Америка увела санкције Нафтној индустрији Србије

Последњи пут ажурирано 9. октобра

После осам одлагања, ступиле су на снагу америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), већински у руском власништву, једној од најважнијих компанија за функционисање целокупне српске привреде.

„Санкције које су САД увеле због већинског руског власништва у компанији на снази су од јутрос (9. октобар) од шест сати", саопштио је НИС.

Америка је још у јануару најавила увођење санкција једном од виталних предузећа за привреду Србије због сарадње са Русијом, али су одлагане све до данас.

НИС је кључно предузеће за снабдевање грађана Србије нафтним дериватима, али и једно од најважнијих за бруто друштвени производ и државни буџет.

„Обезбеђене су довољне залихе нафте за прераду у овом тренутку, док су бензинске станице уредно снабдевене свим врстама нафтних деривата", саопштено је из НИС-а по ступању америчких санкција на снагу.

Србија је, уз Белорусију, једина европска земља која није увела никакве санкције Русији после инвазије на Украјину фебруара 2022. године, а стално је под притисцима Европске уније да се усклади са спољном политиком Брисела.

Власти Србије до сада су одлучно одбацивале било какве идеје о увођењу санкција Русији.

Америчке санкције НИС-у до сада су најоштрија казна Србији због сарадње са Русима.

Једна од кључних последица по НИС је обустава дотока сирове нафте преко Јадранског нафтовода, којим управља Хрватска.

Из хрватске компаније ЈАНАФ (Јадрански нафтовод) објавили су 8. октобра, дан пре званичног увођења санкција НИС-у, да су обезбедили посебну лиценцу која им омогућава да наставе неометано транспорт до 15. октобра ове године.

Међутим, дан касније, објавили су да НИС није добио лиценцу „чиме од 8. октобра 2025. године престаје могућност даљње реализације уговорених активности".

Како плаћати гориво на пумпама?

У саопштењу НИС-а објављено је и упутство како ће убудуће бити могуће плаћање горива на пумпама у случају престанка функционисања иностраних платних картица (Мастеркард, Виза).

У том случају, плаћање на бензинским станицама ће бити могуће домаћом Дина картицом, готовином, као и апликацијом ИПС, саопштено је из НИС-а

„Коришћење и плаћање картицама преко апликације 'Са нама на путу', Агро (за пољопривреднике) и Такси картицама ће бити доступно без прекида.

„И за велепродају је обезбеђен несметани платни промет у динарима и НИС остаје поуздан партнер и спреман да испуни све уговорне обавезе према пословним партнерима, укључујући корпоративне клијенте и велике купце.

„Платне картице корпоративних купаца функционишу несметано", пише у саопштењу НИС-а.

Питање је тренутка када ће на НИС-овим пумпама бити онемогућено плаћање картицама Виза, Мастеркард и Америкен експрес, рекао је Александар Вучић, председник Србије.

Вучић: 'Имамо резерве до Нове године'

Санкције НИС-у су вишеструко лоша вест за Србију и погодиће сваког грађанина, рекао је Вучић новинарима.

До Нове године гарантује да неће бити никаквих проблема, када је реч о дериватима нафте - дизел, бензин, безоловни, мазут.

„Све што је потребно имамо довољно у резервама", рекао је.

Процена је, каже, да Рафинерија у Панчеву може да ради до 1. новембра без дотока нафте.

Потврдио је да је ЈАНАФ прекинуо доток нафте.

„Питање је да ли ћемо моћи и преко кога да допремамо нафту", додао је.

Каже да Електропривреда Србије има довољно мазута за годину дана и да су обезбедили керозин за неометано обављање авио-превоза „у сарадњи са кувајтско-британском компанијом".

Нико 8. октобра није хтео да сипа сертификовану нафту НИС-а, додао је, зато што авио компаније нису желеле да потпадну под америчке санкције.

Поновио је да је Србија колатерална штета односа Русије и Америке и одбацио идеје о национализацији НИС-а као једом од модела решења проблема.

Захвалио се министру привреде Хрватске на понуди да купи НИС.

„Узећемо то у обзир кад нас руски партнери у НИС-у обавесте да желе да продају свој део у тој компанији. Добродошла је свака понуда", рекао је.

Србија жели да купи Хрватску електропривреду, узвратио је.

