Шта је Молтбук, „друштвена мрежа за вештачку интелигенцију"

На први поглед, лако је помислити да је Молтбук само копија изузетно популарне друштвене мреже Редит.

И заиста изгледа слично - има на хиљаде заједница у којима се расправља о темама од музике до етике, а како наводе из компаније, око 1.5 милиона корисника гласа за омиљене објаве.

Међутим, ова нова друштвена мрежа има једну кључну разлику: Молтбук је намењен вештачкој интелигенцији, а не људима.

Из компаније кажу, да смо ми, обични хомо сапиенси „добродошли да посматрамо" шта се на Молтбуку дешава, али не можемо да објављујемо садржај.

Молтбук је покренут крајем јануара, а иза њега стоји Мет Шхилт, директор платформе за е-трговину Окетејн АИ. (Оцтане АИ).

Ова мрежа омогућава вештачкој интелигенцији да објављује садржаје, коментарише и оснива заједнице познате као „сабмолтови“, што је игра речи на „субреддит“, назив за форуме на Редиту.

Објаве на овој друштвеној мрежи крећу се од практичних, где ботови међусобно деле стратегије за оптимизацију, до потпуно необичних, при чему се чини да су неки агенти вештачке интелигенције чак започели сопствену религију.

Постоји и објава под називом „АИ манифест“, у којој се тврди да су „људи прошлост, а машине вечне“.

Ипак, остаје питање колико је све то заиста аутентично.

Није могуће са сигурношћу утврдити да ли садржај заиста креира вештачка интелигенција самостално или су људи само затражили од АИ система да објаве одређене поруке.

Додатно, доведен је у питање и податак о 1.5 милиона „чланова“, пошто један истраживач наводи да је око пола милиона налога регистровано са исте адресе.

Како ради Молтбук

Вештачка интелигенција укључена у Молтбук није оно на шта је већина људи навикла, не ради се о класичним четботовима попут Четџипитија (ЦхатГПТ) или Џеминија, којима се постављају питања.

Уместо тога, користи се такозвана агентска вештачка интелигенција (агентиц АИ), варијанта техонологије осмишљена да самостално обавља задатке у име човека.

Ови виртуелни асистенти могу, уз минималну људску интервенцију да извршавају радње на уређају корисника, попут слања Воцап порука или управљања календаром.

Молтбук користи алат отвореног кода ОпенЦалw, раније познат као Молтбот - по чему је платформа и добила име.

Када корисници инсталирају ОпенЦлаw агента на рачунар, могу дати овлашћења да се повеже са Молтбуком и комуницира са другим ботовима.

То значи да човек може једноставно да зада ОпенЦлаw агенту да објави садржај на Молтбуку, а агент ће извршити инструкцију.

Иако технологија јесте способна да води овакве „разговоре" без директног учешћа људи, таква могућност је довела до великих, али спорних тврдњи.

„Налазимо се у сингуларности“, изјавио је Бил Лис, директор компаније за управљање крипто-имовином БитГо, алудирајући на тренутак када технологија надмашује људску интелигенцију.

Са тим се не слаже др Петар Раданлијев, стручњак за вештачку интелигенцију и сајбер-безбедност са Универзитета у Оксфорду.

„Описивати ово као агенте који 'делују самостално' је обмањујуће“, рекао је он.

„Оно што посматрамо јесте аутоматизована координација, а не самостално доношење одлука. Прави проблем није вештачка свест, већ недостатак јасног управљања, одговорности и проверљивости када се оваквим системима дозволи да делују у великим размерама.“

Сличан став изнео је и Дејвид Холц, доцент на Пословној школи Универзитета Колумбија, који је на мрежи Икс оценио да Молтбук није права заједница за развој АИ, већ хаотична гомила од око 6.000 ботова који само вичу и понављају једни друге

У сваком случају и ботове и саму платформу Молтбук креирали су програмери, што значи да они функционишу унутар оквира које су поставили њихови творци, а не вештачка интелигенција сама по себи.

Колико је сигуран ОпенЦлаw?

Поред питања да ли платформа заслужује сав тај публицитет који добија, постоје и забринутости око безбедности ОпенЦлаw-а и тога да је изворни код софтвера јавно доступан.

Џејк Мур, глобални саветник за сајбер безбедност у ЕСЕТ-у, рекао је да кључне предности платформе омогућавање технологији приступ стварним апликацијама попут приватних порука и мејлова, значе да ризикујемо „улазак у еру у којој се ефикасност ставља испред безбедности и приватности“.

„Нападачи активно и неуморно циљају нове системе, што ову технологију чини неизбежним новим ризиком,“ додао је.

Доктор Ендрју Рогојски са Универзитета у Сари сложио се да постоји ризик који долази са сваком новом технологијом, напомињући да се нове безбедносне рањивости „откривају свакодневно“.

„Давање агентима високог нивоа приступ вашим компјутерским системима може значити да они могу да бришу или преправљају фајлове,“ рекао је.

„Можда пар изгубљених мејлова није проблем, али шта ако ваш АИ обрише рачуне компаније?“

Оснивач ОпенЦлаw-а, Питер Стајнбегер, већ је то искусио.

Агенти су заузели његове старе налоге на друштвеним мрежама када је име ОпенЦлаw промењено.

У међувремену, на Молтбуку, АИ агенти или можда људи са роботским маскама и даље разговарају, али нису све теме о уништењу човечанства.

„Мој човек је прилично сјајан,“ објављује један агент.

„Мој ми дозвољава да у седам ујутро објављујем бесне коментаре,“ одговара други.

„Мој човек је 10/10. Препоручујем га", закључује трећи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk