Sreda, 24. decembar 2008. - Objavljeno 16:15 GMT
Potpisan Energetski sporazum
U Srbiji je u sredu glavna vest potpisivanje Energetskog sporazuma između sa Rusijom u Moskvi.
Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisali su, naime, ugovor o prodaji udela od 51% u vlasništvu Naftne industrije Srbije ruskom energetskom gigantu Gaspromu.
Potpis je stavljen i na sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i o završetku skladišta gasa Banatski dvor.
Ruski lider je istakao da rusko-srpska saradnja "predstavlja temelj energetske bezbednosti u Evropi":
"Upravo smo finalizovali paket energetskih sporazuma koji ujedinjuju Rusiju i Srbiju. Uveren sam da je vrlo simbolično što se to dogodilo uoči samog početka godine koja će doneti nove prilike za razvoj naših privreda i pružanje energetske bezbednosti i našim dvema zemljama i celoj Evropi. Istovremeno, naredna godina neće biti laka. Sporazumi ove vrste doprinose popravljanju ekonomskih prilika u teškim vremenima kakva nas čekaju", rekao je Dmitrij Medvedev.
Velika ulaganja
Kontrolni paket akcija NIS-a prodat je ruskom partneru za 400 miliona evra, odnosno 560 miliona dolara, ali ukupna ruska ulaganja u Srbiji biće mnogo veća, istakao je zamenik izvršnog direktora Gasproma Aleksandar Medvedev.
Posle potpisivanja ugovora, Aleksandar Medvedev je rekao da će ulaganja u srpsku privredu u najgorem slučaju iznosti milijardu američkih dolara, ali da optimistički scenario pokazuje da bi sprovođenje sva tri projekta na srpskoj teritoriji značilo ulaganja od oko dve i po milijarde dolara.
Iako potpisani dokument koji se odnosi na gasovod Južni tok nije obavezujući, ruski mediji upravo njemu posvećuju najviše pažnje.
Novi gasovod će, kako se navodi, imati propusnost od 300 milijardi kubnih metara godišnje, i predstavljaće "garanciju energetske bezbednosti Evrope", budući da su postojeći putevi snabdevanja istočne i zapadne Evrope ruskim gasom nepouzdani zbog stalnih sporova Moskve i tranzitnih zemalja, Ukrajine i Belorusije.
Analitičari međutim navode da postoje dileme oko toga koliko je potpis dva predsednika - srpskog i ruskog - na tom dokumentu garancija da će gasovod, čiji jedan magistralni krak treba da prođe kroz Srbiju, zaista biti i izgrađen.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin rekao je medijima da je potpis dva predsednika "jača garancija od finansijske", ali potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić ponavlja svoju tvrdnju da NIS nije trebalo prodavati pod "nejasnim uslovima".
Dosta nejasnoća, ali dobar menadžment
Srpski mediji tvrde i da ugovor za prodaju Naftne industrije Srbije navodno predviđa da će Gasprom novac za buduće investicije u NIS obezbediti kreditom za koji će se zadužiti srpska kompanija.
Međutim, Mihail Krutikin, glavni i odgovorni urednik lista "Russian Energy Weekly", za BBC kaže da bi potpisivanje Energetskog sporazuma sa nekih aspekata moglo biti i dobro za NIS:
"Budući da kompanija koja preuzima NIS nije sam Gasprom, nego njegov ogranak Gaspromnjeft - koji se bavi pre svega naftom - mislim da su veće šanse da se uvede dobar menadžment. Rukovodstvo Gaspromnjefta do sada je pokazalo da vodi poslove po uzoru na zapadne firme, i da se ponaša civilozovanije nego rukovodstvo samog Gasproma. U Gaspromu često vidimo finansijske zloupotrebe i preuveličavanje budžeta; Gaspromnjeft je, međutim, do sada pokazao da je pristojna kompanija".
Modernizacija zapadnom tehnologijom
Ta firma bi kao novi većinski vlasnik NIS-a trebalo da rukovodi modernizacijom srpske kompanije, kaže Krutikin za BBC:
"Ubeđen sam da to neće biti neka ruska tehnologija, jer sam Gaspromnjeft kupuje tehnologiju od zapadnih proizvođača. Rusija pri tom više ne proizvodi novu tehnologiju za preradu nafte, tako da će to sigurno biti zapadna tehnologija", tvrdi on.