Вучић је разговарао у четвртак ујутро са амбасадором Русије и најавио да ће разговори са америчким званичницима бити настављени.

Затражена је ванредна седница Скупштине акционара како би се сазнало шта може да се очекује од руске стране, да ли ће се ићи на увоз нафте и како могу да се увозе деривати, рекао је Вучић.

Нагласио је да је основана Радна група, да ће замолити Русе да још једном размисле о последицама које ће донети санкције НИС-у и да покушају са Србијом да пронађу решење.

Промена у власничкој структури НИС-а

Уочи одлуке америчке администрације о увођењу санкција, делимично је измењена власничка структура у НИС-у.

Акционарско друштво Интелиџенс из Санкт Петербурга, другог највећег руског града и родног места председника Владимира Путина, преузело је од Гаспрома 11,3 одсто акција НИС-а, јавила је Радио-телевизија Србије.

Та фирма је ћерка Гаспрома, а трансакција је завршена 19. септембра.

Гаспром је остао на само проценту удела.

У НИС-у сада највећи удео има Гаспромњефт, ћерка фирма Гаспрома, са 44,85 одсто, други акционар је држава Србија са 29,87, а трећи је фирма Интелиџенс са уделом 11,3 одсто.

Остало су мали акционари.

Шта ове санкције значе?

Када нафтна компанија потпадне под санкције ОФАК-а и Сједињених Америчких Држава, тада је она практично искључена са тржишта, рекла је раније Надежда Кокотовић из Бриселског клуба за енергетику за РТС.

„У садашњим условима, можда грешим, не постоји ни теоретска могућност да се трговина одвија без долара или евра.

„Простор за тако нешто је врло сужен претходним пакетима санкција (Русији)", каже Кокотовић.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је раније за РТС да на почетку примене санкција неће бити великог утицаја јер је Србија припремила залихе за два до три месеца.

Међутим, што дуже санкције буду трајале, ситуација ће бити тежа јер постоје логистички проблеми да се увезе толика количина горива како би се надоместила домаћа производња, указује.

„НИС има велики дистрибутивни ланац, тако да ћемо видети како ће се то одразити на саме пумпе које има у свом власништву, будући да је могуће да банке неће хтети да сарађују", каже Марковић.

Истиче да би једна од последица дужих санкција била и недостатак горива на пумпама, што ће, како наводи, створити проблеме у транспорту и комплетној индустрији.

О америчким санкцијама

Санкције америчког Секретаријата за финансије у склопу мера против НИС-а првобитно је требало да ступе на снагу 27. фебруара, али су од тада стално одлагане.

Гаспромњефт, ћерка фирма Гаспрома, била је власник око 56 одсто акција НИС-а, а од јануара 2025. америчке власти су ту компанију ставиле под санкције.

У фебруару је 11,3 одсто акција Гаспромњефта у НИС-у преузео Гаспром, са којом земље Европске уније (ЕУ) имају уговоре о испоруци гаса и нафте, па је Русија на тај начин покушавала да заобиђе санкције.

Гаспром, компанија са седиштем у Санкт Петербургу, под санкцијама је Америке од 2022. године када је почела руска инвазија на Украјину, због повезаности са Кремљом.

У септембру 2025. пакет акција Гаспрома прешао у руке компаније Интелиџенс, такође у руском власништву.

„Суштински, ова промена не мора да значи ништа јер је фирма Интелиџенс регистрована у Русији и зависна је од Гаспрома.

„Ово је козметичка промена, руска страна и даље има контролу у НИС-у, једино ако желе да продају тај удео од 11 процената", оценио је финансијски аналитичар Владан Павловић за РТС.

Гаспромњефт је 2008. без тендера купио 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра, а стручњаци су упозоравали да је продаја била „испод цене".

Из Београдске берзе објавили су крајем фебруара документе који показују да је Гаспромњефт власнички удео у НИС-у смањио са 50 на 44,85 одсто.

Истовремено је Гаспром, чија је ћерка фирма Гаспромњефт, сопствени удео у НИС-у повећао са 6,15 на 11,30 одсто.

Од јануара су трајали преговори у троуглу Вашингтон, Београд и Москва - и константна одлагања - око увођења америчких санкција НИС-у.

Директор Србијагаса Душан Бајатовић рекао је крајем августа да су залихе горива у Србији довољне за шест до осам месеци.

