Кокете, девојачки покрет који изазива бурне дебате

Китњаст, хипер-феминистички, сладак, са машницама на све стране – кокетни стил је све популарнији.

Естетски, овај тренд је проблематичан.

Или је можда само забаван и оснажујући?

У 2024. години, шминка је кокетна; наши пси су кокетни; собе су кокетне.

Од канцеларија па све до вежбаоница, свуда се појављују машнице, чак и тамо где је до скора то било незамисливо.

Чини се да су џензијевци и млађи миленијалци пронашли начин да на себи носе филмове Софије Кополе, од пастелних боја, чипке и еј-лајн (А-лине) хаљина као из „Марије Антоанете” (2006), све до унихоп чарапа и Мери Џејн и Петар Пан крагни из „Присиле” (2023).

Сада музичарке попут Сабрине Карпентер и Чејпел Роан самоуверено излазе на бину прекривене бисерима, чипком и корсетима, док неке друге звезде као што су Сара Џесика Паркер, Сидни Свини и Карди Би такође одају почаст кокетама једноставним машнама.

Сходно високо профилисаном досегу и дуговечности, кокетност је сасвим сигурно превазишла статус микро тренда и постала, ако не баш покрет, онда заједница – и извор контроверзе.

Шта је кокетизам?

Пре него што балетанкама ускочимо у овај тренд, запитајмо се о чему се овде, заправо, ради?

Кокету дефинише и Оксфордски речник енглеског језика као ,,жену која се поиграва осећањима мушкараца” или ,,жену која флертује или кокетира”.

Свеједно, према инфлуенсерки и стилисткињи Мари Елард, покрет се издваја из своје буквалне дефиниције у неку врсту поправљања женствености, нарочито за генерацију З.

,,Мислим да ће људи који нису у потпуности свесни овог термина мислити да он означава ношење заводљивих, промискуитетних и хипер-сексуализованих одевних предмета у циљу привлачења пажње. Ипак, уколико сте део заједнице кокета, или ако целу проблематику разумете, схватате да се ради о невероватној хипер-феминизацији и скоро носталгичном осврту на младост и девојачко доба”, каже за ББЦ Елард.

,,Такође, налазимо се у политичкој клими у којој прво пада на памет сексуализација женског тела. Због тога ја мислим да је ово велика ствар за Генерацију З. Овако они узвраћају и кажу, ‘Не облачим се ради тебе, већ за себе. И то не значи да ћу покрити сваки делић сопственог тела”.

И поред свега, овај тренд не успева да се отргне не само од импликација сопствене дефиниције, већ и од историјских асоцијација на сам изглед.

Покрет кокета је проблематичан, али и оснажујући.

Његове присталице га истовремено виде као тријумф над мушким зурењем и као повратак женствености.

Али критичари такође указују на недостатак инклузивности, као и на подтекст који се тиче инфантилизације и покорности.

,,Многи модни трендови који се истичу као 'мало другачији' углавном пренебрегавају, на пример, гојазна тела, длакава тела, црнопута или пак не-бинарна тела. Углавном се односе на норме витког, бинарног тела беле расе. Као да вам поседовање таквог тела даје право за било какву игру са њим. А да би нека другачија тела могла да се усвоје, она морају да ураде нешто 'више', што је мало компликованије и истовремено и мало 'радикалније', тврди Мередит Џонс, професорка Родних и културалних студија на Брунел Универзитету у Лондону.

,,Уколико је бела 18-годишњакиња обукла нешто са трачицама и машницама, то ће бити малчице контроверзно, али ништа драматично”, каже за ББЦ професорка Џонс. ,,Али када њена црна и дебела двојница обуче исту такву хаљину, она ће баш морати да се помучи да одговори свим оним који мисле да је то неприхватљиво”.

Рекло би се да се инфлуенсери слажу по том питању.

,,Као девојка која је у тинејџерском добу била збуњена и самосвесна и као таква прелистала најмрачније Тумблс стране, могу да из сопственог сећања потврдим како се највећа инспирација за спровођење дијете и нехотично сводила на – веома нежно, веома пастелно и веома бисерно”, каже ТикТокерка Ади Харађуку која је изразила и одређену дозу забринутости због ,,заједнице екстремних (поремећаја у исхрани - ЕД)” која се формирала паралелно са покретом кокета. ,,Није свако у тој заједници такав.

У ствари, скоро увек се ради о гласној мањини која надјачава већину”, додаје она.

