Светско фудбалско првенство 2022: Игор Штимац за ББЦ на српском - Хрватска изградила културу игре и ником се не прилагођава

Средином 20. века, Албер Удерзо, француски цртач стрипова, осмислио је лик храброг галског јунака Астерикса који, захваљујући чаробном напитку, а упркос малобројности сабораца, успешно брани село од моћне римске империје.

Шездесет година касније, хрватски фудбалер Лука Модрић, слично као Астерикс, предводи репрезентацију ове земље на Мундијалу, пркосећи свим прогнозама.

Хрватску у уторак очекује дуел са Аргентином у полуфиналу Светског првенства у Катару и имаће шансу да се други пут заредом пласира у финале Мундијала.

„Тешко је људима да схвате, па нас стално отписују.

„Не изгледамо моћно и немамо претерано брзе играче као други, али опет нас нико није претрчао, јер су наши пасови бржи од осталих", објашњава Игор Штимац, некадашњи репрезентативац и селектор Хрватске, за ББЦ на српском.

Ово је трећи пут у историји да се Хрватска домогла полуфинала Мундијала, а први улазак међу четири најбоље био је 1998. у Француској.

Штимац је био део те екипе која је на крају заузела треће место.

Од свих репрезентација држава бивше Југославије, Хрватска је у последњих четврт века имала убедљиво највише успеха и учешћа на светским првенствима.

Рачунајући Мундијал у Русији, осим финала, и досадашњу нокаут фазу у Катару, Хрватска је одиграла пет утакмица, све су отишле у продужетке, а четири су завршене пеналима.

У све четири је тријумфовала селекција коју са клупе предводи Златко Далић.

„Некада су Немци имали ту менталну снагу, али то је давно прошло време", објашњава Штимац, већ четири године селектор репрезентације Индије.

Предност Далићеве екипе је, тврди, што сада више не мора да се прилагођава противнику.

„Хрватска је изградила властити пут и културу игре. Ми уживамо у зрелом ногомету, сваког поштујемо, али се не адаптирамо.

„Држимо се поставки, а ту и тамо се ресетујемо са неком изменом", сликовито говори Штимац који је 1987. са Југославијом био омладински првак света.

Против Бразила у четвртфиналу, Хрватска се још једном показала као „мајстор шетајућег фудбала", како је то назвао новинар лондонског листа Гардијан.

„Такав је то стил игре. Хрватска успева да сваког противника сведе на сопствени ниво, успава га, ошамути и 'усиса'.

„То је кључни разлог успеха", истиче Штимац.

Упркос квалитетним партијама у досадашњем току Мундијала у Катару, многи и у полуфиналу виде Хрватску као аутсајдера против Аргентине.

Такав став махом се заснива на чињенице да свемогући Лионел Меси, попут локомотиве, али и са чаробним штапићем у ногама, вуче Аргентину ка трофеју.

„Страшније је деловао Бразил него Аргентина и мислим да имају јаче индивидуалце.

„Види се да су Аргентинци мотивисани, пуни самопоуздања и жељни трофеја, али Хрватска као да ужива у овом тренутку и треба да буде стрпљива".

Гаучоси нису екипа без слабости, сматра Штимац, а као предност Хрватске наводи искуство са прошлог Мундијала.

Хрвати су на Мундијалу 1998. били трећи, пре четири године други, да ли је сада дошло време за сам врх?

„Нисмо далеко да направимо корак даље него 2018. Истина је да смо за нијансу смо слабији у односу на прошло СП, јер у нападу немамо играча типа Марија Манџукића.

„Али старији смо и искуснији, а то је нешто што не можеш да купиш".

Француска 1998 - Русија 2018 - Катар 2022

Неизбежно је поређење ове генерације хрватских фудбалера са оном која је 1998. на Мундијалу „ударила темеље".

„Сличност је снага везног реда. Тада смо имали Асановића, Просинечког и Бобана, а сада имамо Модрића, Ковачића и Брозовића", подсећа Штимац.

Као предност генерације из 1998, он истиче нападача Давора Шукера „са којим нико не може у исту реченицу".

И старе и нове хрватске фудбалске хероје краси тимски дух и заједништво, мада Штимац истиче како је веома тешко поредити фудбал од пре две и по деценије и овај данашњи.

