„Слоп" садржај који је створио АИ мења друштвене мреже, бес корисника расте

Теодор се јасно сећа „слоп" садржаја створеног помоћу вештачке интелигенције који је био кап која је прелила чашу.

Слика приказује двоје мршаве, крајње сиромашне деце из јужне Азије.

Из неког разлога, упркос дечачким цртама лица, имају густе браде.

Једно дете нема шаке и има само једно стопало.

Друго држи парче картона на којем пише да му је рођендан и тражи лајкове за слику.

Из потпуно необјашњивог разлога, седе насред прометне улице, по пљуску, а испред њих је рођенданска торта.

На слици је много очигледних знакова да је створена помоћу вештачке интелигенције (АИ).

Ипак, на Фејсбуку је постала вирална и прикупила је скоро милион лајкова и емотикона у облику срца.

Тада је у Теодору нешто пукло.

„Био сам запрепашћен.

„Апсурдне слике створене помоћу АИ биле су свуда по Фејсбуку и добијале су огромну пажњу, без икаквог преиспитивања да ли су истините.

„То ми је било сулудо", каже 20-годишњи студент из Париза.

Зато је Теодор на мрежи Икс, некадашњем Твитеру, отворио налог под називом Инсане АИ Слоп (Сулуди „слоп" садржај створен помоћу АИ), на којем је почео да прозива и исмева садржај који је обмањује људе.

Други су то приметили, па му је сандуче убрзо било преплављено порукама људи који су му слали примере популарног, такозваног „слоп" садржаја створеног помоћу АИ.

„Слоп" (смеће, бућкуриш) је дигитални садржај веома лошег квалитета, који се масовно производи помоћу вештачке интелигенције, и који је обично апсурдан, чудани и лажан, и врло брзо постаје виралан.

Истичу се убичајене теме – религија, војска и сиромашна деца која раде дирљиве ствари.

„Деца у земљама трећег света која раде нешто импресивно увек пролазе добро.

„Рецимо, сиромашно дете у Африци које од смећа прави невероватну скулптуру.

„Мислим да људима то делује искрено и топло, па креатори помисле: 'Одлично, хајде да измислимо још оваквих ствари", каже Теодор.

Његов налог је убрзо добио више од 133.000 пратилаца.

Поплава „слоп" садржаја створеног помоћу АИ, које он дефинише као лажне, неуверљиве видео-снимке и фотографије, које се стварају брзо и масовно, сада делује незаустављива, јер су технолошке компаније у потпуности пригрлиле вештачку интелигенцију.

Неке од тих компанија тврде да су почеле да се обрачунавају са одређеним врстама „слоп" садржаја створеног помоћу АИ, иако се чини да су друштвене мреже и даље препуне таквих слика и видео-снимака.

За свега неколико година, искуство коришћења друштвених мрежа се много променило.

Како се то догодило и какав ће утицај имати на друштво?

И, можда најважније од свега, колико за то заправо маре милијарде корисника друштвених мрежа?

„Трећа фаза" друштвених мрежа

У октобру, током још једног усхићеног говора о резултатима компаније, Марк Закерберг, извршни директор Мете, радосно је изјавио да су друштвене мреже ушле у трећу фазу, која је усредсређена на примену вештачке интелигенције.

„Прва фаза била је када су целокупан садржај стварали пријатељи, породице, и налози које сте непосредно пратили.

„Друга је наступила када смо додали садржај креатора.

„Сада, како вештачка интелигенције олакшава стварање и мешање садржаја, додаћемо још један огроман корпус садржаја", рекао је он акционарима.

Мета, која управља Фејсбуком, Instagramом и Тредсом (Тхреадс), не само да дозвољава објављивање садржаја створеног помоћу АИ, већ је обезбедила и производе који омогућавају стварање више таквог садржаја.

Сада се корисницима ширм света нуде генератори слика и видеа-снимака, као и све моћнији филтери.

На упит ББЦ-ја за коментар, Мета је подсетила на Закербергово обраћање у јануару.

Милијардер је тада рекао да се компанија још снажније окреће вештачкој интелигенцији и није поменуо сузбијање „слоп" садржаја.

„Ускоро ћемо видети експлозију нових медијских формата који су привлачнији и интерактивнији, и који су могући искључиво захваљујући напретку вештачке интелигенције", рекао је Закерберг.

Нил Мохан, извршни директор Јутјуба, је у блогу о очекивањима у 2026. написао да је само у децембру више од милион Јутјуб канала користило алате АИ доступне на платформи за стварање садржаја.

„Баш као што су синтисајзер, Фотошоп и ЦГИ (рачунарски генерисана слика) направили револуцију у области звука и визуелног израза, вештачка интелигенција биће благослов креативцима који су спремни да је прихвате", написао је он.

Истовремено је признао да расте забринутост због „садржаја ниског квалитета, познатог као „слоп" створеног помоћу вештачке интелигенције".

Рекао је да његов тим ради на унапређењу система за проналажење и уклањање „садржаја ниског квалитета који се понављају".

Међутим, одбацио је могућност да компанија доноси судове о томе шта би требало, а шта не да буде популарно.

Подсетио је да садржаји који су некада стварани за циљану, уску публику, као што су АСМР-а (аутономни сензорни меридијански одговор – осећај пријатног трњења, голицања, пецкања које изазивају посебни аудио-визуелни стимуланси) или играње видео-игрица уживо, данас мејнстрим.

Према истраживању компаније која се бави вештачком интелигенцијом Капwинг, чак 20 одсто садржаја који се приказује на тек отвореном Јутјуб налогу данас чине „видео-снимци лошег квалитета створени помоћу вештачке интелигенције".

Посебно су били популарни кратки видео-формати, а компанија Капwинг је утврдила да се такав садржај појавио у 104 од првих 500 Јутјуб клипова приказаних на новом налогу који су истраживачи направили.

Приходи креатора су изгледа снажан покретач, јер појединци и канали могу да зарађују новац од ангажмана и прегледа.

Судећи по броју прегледа на неким каналима и видео-снимцима који су створени помоћу вештачке интелигенције, публику заиста привлаче такви садржаји, или су то алгоритми који одлучују шта гледамо.

Компанија Капwинг каже да од канала на којима се приказују „слоп" садржаји створени помоћу АИ, највише прегледа, 2,07 милијарди, има индијски канал Бандар Апна Дост, што, према проценама, креаторима доноси годишњу зараду од око четири милиона долара.

Међутим овакви садржаји изазивају и негативне реакције.

Испод многих виралних видео-снимака створених помоћу АИ, данас је уобичајено видети лавину бесних коментара који осуђују такав садржај.

Огромна чудовишта и смртоносни паразити у стомаку

Теодор, студент из Паризу, помогао је да се тај отпор распламса.

Користећи његов новостечени утицај на мрежи Иксу, жалио се Јутјубу на поплаву бизарних цртаних филмова створених помоћу АИ који имају огроман број прегледа.

По његовом мишљењу, били су узнемирујући и штетни, а у неким случајевима деловало му је да су намењени деци.

Називи тих видео-снимака били су попут „Мама мачка спасава маче од смртоносних паразита у стомаку", и приказивали су крваве сцене.

У другом кратком клипу, жена у спаваћици поједе паразите и претвара се у огромно, бесно чудовиште које на крају исцељује Исус.

Јутјуб је саопштио да су видео-снимци уклоњени због кршења смерница заједнице.

Навели су да су „усредсређени на повезивање наших корисника са висококвалитетним садржајем, без обзира на начин на који је створен", као и да раде на „смањењу ширење садржаја лошег квалитета створеног помоћу вештачке интелигенције".

Овај феномен погађа чак и наизглед пријатне платформе које су посвећене начину живота, као што је Пинтерест, на којима се деле рецепти и идеје за уређење ентеријера.

Корисници су постали толико фрустрирани поплавом „слоп" садржаја створеног помоћу АИ да је компанија увела нови систем који корисници могу да искључе садржај створен помоћу АИ.

Али тај систем се ослања на признање самих корисника да су њихове савршене слике домова заправо створене помоћу ВИ.

Бес у коментарима

У мом фиду (а свестан сам да свако има другачији фид, па тиме и коментаре), стално има негативних реакција на „слоп" садржаје створене помоћу ВИ.

Чини се да постоји својеврсни покрет против оваквог садржаја и на ТикТоку, Тредсу, Instagramу, и Иксу.

Понекад број лајкова коментара који критикују „слоп" створен помоћу АИ је много већи од популарности саме објаве.

Тако је било и са недавним видео-снимком на којем сноубордер наводно спасава вука од медведа.

Сам видео имао је 932 лајка, док је коментар: „Подигни руку ако си уморан од овог с**ња створеног помоћу вештачке интелигенције", добио 2.400 лајкова.

Али, наравно, све то храни звер.

Свака интеракција је добра интеракција за друштвене мреже, јер је кључно да кориснике што дуже задрже на њиховим платформама.

Па да ли је заиста важно да ли је невероватан, дирљив или шокантан видео на вашем фиду стваран или не?

Ефекат „труљења мозга"

Емили Торсон, ванредна професорка на Универзитету Сиракјуса у Сједињеним Америчким Државама (САД), која се бави политиком, дезинформацијама и погрешним уверењима, каже да све зависи од тога шта људи раде на друштвеним мрежама.

„Ако је неко на платформи која нуди кратке видео-снимке искључиво ради забаве, онда је критеријум да ли нешто вреди врло једноставан – 'да ли је забавно?'", каже она.

„Али ако је неко на платформи да би сазнао нешто о одређеној теми или да би се повезао са члановима заједнице, онда ће садржај створен помоћу вештачке интелигенције доживљавати као много проблематичнији".

На то како људи доживљавају „слоп" створен помоћу АИ утиче и начин на који је такав садржај представљен.

Ако се нешто предстсави као шала, тако се обично и прихвата.

Али када се „слоп" садржај ствара ради обмане људи, то може да изазове бес.

Добар пример је видео створен помоћу вештачке интелигенције који сам недавно видео: невероватно реалистичан снимак, у стилу документарца о природи, који приказује запањујући лов леопарда.

Из коментара се види да су неки гледаоци били преварени, а други су сумњали у аутентичност садржаја.

„Из ког је документарца?" упитао је један корисник.

„Молим вас, то је једини начин да се докаже да није створен помоћу вештачке интелигенције".

Александро Галеаци са Универзитета у Падови у Италији истражује понашање на друштвеним мрежама и собе одјека.

Он каже да провера да ли је неки видео направљен помоћу АИ захтева ментални напор, и страхује да ће људи једноставно престати да проверавају.

„Мој је утисак да поплава бесмисленог, неквалитетног садржаја ствареног помоћу вештачке интелигенције може додатно да смањи распон пажње људи", каже он.

Он прави разлику између садржаја који је намењен обмани и оног комичног, очигледно лажног „слоп" садржаја створеног помоћу АИ, као што су риба са ципелама или гориле које дижу тегове у теретани.

Али чак и такав, наизглед безазлен и шаљив садржај, може да има штетне последице.

Галеаци говори о ризику од такозваног „труљења мозга" - претпоставци да наша стална изложеност друштвеним мрежама штети нашим интелектуалним способностима.

„Рекао бих да „слоп" садржај створен помоћу АИ подстиче ефекат труљења мозга, терајући људе да брзо конзумирају садржај за који знају да не само што вероватно није стваран, већ вероватно није ни смислен ни занимљив", каже он.

Смањивање броја модератора

Поред „слоп" садржаја, неки други садржаји створени помоћу АИ могу да имају и много озбиљније последице.

Компаније Илона Маска, xАИ и платформа Икс, недавно су биле принуђене да промене правила пошто је четбот Грок коришћен за дигитално „свлачење" жена и деце на мрежи Иксу.

А после америчког напада на Венецуелу, ширили су се лажни видео-снимци људи који плачу на улицама и захваљују САД-у.

Такав садржај може да обликује јавно мњење и створи утисак да је америчка акција била популарнија него што стварно јесте.

Аналитичари истичу да је то посебно забрињавајуће, јер су многима друштвене мреже једини извор информација.

Доктор Мани Ахмед, извршни директор компаније ОпенОригинс која се бави провером да ли су слике створене помоћу стварне, каже да нам је потребан нов начин којим аутори аутентичног садржаја могу да докажу да су њихови снимци и фотографије стварни.

„Већ смо дошли до тачке када не можете са сигурношћу да кажете шта је стварно само на основу визуелног прегледа", каже он.

„Уместо да покушавамо да откривамо шта је лажно, потребна нам је инфраструктура која омогућава да стварни садржај јавно докаже његову аутентичност".

Можда мислите да би тиме требало да се баве саме платформе друштвених мрежа.

Међутим, многе од њих, међу којима су Мета и Икс, смањиле су број модератора и сада се ослањају на кориснике да сами означе садржај као лажан или обмањујући.

Друштвене мреже без 'слоп' садржаја?

Ако постојећи технолошки гиганти углавном пуштају да се „слоп" садржај слободно објављује и дели, да ли појава нове друштвене мрежа која би нудила алтернативу без „слоп" садржаја створеног помоћу АИ представљала претњу великим мрежама?

То делује мало вероватно, јер откривање садржаја створеног помоћу АИ постаје све теже.

Машине више не могу поуздано да утврде да ли је лажан неки видео или слика, а још би им теже било да субјективно процене да ли неки садржај спада у категорију „слоп".

Ипак, ако се појави нова друштвена мрежа и ако људи предузму конкретне акције, као на пример напуштање одређене мреже, то би могло да има одређене резултате.

То ме подсећа на успон друштвене мреже Бириал (БеРеал), француске апликације која је стекла популарност током пандемије корона вируса и која подстиче кориснике да покажу њихово парво лице дељењем нефилтрираних селфијима у разним ситуацијама.

Бириал још увек није достигао ниво Фејсбука или Снепчета (Снапцхат), и вероватно никада ни неће.

Али јесте натерао неке платформе да се тргну и, у неким случајевима, да копирају ту идеју.

Можда би исто могло да се догоди и ако се појави мрежа која би се отворено супротставила „слоп" садржају ствареном помоћу АИ.

Али Теодор сматра да је битка изгубљена и да ће „слоп" садржај створен помоћу АИ опстати.

Упркос томе што му у сандуче и даље стижу поруке од око 130.000 пратилаца, он све ређе поставља објаве и углавном се помирио са новом реалношћу на мрежи.

„За разлику од многих мојих пратилаца, нисам догматски против вештачке интелигенције", каже он.

„Против сам загађења интернета „слоп" садржајем ствареним помоћу ВИ ради брзе забаве и прегледа".

Извор прве слике: ББЦ; Направљена је моделом за генерисање слика помоћу вештачке интелигенције Адобе Фирефлy.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk