Зашто Трамп прети Панами, Гренланду и Канади

Непосредно пре повратка у Белу куц́у, новоизабрани амерички председник Доналд Трамп узбунио је многе изјавом да не искључује могућност употребе војне силе да преузме контролу над Панамским каналом и Гренландом, аутономном територијом Данске.

Трамп је обе територије описао као стратешки кључне за америчку економску безбедност.

Био је то први пут да је Трамп јавно најавио могућност употребу америчке војске у ове сврхе.

Рекао је и да ц́е искористити економски притисак да припоји Канаду Сједињеним Државама (САД).

На ове изјаве љутито су реаговале Панама, Гренланд, Данска, и Канада.

Панамски канал

Након што су преузеле пројекат изградње канала који повезује Атлантски и Тихи океан почетком 20. века и после деценија преговора, САД су 1999. предале Панами пуну контролу над Панамским каналом.

Сада, Трамп жели да поврати канал због, како каже, националне безбедности.

„Панамски канал је од виталног значаја за нашу земљу.

„Њиме управља Кина, а ми смо Панамски канал дали Панами; нисмо га дали Кини, а она га је злоупотребила.

„Злоупотребила је тај поклон", рекао је Трамп.

Међутим, званична статистика оспорава овај став.

САД је главни корисник овог морског пута, а амерички терет чини 72 одсто укупног саобраћаја кроз канал.

На другом месту је Кина, чији терет чини око 22 одсто укупног саобраћаја, према подацима управе Панамског канала.

Кина такође има велика економска улагања у Панами.

Аналитичари кажу да Панамски канал није само од суштинског значаја за америчку трговину на Тихом океану, вец́ би био кључан у случају било каквог војног сукоба са Кином у будућности.

Трамп је такође раније оптужио Панаму да наплаћује превисоку накнаду америчким теретним бродовима за пролаз каналом.

На Трамповом налогу на друштвеној мрежи Истини (Трутх Социал), објављена је слика америчке заставе постављене усред Панамског канала.

На конференцији за новинаре у граду Панами, престоници Панаме, министар спољних послова Хавијер Мартинез Ача рекао је да о суверенитету Панамског канала нема преговора.

„Једини који контролишу канал су Панамци, и тако ц́е остати", рекао је Мартинез Ача.

Гренланд

Гренланд је аутономна територија под суверенитетом Данске и једно је од најмање насељених подручја на свету.

Током његовог првог председничког мандата, Трамп је 2019. године изнео идеју о куповини Гренланда.

Мете Фредериксен, председница Владе Данске, изразила је спремност да ради са будућом Трамповом администрацијом, али је нагласила да Гренланд припада народу на острву.

„Гренланд је за народ Гренланда. То је поносан народ, који има сопствени језик и културу.

„И као што је раније речено, Гренланд није на продају", рекла је Фредериксен.

Трампово интересовање за ову територију можда и није изненађујуц́е, јер је богата природним ресурсима.

На веб-страници Геолошког завода Данске и Гренланда наведен је дугачки списак драгоцених руда и енергетског богатстава које има највец́е острво на свету.

Међу њима су племенити метали попут злата и платине, осам ретких метала као што су литијум, титанијум и ретки земни метали, енергенти попут угља и уранијума, и драго камење као што су дијаманти и рубини.

Било је и назнака да на острву постоје велике резерве нафте и гаса, које углавном тек треба да буду истражене и експлоатисане, али би то могло да се деси убрзо с обзиром на отапање глечера услед климатских промена.

Али посебна вредност Гренланда су резерве ретких метала који се углавном користе за производњу батерија.

Светска банка је предвидела да ц́е експлоатација ових руда морати да се повец́а пет пута до 2050. године да би се задовољила глобална потражња и да су веома тражени не само у САД-у вец́ и у Кини.

Москва такође сматра ову територију стратешки важном јер се налази изнеђу Русије и САД-а.

Вашингтон вец́ има војну базу на острву где је постављен систем за рано откривање балистичких ракета.

А на Гренланду је сада председник Владе Муте Егеде који заговара независност ове територије.

Он је јасно ставио до знања да острво није на продају и наговестио да би референдум о независности могао да се одржи истовремено са парламентарним изборима у априлу.

У најновијој изјави, Егеде је 13. јануара рекао да Гренланд жели да ближе сарађује са САД на одбрани и истраживању рудних богатстава, али и да ће Гренланд одлучити какав споразум треба да буде.

Канада

Трамп је последњих недеља у више наврата пецнуо највец́ег америчког суседа Канаду тиме да би могла да постане 51. америчка држава, и назвао границу између две земље „вештачком".

Новоизабрани амерички председник критиковао је што су милијарде долара потрошене на заштиту Канаде, као и увоз канадских аутомобила, дрвне грађе и млечних производа.

Као и Мексику, Канади прете царине од 25 одсто на извоз робе у САД када Трамп званично преузме дужност.

Током дугачке конференције за новинаре у његовој резиденцији Мар-а-Лагу на Флориди, Трамп је такође поновио забринутост због, како је рекао, дроге која стиже у САД из Мексика и Канаде.

Међутим, количина синтетичке дроге фентанила заплењеног на америчко-канадској граници знатно је мања него на јужној граници, према америчким подацима.

Канада је обец́ала да ц́е применити низ нових свеобухватних безбедносних мера дуж границе, што ће подразумевати појачани надзор и додатне запослене у заједничким снагама у борби против транснационалног организованог криминала.

Премијер Канаде Џастин Трудо узвратио је на Трампову последњу претњу да ц́е употребити „економску силу" да Канаду припоји САД-у, сликовито одговоривши: 'Кад на врби роди грожђе'.

Празне претње или озбиљне намере

Џејмс Џефри, бивши заменик америчког саветника за националну безбедност, рекао је за ББЦ да Трамп шаље сигнал међународним савезницима, као и његовим присталицама у земљи.

Каже да у Сједињеним Државама постоји фрустрација што богати европски савезници не чине довољно да заштите међународну безбедност.

Џефри је одбацио могуц́ност војних интервенција.

„Нец́емо марширати на Гренланд, нец́емо умарширати у Канаду, нец́емо заузети Панамски канал.

„Али колико ц́е ово створити превирања, то је друго питање", додао је он.

„Претњу међународном поретку не представља Доналд Трамп, претња међународном поретку су Русија и Кина", рекао је Џефри.

Дејвид Медокс, политички уредник бринтског онлајн дневника Индипендента (Тхе Индепендент) у Лондону, сматра да Трампа треба озбиљно схватити.

„Ово је нека империјалистичка верзија Трампа.

„Он дословно жели да повец́а америчко присуство у свету.

„То су озбиљне претње", рекао је Медокс за ББЦ.

„Видец́емо веома другачији приступ у односу на први Трампов председнички мандат, што ц́е бити веома дестабилизујуц́е за остатак света", сматра Медокс.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]