Први записи су можда 40.000 година старији него што се веровало

Историја записивања мисли и осец́ања могла би бити десетинама хиљада година старија него што се раније веровало.

Археолози су уочили значење у линијама, зарезима, тачкама и крстовима на предметима попут мамутских кљова старих чак 45.000 година у пец́инама у Немачкој.

До сада се веровало да је прво писмо настало пре око 5.000 година у Месопотамији, на територији данашњег Ирака.

Прецизно значење симбола у Немачкој остаје мистерија.

Предмети су наводно из периода пре него што се Homo sapiensпреселио у Европу из Африке, где се сусрео са неандерталцима.

До сада су научници сматрали да се писмо развило у Месопотамији око 3.000. године пре нове ере, после чега су се појавили хијероглифи у Египту.

„Низови знакова из каменог доба су рана алтернатива писању", каже Кристијан Бенц, професор са Универзитета Сарланд, један од аутора новог истраживања.

Рад сугерише да су наши преци из каменог доба били паметни као и данашњи људи, према истраживачици Еви Дуткијевич из берлинског Музеја праисторије и ране историје.

„До сада смо само загребали површину онога што се може пронац́и у смислу низова симбола на широком спектру артефаката", каже она.

Тим је анализирао више од 3.000 знакова на 260 предмета како би открио оно што називају ДНК писања.

Неки од предмета потичу из 37 километара дугог пец́инског система званог Лонетал у Баден-Виртембергу, у јужној Немачкој.

На малом мамуту исклесаном од кљове, истраживачи су пажљиво анализирали угравиране редове крстова и тачака.

А на артефакту названом „адорант" из пец́ине Гајсенклостерл у долини Ахтал, идентификовали су редове тачака и зареза на плочици од слоноваче која приказује човека-лава.

Верују да распоред ознака, посебно тачака на полеђини, показује да су шаре служиле за комуникацију.

Истраживачи верују да су људи из каменог доба намерно уклесали ове симболе како би комуницирали поруке, значење и пренели мисли.

„Наши резултати такође показују да су ловци-сакупљачи у палеолитској ери развили систем симбола који има статистички упоредиве информације са најранијим протоклинастим таблицама из древне Месопотамије - пуних 40.000 година касније", каже Бенц.

Кључ за проналажење значења је у густини симбола.

Пронашли су велико понављање знакова и предвидивост у наредним симболима што је „упоредиво са много каснијим протоклинастим писмом", према Бенцу.

Открили су и да су шаре гушће на фигурицама него на алатима.

Тим каже да то показује да је комуницирање знаковима било веома важно за људе из палеолита.

„Били су веште занатлије.

„Може се видети да су носили предмете са собом који су веома добро стајали у руци, били су баш одговарајуће величине", каже Дуткијевич.

Истраживање је објављено у часопису ПНАС.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk