'Дигитална изолација': Хоће ли интернет у Ирану остати заувек угашен

Прошло је 10 дана од једног од најекстремнијих искључивања интернета у Ирану, са 92 милиона људи одсечених од сваке интернет услуге и чак ометањем телефонских разговора и слања порука.

Иранска влада је прекинула све услуге 8. јануара, да би сузбила побуну и спречила међународну критику начина гушења демонстрација.

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи рекао је да је интернет угашен у реаговању на, како је нагласио, „терористичке операције“ усмераване од споља.

Влада није саопштила кад ће вратити приступ интернету, али извештаји сугеришу да, иза кулиса, власти можда прави планове да га трајно ограничи.

Информативни портал ИранВајер је 15. јануара известио да је портпарол владе Фатемех Мохаџерани саопштио новинарима да приступ међународној мрежи неће бити доступан најмање до иранске Нове године, односно крајем марта.

Посматрачи слободе интернета при Филтер Вочу (ФилтерWатцх) да влада убрзано уводи нове системе и правила за одвајање Ирана од међународног интернета.

„Не очекује се да ће се приступ међународном интернету поново отворити, а чак и кад се то догоди, приступ корисника међународном интернету никад се више неће вратити у пређашњи облик“, пише Филтер Воч, позивајући се на неименовани извор из владе.

Иако ББЦ не може независно да потврди овај извештај или временски след његове примене, новинари који су говорили за ББЦ на персијском рекли су да им је речено да приступ интернету неће бити обновљен у скорије време.

Од привременог нестанка до 'комуникационе црне рупе'

Иран је годинама држао интернет у чврстом стиску - већина западних друштвених мрежа и платформи била је блокирана, баш као и спољни информативни портали, као што је ББЦ.

Међутим, многи људи су успели да приступ популарним апликацијама као што је Instagram уз помоћ Виртуелних приватних мрежа (ВПН).

Активисти за слободу интернета из организације Аццесс Ноw кажу да је Иран користио искључивања као начин маскирања масовног насиља и бруталног гушења демонстрација, као што је могло да се види у искључивањима интернета у читавој земљи током протеста у новембру 2019. и септембру 2022.

На основу Кентикових података о саобраћају, повећање долазећег протока информација у Иран започело је у 3.42 сати ујутро по локалном времену 17. јануара.

Међутим, актуелни степен конективности остаје екстремно ограничен, сводећи се на свега око 0,2 одсто количине саобраћаја у односу на онај пре гашења интернета 8. јануара.

Искључења је било и током 12-дневног рата Ирана и Израела у јуну 2025. године.

Међутим, актуелни нестанак интернета траје дуже од било ког претходног.

Организација Аццесс Ноw саопштила је да је „императив" потпуни повратак приступа интернету.

„Ограничавање приступа овим основим услугама не само да угрожава животе, већ охрабрује власт да сакрива и избегава одговорност за кршења људских права“, пише у саопштењу.

Већ постоје извештаји о томе да је гашење изазвало тешке последице по људе и прилику да зарађују за живот, а е-трговина је посебно погођена овим мерама.

Закључно са 18. јануаром, Новинска агенција активиста за људска права (ХРАНА) процењује да је забележено више од 3.300 потврђених смрти демонстраната, док је још 4.380 њих у процесу прегледа.

Јавила је и да је број хапшења у 187 градова достигао 24.266.

Сматра се да је права број убијених и приведених значајно виши, али због немогућности приступа интернету ови подаци не могу да буду независно потврђени.

Пројекат за праћење интернета Филтер Воч каже да је ово најновије искључење најављује екстремнију „дигиталну изолацију“ и појачани надзор онога што се говори, шаље или гледа онлајн.

Власти у Техерану крећу се ка каскадном систему у којем приступ светском интернету више неће бити аутоматски, већ подложан одобравању, каже Амир Рашиди, директор сајбер-безбедности и дигиталних права у Миан групи, која води Филтер Воч, за ББЦ.

