Балкан и политика: Јесу ли парламенти огледало друштва

Туче, увреде, шутирања, пљувања, шамари, поливања, гађање пословником, чупање микрофона, свађе због једења јабука, изношења из сале, али и физички напади на посланике из супротних редова.

Све то и даље повезује парламенте и посланике држава насталих после распада бивше Југославије.

Парламенти на Западном Балкану не само да су подложни инцидентима, већ су такве ситуације постале саставни део политичке агенде већине странака, оцењује Асим Мујкић, професор Факултета политичких наука у Сарајеву.

„Оне на тај начин прикупљају подршку људи, односно гласача.

„Грађани ових земаља данас очекују да ће парламентарно заседање бити инцидентно - неко ће нешто блокирати, пашће тешке речи, потегнуће се увек спремно питање угрожавања етнонационалног идентитета", каже професор Мујкић за ББЦ на српском.

Каже да се више не може говорити о „инцидентима", него о „модусу операнди", односно начину функционисања скупштина.

Оваква врста политичког деловања углавном је карактеристична за партије с десне стране политичког спектра, оцењује Мујкић.

„Када говоримо о подручју бивше Југославије, реч је о партијама с етно-националистичким програмима.

„Може се чак тврдити да је такав стил политичког деловања на овим просторима патентирао Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, бруталним увредама, претњама, махањем пиштољем, најавом етничког чишћења и слично", каже Мујкић.

Србија: Дуга историја скупштинских метежа

Ванредна седница Скупштине Србије почела је 30. маја, а завршена је 5. јула.

Несугласје између власти и опозиције кулминирало је у уторак, 4. јула, када је министар Александар Мартиновић рекао да „они који немају децу критикују власт поводом поступања у вези са два масовна убиства у којима је страдао велики број деце".

„Хоћете да набрајам ко од вас нити је у браку, нити има децу, него уместо деце храни куче, маче, златну рибицу.

„Како вас, бре, није срамота", рекао је Мартиновић.

Неки од посланика опозиције су дан касније затражили да Мартиновић напусти салу, што се и догодило после расправе, кошкања и лупања у клупе.

Претходни инцидент је забележен у фебруару 2023, на посебној седници о Косову.

Посланици опозиционих странака Двери, Заветници, Народне странке и Нове Демократске странке Србије прекинули су обраћање Александра Вучића, председника Србије, и скандирали „издаја" и „не дамо Косово".

Кренули су ка председнику Србије, због чега су из клупа устали посланици Српске народне странке и дошло је до кошкања.

Овогодишњи догађаји ипак нису најрадикалнији призори виђени у скупштинским клупама:

Инциденти су бележени и приликом посета европских политичара.

Шешељ је скандирањем „уа" поздравио Федерику Могерини, тадашњу високу представницу Европске уније, 2017.

Заједно са Дверима, радикали су годину дана касније викали приликом обраћања Мајкла Давенпорта, тадашњег шефа Делегације ЕУ.

Балкан први међу једнакима

Необичне сцене из скупштинске сале ипак нису посебне само за Балкан.

Представници грађана тукли су се у парламентима, између осталог, у Јерменији, Грузији, Сенегалу, Турској, Јужној Африци, Тајвану и Јапану.

У основи је човека тенденција ума да је увек у праву, сматра Суад Куртћехајић, председник Босанске академије наука и уметности и професор Факултета политичких наука у Сарајеву.

„Може се читавим бићем борити за једну опцију, а када се предомисли, исто тако се борити за супротну.

„У развијеним демократијама, човек има унутрашњу резерву када изложи мишљење и не сматра да је по сваку цену у праву", објашњава Куртћехајић за ББЦ на српском.

Додаје да на Балкану људи сматрају да је њихово мишљење једино исправно.

„Ту је проблем бројних сукоба зато што имамо талентоване људе, али задржали смо сиров менталитет.

„Морамо се учити демократији, а она подразумева да, кад си и најсигурнији у нешто, мораш оставити простор за могућност да грешиш", каже Куртћехајић.

Чак и у развијеним земљама са високом политичком културом, подсећа Мујкић, виђени су слични призори као на Балкану.

„Када год политичке елите немају одговор на конкретне, егзистенцијалне проблеме грађана, онда посегну за оваквим популистичким потезима.

„Инцидентима у скупштини се непогрешиво скреће пажња са правог проблема на претњу која долази од нечег другог", објашњава.

У зависности од друштва, често су на мети мањине: мигранти, припадници ЛГБТ популације, црнци, муслимани, Јевреји или невећинске етничке или верске заједнице, каже Мујкић.

