'Digitalna izolacija': Hoće li internet u Iranu ostati zauvek ugašen

Prošlo je 10 dana od jednog od najekstremnijih isključivanja interneta u Iranu, sa 92 miliona ljudi odsečenih od svake internet usluge i čak ometanjem telefonskih razgovora i slanja poruka.

Iranska vlada je prekinula sve usluge 8. januara, da bi suzbila pobunu i sprečila međunarodnu kritiku načina gušenja demonstracija.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da je internet ugašen u reagovanju na, kako je naglasio, „terorističke operacije“ usmeravane od spolja.

Vlada nije saopštila kad će vratiti pristup internetu, ali izveštaji sugerišu da, iza kulisa, vlasti možda pravi planove da ga trajno ograniči.

Informativni portal IranVajer je 15. januara izvestio da je portparol vlade Fatemeh Mohadžerani saopštio novinarima da pristup međunarodnoj mreži neće biti dostupan najmanje do iranske Nove godine, odnosno krajem marta.

Posmatrači slobode interneta pri Filter Voču (FilterWatch) da vlada ubrzano uvodi nove sisteme i pravila za odvajanje Irana od međunarodnog interneta.

„Ne očekuje se da će se pristup međunarodnom internetu ponovo otvoriti, a čak i kad se to dogodi, pristup korisnika međunarodnom internetu nikad se više neće vratiti u pređašnji oblik“, piše Filter Voč, pozivajući se na neimenovani izvor iz vlade.

Iako BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj izveštaj ili vremenski sled njegove primene, novinari koji su govorili za BBC na persijskom rekli su da im je rečeno da pristup internetu neće biti obnovljen u skorije vreme.

Od privremenog nestanka do 'komunikacione crne rupe'

Iran je godinama držao internet u čvrstom stisku - većina zapadnih društvenih mreža i platformi bila je blokirana, baš kao i spoljni informativni portali, kao što je BBC.

Međutim, mnogi ljudi su uspeli da pristup popularnim aplikacijama kao što je Instagram uz pomoć Virtuelnih privatnih mreža (VPN).

Aktivisti za slobodu interneta iz organizacije Access Now kažu da je Iran koristio isključivanja kao način maskiranja masovnog nasilja i brutalnog gušenja demonstracija, kao što je moglo da se vidi u isključivanjima interneta u čitavoj zemlji tokom protesta u novembru 2019. i septembru 2022.

Na osnovu Kentikovih podataka o saobraćaju, povećanje dolazećeg protoka informacija u Iran započelo je u 3.42 sati ujutro po lokalnom vremenu 17. januara.

Međutim, aktuelni stepen konektivnosti ostaje ekstremno ograničen, svodeći se na svega oko 0,2 odsto količine saobraćaja u odnosu na onaj pre gašenja interneta 8. januara.

Isključenja je bilo i tokom 12-dnevnog rata Irana i Izraela u junu 2025. godine.

Međutim, aktuelni nestanak interneta traje duže od bilo kog prethodnog.

Organizacija Access Now saopštila je da je „imperativ" potpuni povratak pristupa internetu.

„Ograničavanje pristupa ovim osnovim uslugama ne samo da ugrožava živote, već ohrabruje vlast da sakriva i izbegava odgovornost za kršenja ljudskih prava“, piše u saopštenju.

Već postoje izveštaji o tome da je gašenje izazvalo teške posledice po ljude i priliku da zarađuju za život, a e-trgovina je posebno pogođena ovim merama.

Zaključno sa 18. januarom, Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA) procenjuje da je zabeleženo više od 3.300 potvrđenih smrti demonstranata, dok je još 4.380 njih u procesu pregleda.

Javila je i da je broj hapšenja u 187 gradova dostigao 24.266.

Smatra se da je prava broj ubijenih i privedenih značajno viši, ali zbog nemogućnosti pristupa internetu ovi podaci ne mogu da budu nezavisno potvrđeni.

Projekat za praćenje interneta Filter Voč kaže da je ovo najnovije isključenje najavljuje ekstremniju „digitalnu izolaciju“ i pojačani nadzor onoga što se govori, šalje ili gleda onlajn.

Vlasti u Teheranu kreću se ka kaskadnom sistemu u kojem pristup svetskom internetu više neće biti automatski, već podložan odobravanju, kaže Amir Rašidi, direktor sajber-bezbednosti i digitalnih prava u Mian grupi, koja vodi Filter Voč, za BBC.

Pristup će biti autorizovan kroz proces registracije i potvrđivanja, očekuje on.