Приступ ће бити ауторизован кроз процес регистрације и потврђивања, очекује он.

Техничка инфраструктура за такав систем већ годинама је на снази, додаје.

Погледајте видео: Шта се деси кад нам искључе интернет

Ко одлучује о интернету?

Према Филтер Вочу, о тим плановима се не говори јавно, а кључне одлуке су све више концентрисане у оквиру безбедносних тела уместо у цивилним министарствима.

Заштита Ирана од сајбер напада, од којих је било много крупних и штетних примера последњих година, могла би да буде друга мотивација за екстремне кораке.

Међутим, аналитичари упозоравају да планови можда неће бити до краја спроведени у дело или би могли да буду примењени неравноправно због интернет динамике моћи и ширих економских и техничких притисака.

Амир Рашиди истиче да ризици по интернет провајдере, заједно са способношћу корисника да се прилагоде или преселе на алтернативне платформе, могу додатно да закомпликују спровођење мера.

Ако Иран буде спровео планове о којима се извештава, следиће сличне системе у Русији и Кини.

Кина је предводник у свету што се тиче контроле интернета, не само по огромној државној цензури онлајн разговора, већ и по ономе чему људи могу да приступе у иностранству.

Такозвани Велики кинески фајервол блокира становницима већину светског интернета, а свим западним апликацијама као што су Фејсбук, Instagram и Јутјуб не може се приступити без ВПН-а.

Уз то, све теже их је користити.

Русија је 2019. године почела да тестира масовни план за стварање сличног система названог Ру-нет.

Али, за разлику од Кине, која је уградила државну контролу у интернет како се мрежа ширила пре више деценија, Русија мора накнадно да углави државну контролу у сложене системе.

Русија ће отићи корак даље од Кине и планира да се искључује са светске мреже преко „сигурносног прекидача“, који ће се користити у кризна времена.

Систем ће омогућити унутрашњи интернет саобраћај и одржати земљу активном онлајн, али без саобраћаја ка споља или унутра - практично права дигитална граница.

Али он тек треба до краја да буде тестиран.

Каква је будућност интернета у Ирану?

Ако су ови извештаји тачни, изгледа да Иран планира квазикомбинацију трајне кинеске и руске контроле интернета.

„Чини се да у Ирану постоје иницијативе да се сви изолују од електронског приступа, уколико то не одобри влада“, каже стручњак за компјутерску безбедност Алан Вудворд са Универзитета у Сарију, у Великој Британији, пошто је анализирао извештаје о иранским плановима.

Он верује да је ирански режим вероватно покренуо те дугорочне планове, користећи актуелни нестанак интернета као повод да изврши техничке промене и наређења сада, док је све још искључено.

Амир Рашиди каже да питање више није техничко, већ политичко, тврдећи да потпуна примена таквих система сада зависи искључиво од политичке воље.

Старлинк и друге услуге „интернета из свемира“, познатог као Ниска Земљина орбита, (ЛЕО), такође компликују контролу за Иран током протеста.

ЛЕО интернет услуге омогућују корисницима да заобиђу сву цензуру и гашења повезујући се директно са сателитима.

Влада је успела да спречи и омете неке кориснике Старлинка, али је потврђено за ББЦ да други терминали остају оперативни, након што је компанија ажурирала софтвер да заобиђе владине покушаје блокирања.

Овај сервис, у власништву Илона Маска, одлучио је и да не наплаћује претплату за иранске кориснике.

Упркос све већем броју алата које користе репресивни режими, Вудворд је изненађујуће оптимистичан у веза са будућношћу интернета.

Он наводи напретке са ЛЕО и чињеницу да многи телефони данас могу да користе сателите - чак и кад интернет не ради за услуге као што су СОС поруке.

Ту су и нове апликације које користе месх мреже ослањајући се на Блутут, што може да обезбеди конективност тамо где је нема.

„Готово је неминовно да приступ интернету једног дана постане истински универзалан, али то ће увек бити игра мачке и миша за репресивне режиме“, каже Вудворд.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]