Како ће изгледати свет без Аирбнб-а

Градоначелник Барселоне Жауме Колбони обелоданио је 21. јуна 2024. планове да забрани краткорочна изнајмљивања смештаја у граду почев од новембра 2028. године.

Ова одлука требало би да реши оно што је Колбони описао као „највећи проблем Барселоне" – кризу становања због које су становници и радници истиснути са тржишта.

Намера је да се на тржиште некретнина врати 10.000 станова који се тренутно воде као краткорочна изнајмљивања смештаја на Аирбнб-у и другим платформама.

Барселона није једини град који строго регулише – или чак забрањује – конкретно краткорочна изнајмљивања смештаја.

Постало је илегално од септембра 2023. године изнајмити стан краткорочно у Њујорку сем уколико нисте регистровани у граду и присутни у стану док неко у њему одседа – што је промена до које је такође дошло да би се ублажила криза на тржишту некретнина.

Берлин је забранио Аирбнб и краткорочна изнајмљивања смештаја још 2014. године, вративши их под строгим ограничењима 2018. године.

У многим калифорнијским обалским градовима, међу њима и у Санта Моники, краткорочна изнајмљивања су или забрањена или строго ограничена.

Све је то део шире приче: у читавом свету, Аирбнб, који доминира тржиштем краткорочног изнајмљивања смештаја са више од 50 одсто свих онлајн резервација, и други, међу којима су ВРБО, Боокинг.цом и Еxпедиа.цом, на мети су критика док се истовремено постављају питања за кога је туризам, и где лежи граница између подједнаке користи за туристе и мештане.

Од његовог оснивања 2007. године, Аирбнб је био крупан револуционар у индустрији путовања, нудећи флексибилан смештај за изнајмљивање у градовима широм света с обећањем „живота као мештани" којем хотели нису могли да парирају.

У скорашњим годинама дошло је до оштре реакција на овај бренд, који је окривљен за скок цена некретнина и утицај на мештане који сматрају да су присиљени да живе крај нерегулисаних хотела.

Али шта добијамо а шта губимо без тржишта краткорочног изнајмљивања смештаја на путовањима?

„Краткорочно изнајмљивање смештаја пружа вам прилику да одседнете на локацији која је мало аутентичнија", каже Луси Перин, уредница за путописе и специјалисткиња за хотеле у Тајмсу.

„Обично је мање стерилно, а више локално искуство и цене очигледно умеју да буду приступачније. Обично добро функционише за породице, групе и путнике склоније авантурама. Они који траже нешто сигурно, који знају шта ће тачно добити, обично одседају у хотелима."

Делује очигледно да ће искључивање краткорочног изнајмљивања смештаја са туристичког тржишта довести до веће цене смештаја за туристе.

„Изненадила бих се кад хотели не би искористили ову ситуацију", додаје она.

За Кејтлин Рамсдејл, са платформе за породична путовања Кид & Цое, постоји само један очигледни губитник: породице.

„Имате много група за које хотели као једине опције просто не раде посао", каже она.

„Иако је хотелска индустрија радила много на томе да постане приступачна за породице, изглед соба и цене не функционишу за већину породица (нарочито за оне са двоје или више деце) које желе да отпутују на кратак одмор у велике градове.

„Мора постојати начин да се избалансирају циљеви градова и да се истовремено удовољи овим путницима – то је огроман губитак за родитеље који желе да упознају децу са светом."

Питање је: да ли забрана или ограничавање краткорочног изнајмљивања смештаја заправо смањује цене станова или уопште утиче на контингент доступних некретнина?

Студија Харвард бизнис ривјуа о утицају њујоршке забране, објављена почетком прошле године, закључила је да у овом случају краткорочна изнајмљивања смештаја нису та која највише доприносе високим рентама и да би регулатива, пре него забране, донела већу користи граду и мештанима подједнако.

Један очигледан резултат градске забране је да су цене хотелских соба скочиле на рекордних, у просеку, 300 долара по ноћи.

Зашто онда туристичке и градске власти то и даље раде?

Можда је прави разлог тај што се ту не ради само о бројкама, већ и о односу локалних људи према туризму.

Шпанија је у епицентру европске кризе прекомерног туризма, са мештанима који се гласно противе ономе што доживљавају као туристичку индустрију од које немају никакве користи, на дестинацијама као што су Малага, Мајорка и Канарска острва, баш као и сама Барселона.

На много начина то делује као одјек расправа о „другом дому" која деценијама дивља на местима као што је Корнвол.

На интензивним туристичким дестинацијама, где се мештани рутински истискују са тржишта ценама, присиљавајући их да живе у караванима или да сваког дана путују сатима на посао, делује изузетно неправедно затећи локалне градове преплављене становима за изнајмљивање у време празника, који се не користе добар део остатка године, кад би локални мештани могли имати већих користи од њих.

То није једини проблем који изазива кризу некретнина – криви су и стагнирање плата, нарочито за раднике у јавном сектору, и ограничени програми градње станова – али је вероватно највидљивији.

У Британској Колумбији, у Канади, премијер Дејвид Еби језгровито је описао ситуацију док је објашњавао нова правила краткорочног изнајмљивања смештаја.

„Ако реновирате па препродајете куће, ако купујете куће да бисте их издавали краткорочно, ако купујете куће да би зврјале празне, ми вам доследно, јавно и изнова шаљемо поруку: на такмичите се са породицама и појединцима који траже место за живот вашим новцем за улагања."

Успешне на папиру или не, ове забране шаљу сигнал мештанима да политичари слушају њихове жалбе и да су им они важнији од туриста.

Постоји, међутим, алтернатива директним забранама.

Многе дестинације, међу њима и Берлин, ограничавају власнике-станаре на максимални период од 90 дана изнајмљивања током године.

Тако им дозвољавају да наставе да зарађују додатне приходе, али их истовремено и спречавају да покупују контингент некретнина и претворе их у сталне краткорочне смештаје за изнајмљивање.

Проблем за све земље које се крећу у овом правцу, међу њима и Велику Британију, која предлаже нешто слично, јесте у регулативи.

Како то урадити и колико додатно кошта да се то уради?

Делује међутим да су ове вести веома лоше за путнике.

Кад су у питају ограничавања краткорочног изнајмљивања смештаја, хотели и пансиони изгледају као главни добитници у причи, где понуда надмашује потражњу, и могу да наплаћују по ценама које им падну на памет без много конкуренције.

Али Перин на основу искуства може да види и предности.

„Мислим да ће забрана краткорочних изнајмљивања смештаја претворити путовања у градове као што је Барселона у нешто аутентичније", каже она.

„Кад се мештани истискују из центра града, може да недостаје атмосфера и култура. Ово ће понудити боље искуство."

„Натераће и путнике да буду инвентивнији поводом делова градова у којима одседају и можда их навести на градове у којима могу да путују од места до места. На дуже стазе, мислим да ће то понудити богатије искуство за туристе и мање анимозитета међу мештанима, што је кад се све сабере и одузме добра ствар."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]