Tehnička infrastruktura za takav sistem već godinama je na snazi, dodaje.

Pogledajte video: Šta se desi kad nam isključe internet

Ko odlučuje o internetu?

Prema Filter Voču, o tim planovima se ne govori javno, a ključne odluke su sve više koncentrisane u okviru bezbednosnih tela umesto u civilnim ministarstvima.

Zaštita Irana od sajber napada, od kojih je bilo mnogo krupnih i štetnih primera poslednjih godina, mogla bi da bude druga motivacija za ekstremne korake.

Međutim, analitičari upozoravaju da planovi možda neće biti do kraja sprovedeni u delo ili bi mogli da budu primenjeni neravnopravno zbog internet dinamike moći i širih ekonomskih i tehničkih pritisaka.

Amir Rašidi ističe da rizici po internet provajdere, zajedno sa sposobnošću korisnika da se prilagode ili presele na alternativne platforme, mogu dodatno da zakomplikuju sprovođenje mera.

Ako Iran bude sproveo planove o kojima se izveštava, slediće slične sisteme u Rusiji i Kini.

Kina je predvodnik u svetu što se tiče kontrole interneta, ne samo po ogromnoj državnoj cenzuri onlajn razgovora, već i po onome čemu ljudi mogu da pristupe u inostranstvu.

Takozvani Veliki kineski fajervol blokira stanovnicima većinu svetskog interneta, a svim zapadnim aplikacijama kao što su Fejsbuk, Instagram i Jutjub ne može se pristupiti bez VPN-a.

Uz to, sve teže ih je koristiti.

Rusija je 2019. godine počela da testira masovni plan za stvaranje sličnog sistema nazvanog Ru-net.

Ali, za razliku od Kine, koja je ugradila državnu kontrolu u internet kako se mreža širila pre više decenija, Rusija mora naknadno da uglavi državnu kontrolu u složene sisteme.

Rusija će otići korak dalje od Kine i planira da se isključuje sa svetske mreže preko „sigurnosnog prekidača“, koji će se koristiti u krizna vremena.

Sistem će omogućiti unutrašnji internet saobraćaj i održati zemlju aktivnom onlajn, ali bez saobraćaja ka spolja ili unutra - praktično prava digitalna granica.

Ali on tek treba do kraja da bude testiran.

Kakva je budućnost interneta u Iranu?

Ako su ovi izveštaji tačni, izgleda da Iran planira kvazikombinaciju trajne kineske i ruske kontrole interneta.

„Čini se da u Iranu postoje inicijative da se svi izoluju od elektronskog pristupa, ukoliko to ne odobri vlada“, kaže stručnjak za kompjutersku bezbednost Alan Vudvord sa Univerziteta u Sariju, u Velikoj Britaniji, pošto je analizirao izveštaje o iranskim planovima.

On veruje da je iranski režim verovatno pokrenuo te dugoročne planove, koristeći aktuelni nestanak interneta kao povod da izvrši tehničke promene i naređenja sada, dok je sve još isključeno.

Amir Rašidi kaže da pitanje više nije tehničko, već političko, tvrdeći da potpuna primena takvih sistema sada zavisi isključivo od političke volje.

Starlink i druge usluge „interneta iz svemira“, poznatog kao Niska Zemljina orbita, (LEO), takođe komplikuju kontrolu za Iran tokom protesta.

LEO internet usluge omogućuju korisnicima da zaobiđu svu cenzuru i gašenja povezujući se direktno sa satelitima.

Vlada je uspela da spreči i omete neke korisnike Starlinka, ali je potvrđeno za BBC da drugi terminali ostaju operativni, nakon što je kompanija ažurirala softver da zaobiđe vladine pokušaje blokiranja.

Ovaj servis, u vlasništvu Ilona Maska, odlučio je i da ne naplaćuje pretplatu za iranske korisnike.

Uprkos sve većem broju alata koje koriste represivni režimi, Vudvord je iznenađujuće optimističan u veza sa budućnošću interneta.

On navodi napretke sa LEO i činjenicu da mnogi telefoni danas mogu da koriste satelite - čak i kad internet ne radi za usluge kao što su SOS poruke.

Tu su i nove aplikacije koje koriste mesh mreže oslanjajući se na Blutut, što može da obezbedi konektivnost tamo gde je nema.

„Gotovo je neminovno da pristup internetu jednog dana postane istinski univerzalan, ali to će uvek biti igra mačke i miša za represivne režime“, kaže Vudvord.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]