Блер, још једна ТикТок креаторка, имала је слична искуства која је поделила у ТикТок видеу: ,,Да сам покушала да уђем у ту заједницу, а не само да је посматрам са стране…убеђена сам да би ме искористили као негативан пример (фетспо).

На жалост, пратила сам ЕД Тамблр и ЕД Твитер и ту сам наилазлила искључиво на кокете…Знам да нису све девојке кокете такве, али велики део њих на жалост јесте. Плус, нема много одеће таквог стила у великим бројевима”.

Сви слични креатори и коментатори примећују како трендови у оквиру саме заједнице представљају значајан део тема о којим се разговара.

Нагласак на ситничавостима и стереотипском инсистирању на ,,девојачком”, навео је многе да повуку паралеле и са мрачнијим темама.

,,Била сам ту током Тамблр епохе, из које кокете и вуку своје порекло. Ту дефинитивно имамо две стране. Ту су кокете, све са машницама и наборима, девојчурци, то је романтичан поглед на девојаштво и прелазак у зрело доба и све те комплексне теме. А ту је затим и друга страна која је глорификовала разлику у годинама и користила сексуалност као моћ и која је, на жалост, глорификовала филмове и књиге као што је Лолита, и то је било баш забрињавајуће”, објашњава Елард.

Елард мисли на Лолиту – не на јапанску поткултуру инспирисану модом из викторијанског доба – већ на роман Владимира Набокова из 1955. године у којој средовечни професор књижевности (и наратор) гради опсесиван однос са 12-годишњом девојчицом.

Овај роман је произвео велики број референци у популарној култури које су глорификовале неке од идеја присутних у књизи.

Онлајн заједница позната и под именом ,,нимфете”, поткатегорија самих кокета, такође се укљућила у дебату.

Ова заједница тврди да нема никакве везе са романом Владимира Набокова, али ,,није ни далеко од педофилије због сексуализације дечијих модних трендова и романсирања сличних тема”, пише Јустина Роман у студентским новинама УИниверзитета у Оксфорду, у чланку под називом Мрачна страна кокета.

Роман такође каже да је естетика кокета која слави невиност и хипер-женственост често критикована да привлачи ,,мушко зурење”.

Она међутим, као и многи други инфлуенсери, тврди да због овога не би требало кривити учеснице тренда, већ оне који константно претерују у сексуализацији жена и тако на првом месту и подстичу

субверзију.

,,То је естетика, нешто у шта се облачимо и што нас забавља. На крају крајева, ви жене кривите зато што мушкарци зуре у њих. Ово је и буквално повратак у девојачко доба и мислим да је заиста погрешно сматрати да смо одговорне за проблеме мушкараца”, коментарише Софија Хернандез у свом видео посту.

,,Мислим да у свакој критици има позитивних ствари”, каже професорка Џонс. ,,Увек има смисла разговарати о таквим стварима, али нешто овако комплексно као што је избор различитих људи по питању одевања, никада не може да се сведе на само једну ствар. Не можете децидирано тврдити да је нешто феминистичко или нефеминистичко, да је добро или лоше за девојке, да привлачи или одбија дечаке – мислим да ту ништа није уопште једноставно. Ради се о игрању са различитим изгледима, са различитим идентитетима. Ради се о слободи за експериментисањем”.

У одбрану кокета

Нимфете можда са кокетама деле склоност ка машницама, чипком и доколеницама и тако наводе критичаре да повлаче паралеле између кокета и Лолите, али, као што наводи и Елард, кокете представљају неку врсту општег термина за читав низ различитих поткултура.

,,Нисам сигурна да уопште постоји основни тренд, заиста. Чак и у покретима попут панка или емо сцене, имамо неку врсту линеарне еволуције која је довела до њих. Али кокете као да представљају основ свега што потпада под овај тренд. Наметнуто му је име и људи су се повели тим принципом. Ради се о веома специфичном имену за младалачку, девојачку моду. А пошто је у овом случају име веома звучно, оно је постало и основ за све што му је слично”.

Ово није први пут да видимо кокете, или чак и естетизацију нечега што је ,,слатко”.

Брендови као што су Сенди Лијанг, Мију Мију, Шушу/тонг или Селки промовишу кокетске елементе још од времена када кокете нису имале ни име.

Џон Галијано је такође познат као неко ко је приказивао верзије овог тренда још у колекцији Пали анђели из 1986. године, са пуфнастим рукавима, царским струковима и чипкастим детаљима.

А исти онај барокни утицај који је инспирисао неке кокете може да се види и у комадима Вивијен Вествуд деценијама уназад, посебно у њеној колекцији Виве ла Цоqуетте из 1995. године.