Звонимир Бобан, тада мотор екипе на средини терена, а сада високи функционер УЕФА, навео је да је те 1998. екипа закорачила на велику сцену и трасирала пут којим Хрватске и данас иде.

„Требало је да прође 20 година да поново, и још раскошније, покажемо колики је талент хрватског фудбала", рекао је Бобан за загребачке Спортске новости.

Континуитет наступа на великим такмичењима је, тврди Бобан, један од кључних фактора успеха.

„За Француску су могли рећи почетничка срећа. За Русију су могло рећи да нам се поклопило нешто после две деценије, а Катар је доказ да је Хрватска сила на глобалном плану, а не метеор који ту и тамо бљесне", истакао је Бобан.

Хрватску је у лето 1998. са клупе предводио Мирослав Ћиро Блажевић, харизматични стручњак за којег Штимац наводи да је успевао да „пронађе жицу" сваком играчу.

„Разумео је сваког играча, имао је врхунски однос човек на човека, давао нам је додатну енергију и самопоуздање".

А није Блажевићу било лако, јер како сведочи Штимац, у тој екипи били су играчи јаких карактера, али и ега.

„У стартној постави је било пет, шест момака који су били капитени у клубовима, дакле, лидери. Али на крају је увек тим био на првом месту, без икакве таштине".

Као најлепшу успомену са првенства у Француској, Штимац је навео утакмицу четвртфинала са Немачком, у којој је Хрватска убедљиво победила 3:0.

„То је Немцима најтежи пораз на светским првенствима. Ради се о мечу који је ударио печат хрватске снаге на светском нивоу", јасан је Штимац.

Оно што му је остало у лошем сећању је пораз од Француске 2:1 у полуфиналу, када је дефанзивац Лилијан Тирам постигао два гола.

То су му једини погоци у репрезентативној каријери током које је одиграо 142 утакмице за Француску.

„Изгубили смо на начин који се дешава једном у милион година, контролисали смо меч и, када вратим филм, деловало ми је да можемо да играмо три дана, а да не примимо гол".

Штимац се присетио како су Французи до финала са Бразилом имали доста проблема на том Мундијалу.

„На клупи су им седели Тјери Анри и Давид Трезеге, а екипа је изгледала тешко и уморно, као да осећа притисак јер игра код куће".

Мароко изненадио, Србију спутале повреде и прејаке изјаве

Ако је Хрватска изненадила фудбалски свет још једним пласманом у полуфинале, онда је улазак Марока међу четири најбоље репрезентације света раван чуду.

„Мароко ме је пријатно изненадио, ментално су јаки и пуни самопоуздања. Хрватска је играла са њима без голова у првом колу групне фазе и многи су тада мислили да смо ми слаби, а у ствари је Мароко јак".

Штимац је оценио и да је Јапан пласманом у осмину финала направио озбиљан резултат, али каже да му то није толико изненађење јер прати азијски фудбал и овај тим има одличну енергију и брзину.

Испадање Белгије и Немачке у првом кругу нико није очекивао, али не може се рећи да су они баш толико лоше одиграли, наводи некадашњи селектор Хрватске.

„Немци су против Јапана у групној фази требали да добију са три, четири разлике", сматра.

Селекција Србије је испала у групној фази такмичења, а Штимац наводи да су повреде најважнијих играча биле међу одлучујућим факторима.

„Пре Мундијала сам наглашавао да би Србија могла да буде изненађење, јер има веома добру генерацију.

„Ипак, претрпела је велике ударце са повредама, а ми генерално на овом простору немамо баш толико мајстора да можемо да их лако надокнадимо.

„Чим нема двојице, одмах има проблема, за разлику од Бразила који може да пошаље три екипе на Мундијал".

Други фактор који је утицао на слаб резултат Србије, према Штимцу, представљају велике изјаве и очекивања пре почетка турнира.

„Мислим да би репрезентација Србије могла на велика такмичења да иде мало тише и понизније, што се види и по нашем примеру.

„Када је много галаме, на крају све може да ти се сруши на главу", закључио је некадашњи фудбалер Хајдука из Сплита, шпанског Кадиза и енглеских Дерби Каунтија и Вест Хема.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]