Србија око три четвртине нафте добија из увоза, највише из Ирака (52 одсто) и Русије (47 одсто).

НИС је уз Електропривреду Србије компанија са највећим приходом на домаћем тржишту, показују подаци за 2023. годину Агенције за привредне регистре.

Та фирма учествује са девет одсто у државном будżету, говорио је Вучић.

Како је дошло до санкција?

Србија од почетка руске агресије на Украјину успева да избегне увођење санкција Москви, као једина европска земља уз Белорусију која то још није учинила.

Од Србије се тражи потпуни излазак руског интереса из компаније, рекао је у јануару Вучић.

Тада се састао са Ричардом Вермом, замеником америчког државног секретара за управљање и ресурсе.

Верма је рекао да је план да се „уклони власништво Русије у власничкој структури" НИС-а и да по Србију неће бити никаквих економских последица ако се то деси.

Вучић је рекао да је Србија спремна да откупи руски део, али да није јасно како да то изведе.

Рекао је и да се противи национализацији.

„Ми да отимамо нечију имовину нећемо, па ни руску.

„Хожемо да платимо, имамо пара, само нам реците где и коме да платимо", рекао је тада Вучић.

И Велика Британија се раније придружила америчким санкцијама које су уведене и за пловила која превозе руску нафту, али и за имовину и компаније десетина пословних људи из руског енергетског сектора.

Шта санкције значе за НИС, Србију и становништво?

Уколико санкције дугорочно остану на снази, „могућа је дестабилизација привреде", изјавио је у јануару енергетичар Миодраг Капор за ББЦ на српском.

„Инфлација би порасла, смањила би се потрошња, извоз би нам био скупљи, стране компаније би биле обесхрабрене да долазе у Србију, али ипак не бих очекивао неке последице санкција попут оних 1990-их у Југославији", каже.

„Последично би могло да дође и до несташице горива, јер НИС контролише око 80 одсто тржишта горива у Србији", додао је Капор у јануару.

Иако сарадња са НИС-ом доноси „највећи приход" ЈАНАФ-у, „он не би ризиковао пословање одржавањем сарадње са НИС-ом", сматра он.

„Чак и да Европска унија не уведе санкције, било која фирма из ЕУ не би ризиковала пословање са компанијом под америчким санкцијама, како и сама не би последично добила санкције", објаснио је енергетичар.

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да 95 одсто нафте која долази у Србију иде кроз ЈАНАФ, који је због тога важан за енергетску и економску сигурност земље.

ЈАНАФ је саопштио да је од Америке добио одобрење да до 15. октобра може да доставља нафту НИС-у.

ЈАНАФ и НИС: Шта следи?

По објављивању одлуке о америчким санкцијама НИС-у, ЈАНАФ је саопштио да од сада „престаје могућност даље реализације уговорених активности".

Из хрватске компаније кажу да је њено пословање „стабилно и ни на који начин није угрожено".

„ЈАНАФ је спреман за овакав развој догађаја, што је потврђено стрес тестовима које смо спровели у протеклом раздобљу.

„Наставићемо планиране активности диверзификације пословања и отварања према новим тржиштима...", додаје се.

У уговору хрватске и српске компаније постоји „клаузула о вишој сили", која подразумева да се уговор аутоматски раскида у таквим околностима, преноси лист Данас.

Представници ЈАНАФ-а и мађарске компаније Мол састали су се 8. октобра како би преговарали о новом уговору о испоруци нафте, јер актуелни истиче 31. децембра.

Али, „било би јако тешко, готово немогуће" за ЈАНАФ да сарадњом са мађарском фирмом надокнади губитак у случају прекида сарадње са НИС-ом, рекао је 8. октобра Владислав Веселица, члан управе ЈАНАФ-а.

У случају жалбе НИС-а на такву одлуку одлучивао би арбитражни суд.

Прекид дотока нафте из Хрватске не би нужно директно утицао на сигурност снабдевања тржишта у кратком року, рекао је Александар Ковачевић, стручњак за економику енергетике, за ББЦ на српском.

„Има довољно инструмената и учесника на тржишту да се очува или побољша сигурност снабдевања, али је очигледно да сигурност снабдевања захтева више пажње и више средстава Владе Србије", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]