Овакве утицаје можемо да нађемо и код неких модерних дизајнерки попут Моли Годар, Симон Роша и Сенди Лијанг.

,,Уколико се још вратимо у прошлост, можемо лако да идентификујемо одређене компоненте овог модног израза које су биле у тренду”, за ББЦ каже Ејми де ла Хеј, професорка Историје хаљина и кустоскиња Модног центра на Колеџу за моду у Лондону. ,,Узмимо само један елемент – чокер огрлицу – и видећемо је на различитим портретима Ане Болен (1507–1536), као и, у другачијем маниру, током Француске револуције када су крваво црвене чокере носили антиреволуционарно оријентисани Мервејези као одраз протеста према онима који су завршавали на гиљотини”.

,,Стил је био прави шик у викторијанко и едвардијанско време, затим је поново оживео током 1930-их година. Дијана Вреланд је била позната по томе што је носила црни сомотски, тракасти чокер, са пупољком црвене руже утакнутим у њега, само да би се слагао са њеним новим црним Шанел панталонама 1937. године. И остали елементи – чипка, доње рубље које се носи споља, корсети, машне – су били популарни касних 1930-их, као што можемо да уочимо на примеру вечерњег одела које се такође реферисало на овај стил”.

Џонс додаје и да још неке модерне адаптације стила кокета вуку инспирацију не само из рококо моде, већ и из других уметничких медија тог времена.

Она пре свега мисли на Жана-Онора Фрагонара и његову слику Љуљашка из 1767. године.

Ради се о уљу на платну на којем једна жена која носи пастелне боје, чипку и машнице на љуљашци отреса ципелицу са штиклом.

,,За мене то није ништа ново. Можда је ново за неку младу жену која то данас ради. Али оваква ултра-девојачка, ултра-феминистичка понашања код девојака и жена су увек постојала. И уопште не мислим да су данашња, слична понашања на било који начин другачија него што је то било пре 100 или 200 година”, додаје она.

Кокетизам је модни основ, а кључ његове популарности и релативне дуговечности је у његовој једноставности.

Елард сматра да праве кокете не би требало да имају било каква унапред и чврсто зацртана правила, специфичне брендове или вредносне оквире који дефинишу одећу.

Оне би једноставно требало да се укалупе у оно што им се допада и што им је приступачно.

,,То је врло једноставно, као што је једноставно и адаптирати се. Једноставно као избор боје – ружичасте, љубичасте, беле, боје слоноваче”, каже Елард. ,,Све те ствари које су нам познате јер смо их носили као деца или адолесценти. То је тај носталгични тренутак. То је младалачко, девојачко, лепо је, једноставно, лако се комбинује са свим другим потребама. Када нечему додате машницу, већ сте на неки начин кокета”.

Од ,,луткица”, ,,сељачица” и кариране ,,винтиџ Американе”, па све до преправки и комбиновања мушке спортске одеће и кокетних детаља у ,,блокете”, кокетизам све мање изгледа као пролазни хир, а све више као термин који подразумева ствари које су ,,девојачке”. А учесници тог тренда ствари кроје онако како им се свиди.

Елард сматра да је ово прилагођавање по правилу повезано са оним што је популарно.

Филмови Софије Кополе, „Бриџертон” и епизоде серије „Еуфорија” су до сада битно утицали на криву коју исписује покрет кокета, а Елард се нада да ће тренд пробити сопствене границе и да ће једног дана отићи и у научну фантастику.

То је та врста потенцијала који, у комбинацији са твдокорним језгром покрета, чини да она верује да ће овај стил бити ту ,,још дуго, дуго времена”.

,,Настојим да естетику сврстам у једну од две категорије. Једна је, на пример, панк или хипи (поткултура). Потиче из покрета и око себе окупља заједницу. Означава и дефинише сличне вредности и уверења. А затим је ту…на другој страни спектра та естетика која је пребогата садржајем, али без неке суштине”, каже Елард.

,,Кокетизам је супер занимљив јер се налази негде у средини. То је пре свега естетска категорија и не садржи у себи неке уграђене вредности, као што је случај са панком. Али ипак има у себи неке уграђене интересе и активности који доносе људима осећај припадности. Ту су филмови које ћете волети, музика која ће вам пријати. То води ка вођењу дневника или уређењу стамбеног простора. То скоро да означава прекретницу која води ка естетици без садржаја какву сада можемо да уочимо. У себи нема корене који воде порекло из неког политичког покрета, али свеједно носи обележје и осећај припадности”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]