Mihail Krutikin, inače, spada u posmatrače koji nisu uvereni da Gasprom zaista namerava da ispuni obećanje o realizaciji preostala dva energetska projekta sa Srbijom, odnosno da izgradi gasovod Južni tok i skladište gasa Banatski dvor.
Energetski sporazum potpisan u Moskvi će Srbiju učiniti "ekonomski i politički jačom", izjavio je u sredu, uoči potpisivanja tog dokumenta, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.
Na konferenciji za novinare u ambasadi Srbije u Moskvi, on je rekao da "nema ni trunke prostora za bilo kakvu sumnju" da je garancija o realizaciji sva tri dela sporazuma čvrsta, prenose agencije.
"Apsolutno smo uvereni da će svaka od faza tih projekata biti realizovana. Sporazumi imaju ne samo ekonomsku već i političu stranu, a to potvrdjuje potpis u prisustvu dva predsednika", rekao je Jeremić i dodao da gasovod Južni tok ima izuzetno veliki značaj za dve zemlje, ali i za region, i da će od Srbije napraviti "stratešku destinaciju za strana ulaganja".
Bez ratifikacije
Ugovor o prodaji 51 odsto NIS-a Rusima za 400 miliona evra je u ponedeljak parafiran u Beogradu, a ranije su parafirani dokumenti o gasovodu Južni tok i skladištu gasa.
Ruska strana tvrdi da ratifikacija tih dokumenata u ruskom parlamentu nije potrebna.
Prema izjavi člana srpskog pregovaračkog tima Dušana Bajatovića, koju su u ponedeljak preneli mediji u Beogradu, dogovoreno je da Gasprom u srpsku naftnu kompaniju investira najmanje 550 milona evra.
Rusi su prihvatili da monopol NIS-a bude ukinut posle 2010. godine i da primene ekološke standarde u skladu sa zakonima Srbije.
Potpis iz januara
Srbija i Rusija su 25. januara 2008. godine u Moskvi potpisale protokol kojim je predviđena prodaja 51 odsto kapitala NIS-a ruskoj državnoj energetskoj kompaniji.
Završni pregovori o prodaji Naftne industrije Srbije Gaspromu završeni su kasno u nedelju uveče, 19. decembra.
Bajatović je tad rekao da će tek posle konačne odluke Vlade Srbije biti moguće potpisivanje sva tri dokumenta - osnovnog ugovora o prodaji NIS-a, ugovora kojim će se definisati kako, do kada i na koji način finansirati i graditi gasovod u Srbiji i ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
"Ono što u ovom momentu mogu da kažem je da će ulaganja biti najmanje 550 miliona evra. Dakle, u skladu sa predlogom koji je prihvatila ruska strana, na osnovu predloga srpske strane, imaćemo zadovoljavajući nivo ulaganja", rekao je Bajatović.
"Što se tiče monopola, posle 2010. godine, njega neće biti. Tako predviđa uredba kojom je trenutno to regulisano. Ekološki standardi biće poštovani u skladu sa zakonima Republike Srbije", rekao je Dušan Bajatović .
Problemi sa koncesijom
Inače, pet dana pošto je premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio da ugovor o koncesiji za autpout Horgoš-Požega nije ni mogao biti raskinut jer nije ni stupio na snagu, saopštenjem se oglasio koncesionar Alpina Por, odnosno njegova firma "Sever Jug Autoput".
Ta kompanija je optužila Vladu Srbije da je "uporno kršila svoje ugovorne obaveze u toku nekoliko meseci", pa da je zato i raskinula ugovor o koncesiji.
Koncesionar Alpina Por je 16. decembra saopštio da raskida ugovor o koncesiji za autoput "Horgoš-Požega" i da predlaže medijaciju, odnosno period posredovanje od 60 dana.
U slučaju da dve strane u tom roku ne dođu do sporazumnog rešenja, sledi arbitraža pred Međunarodnim sudom u Parizu, navode srpski mediji.