„Увек је реч о мањини која не може узвратити ударац и служи као врећа за ударање фрустрираном грађанству.

„Сувишно је говорити колико нас то удаљава од праве демократије чија сврха је да повећа учешће грађана, а не да га смањи", истиче Мујкић.

Хрватска: 'Не тући се у Сабору, изаћи ван па се тући'

Последњи инцидент у хрватском Сабору забележен је у априлу када је замало дошло до физичког обрачуна двојице посланика.

Током година је било избацивања из сале, тешких речи и увреда попут „наказо и глупане", окупирања говорнице, гађања папирима, замахивања шаком, ометања конференција за новинаре супарничких странака и вербалних претњи.

Почетком 2017. године обезбеђење је изнело посланика Ивана Пернара из сале после свађе која је започета зато што је јео јабуку током седнице.

Физички обрачуни се памте из 1990-их година.

Једном је на говорника у Сабору полетела актовка, а једина туча се одиграла у скупштинском кафићу 1994. године.

У октобру 2022, два посланика су се гурала у ходнику, али су их присутни раздвојили.

Тај случај је прокоментарисао и Зоран Милановић, председник Хрватске.

„Не тући се у Сабору, изаћи ван и лепо се потући.

„Нека се коначно потуку, то је фора", изјавио је Милановић.

Босна и Херцеговина: Жути картони и завртање руке

Конститутивну седницу Народне Скупштине Републике Српске, одржану у октобру 2022, обележили су инциденти - вређање, транспаренти и покушај избацивања из сале.

Месец дана касније, поново је дошло до вређања, а један посланик је другом рекао да „има жути картон и да не сме више да му се обраћа".

Средином 2020. године је умало дошло до туче у скупштинској сали, али су посланици „хладније главе" раздвојили завађене.

До интервенције није дошло на време годину дана раније, када је Драган Лукач, тадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске, ударио тада посланика, а сада градоначелника Бања Луке Драшка Станивуковића.

У локалном парламенту Сарајевског кантона дошло је до туче 2016, када је тадашњи одборник Расим Смајић насрнуо на члана друге странке, заврнуо му руку и бацио га на под.

Годину дана раније, страначке колеге су се потукле током седнице Клуба посланика Странке демократске акције у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Физички напад у скупштини Републике Српске забележен је и 2014. године.

Миладин Станић, тадашњи посланик Српске демократске странке, критиковао је премијерку зато што је у белим чизмама посетила поплављене делове Бијељине.

Додао је да се „женама гледа у ноге".

Он је потом кренуо да пљује друге посланике, а једног је и ударио.

Црна Гора: Гас маске и пиротехника

Речи попут „битанга, сплачина и олош", претње ломљењем носа и ућуткивање чуле су се и у црногорској скупштини.

Андрија Поповић из Либералне партије Црне Горе гађао је пословником председника Скупштине Алексу Бечића.

Више пута су се посланици замало потукли, а до правог окршаја је дошло крајем 2019. године приликом усвајања Предлога закона о слободи вероисповести.

У салу је бачена петарда или сузавац, а чланови Демократског фронта су поломили део технике и гађали флашама друге посланике.

Интервенисали су полиција и обезбеђење са гас маскама, а сви посланици Демократског фронта су приведени.

Тада је дошло и до инцидента у Скупштини Србије пошто су посланици Двери протестовали што власт није реаговала на усвајање поменутог закона у Црној Гори.

Нешто раније, 2014. године, посланици су се потукли у Скупштини током расправе о наставку учешће црногорских војника у мировној мисији у Авганистану.

Северна Македонија: Најмање инцидената

Најмање инцидената је забележено у Скупштини Северне Македоније, али јесте било оштрих дискусија, свађа, увреда и гуркања.

До туче је дошло 2007, али и 2014. током дискусије о буџету.

Физички обрачун се одиграо и 2017. године, али не међу посланицима.

Тада су демонстранти упали у Собрање и напали тадашње лидере.

Гледај парламент - бирај државу

Мујкић сматра да стање у балканским парламентима не представља огледало друштва.

„Пре ће бити да елите стварају друштво према њиховом лику", оцењује он.

Важно је бранити сопствене ставове у свакодневном животу, али су политичари ипак одговорни за народ и државу, сматра Куртћехајић.

„Због тога политичари морају да оставе простор за могућност да нису у праву."

Такав начин размишљања на Западу одавно је развијен, , каже он.

„Зато они нису у стању да се бију песницама да би доказали да су у праву."

Турски посланик разбио мобилни телефон чекићем у парламенту:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]