до сада био једини у земљи.

„Потребно је много рада, али и снажна материјална подршка да би се пси одгајали на овај начин", каже Даринка Лечник Урбанцл, председница Удружења Сло Канис Марибор, за ББЦ на српском.

Како пси водичи помажу слепим људима?

Весна је ослепела са 36 година.

„Прихватање живота у мраку је био ужасно напоран и тежак задатак, али када је дошао Астор, он је постао моје очи", каже она.

Пси водичи помажу слепим људима у кретању и обављању свакодневних обавеза.

„Није у питању такси да му кажеш где желиш да идеш, већ пријатељ са којим упознајеш простор.

„Возачи су некад заустављали аутомобиле на пешачком прелазу и говорили ми да пређем улицу на црвено, мислећи да ми тако помажу, а заправо се тако збуњује пас", објашњава Несторовић.

Пре него што пси упознају власнике, потребно је прећи дуг пут - од одабира из легла, до вишегодишњих тренинга.

„Ови пси су јако скупи, али њихов одгој не сме бити концентрисан на зараду, већ на помоћ крајњим корисницима, слепим људима", каже Несторовић.

Ранији ББЦ видео о псу Астору:

Шта је све потребно да би Србија добила нове псе водиче?

Два мекана штенца лабрадора весело трчкарају по стану Весне Несторовић.

„Као што смо и Астора добили уз помоћ грађана, тако нам је за набавку нових штенаца помогао Кинолошки савез Србије", каже она.

Иако је центар за обуку паса за особе са инвалидитетом „Бели штап" регистровала пре више од деценије, и даље је нема довољно услова да би се пси одгајали.

„Не постоје полигони на којима би пси вежбали, нема простора за радионице са социјализаторским породицама, нити места за рад са људима са инвалидитетом, а потребни су и стручњаци за обуку", каже.

Баш зато је покренула кампању Будимо заједно, пас водич најбољи пријатељ.

Слепи људи често не користе бели штап који помаже приликом кретања кроз град, објашњава Зоран Стефановић из „Удружења слепих" Кикинда.

„Штап је предуслов за ход уз помоћ пса.

„Осим тога, потребно је припремити на заједнички живот и људе и животиње, а било би најбоље ако би држава бринула о томе", додаје он.

Мали лабрадори ће ускоро из Весниног дома прећи у такозване социјализаторске породице са којима ће живети 14 месеци, учећи да проводе време са људима док се проверавају њихове способности да буду обучени за псе водиче.

Погледајте видео: Последња шетња Семија, пса водича за слепе

Како изгледа школовање паса у региону

Обука је дуг и компликован процес, објашњавају из СЛО-КАНИСА, друштва које је до сада обучило више од 40 „помоћника" слепима, али и онима који се отежано крећу или болују од епилепсије.

„Школовање траје више од две године, а одвија се по фазама.

„Прво се животиње тестирају на звуке и свакодневне ситуације, затим на ред долазе основне вежбе послушности и социјализације у граду", објашњава Даринка Лечник Урбанцл, председница овог друштва.

Тада се већ може уочити „коме ће пас бити подршка", па следе интензивнији тренинзи.

„Када се обука заврши, слепа особа долази код нас у центар на детаљније припреме и тромесечно упознавање са новим љубимцем.

„Потребно је да буде психички спремна и да зна да хода уз помоћ белог штапа", каже Лечник Урбанцл.

Тренинг се завршава у делу града у којем нови власник живи.

„Инструктори мапирају руту кретања, да би се и пси и људи привикли на нови начин живота", каже инструкторка.

Осим у Словенији, и у Хрватској постоји центар за школовање паса „Силвер", који увози псе из Америке, Израела, Француске, Уједињеног Краљевства и других земаља.

„Пробали смо да радимо са немачким овчарима, великим пудлама и златним ретриверима, али лабрадори су се показали као најприлагодљивији.

„Лабрадори су стабилни пси. Осим тога, они лако уче и, за разлику од других великих паса, живе дуго", рекао је директор Маријан Алфонсо Сесар у ранијем разговору за ББЦ на српском.

'Месеци бриге и љубави'

Марија Кукец из Загреба је социјализаторка паса помагача.

Пре неколико месеци је да из центра Силвер узела лабрадорку Амбу, јер је после угинућа њеног пса „желела да учини добро дело".

„Отишла сам у центар и после психолошких тестова, као и провере у каквим условима живим, добила сам ову преслатку куцу на чување", каже Кукец за ББЦ на српском.

Поред обавезе на којој би јој многи позавидели, да Амбу што више мази да би се привикла да не реагује на људски додир, треба и да је доводи на тренинге у центар.

Пас све то доживљава као игру, а не као „напорне задатке", а уколико се покаже да није одговарајући за улогу помагача, биће понуђен за удомљавање породицама, објашњава Марија Кукец.

„Било је битно и да пас може са мном свуда, од посла до путовања.

„Осим тога, у Хрватској је законски уређено да им је доступан улазак у јавне установе, а одевени су у прслучић којим је јасно назначена њихова сврха", додаје она.

У питању није једнонедељно волонтирање, већ, како каже, „14 месеци бриге и љубави".

„Људи ме често питају како ми није болно да се одвојим од пса, али ја осећам, као и већина социјализатора, да он наставља да помаже онима којима је помоћ потребнија.

„Ово је диван и напоран процес кроз који сам научила како да будем несебична", дели утиске Марија Кукец.

Погледајте видео: Коњи који помажу деци у лечењу

Више од члана породице

Док се у позадини чује лавеж штенаца, Весна Несторовић се сећа Астора који је „био више од члана породице".

„Сви су током дана одлазили да живе сопствене животе, али је пас остајао са мном", каже уз уздах.

Нада се да ће моћи да настави „мисију коју је започела".

„Обећала сам Астору да нећу одустати", додаје одлучно.

Погледајте и овај видео: Библиотека за слепе у Београду

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]