Бугарска увела евро после бурних протеста

Бугарска, најсиромашнија земља у Европској унији, постала је 21. чланица еврозоне, прескочивши очигледније и просперитетније кандидате попут Пољске, Чешке Републике и Мађарске.

За већину урбаних млађих предузетника у Бугарској, ова одлука представља оптимистичан и потенцијално уносан скок - последњи потез у игри која је увела Бугарску у европске главне токове - од чланства у НАТО-у и ЕУ, до придруживања Шенгенској зони, а сада и евру.

За старије, руралне и конзервативније делове становништва, замена бугарског лева евром изазива страх и негодовање.

Лев, лав на бугарском, била је валута ове земље од 1881, али је од 1997. године везан прво за немачку марку, а затим за евро.

Испитивања јавног мњења показују да је 6,5 милиона становника Бугарске мање-више подједнако подељено по питању нове валуте, а политичка превирања не олакшавају монетарну транзицију.

Коалициона влада премијера Росена Жељазкова изгубила је гласање о поверењу 11. децембра, после масовних протеста против буџета за 2026. годину.

Бугарска је прошла кроз седам изборних циклуса у последње четири године - а осми се, чини се, ишчекује почетком следеће године.

„Не желим евро и не свиђа ми се начин на који нам је наметнут“, рекао је Тодор, 50-годишњи власник малог предузећа у централном граду Габрову, у подножју Балканских планина.

„Ако би био референдум, мислим да би 70 одсто људи гласало против евра.“

Референдум о усвајању евра предложио је председник Румен Радев, али га је одлазећа влада одбила.

Тек завршена година била је лоша за Тодоров посао, производњу обојене пластике за домаће тржиште, због високе инфлације и пада продаје, подстакнутог, како сматра, страхом од евра.

Огњан Енев, 60-годишњи власник чајџинице у центру Софије, показује више ентузијазма.

„Уопштено, то је добра ствар. То је само техничка промена. Не смета ми“, рекао је за ББЦ.

Ионако људи који су до сада куповали станове или аутомобиле навикли су се на цене означене у еврима, каже.

А и 1,2 милиона Бугара који живе ван земље такође годинама шаље новац кући у еврима.

Као и многи власници продавница, Огњан је спремио нову валуту, у кованицама и новчаницама малих апоена.

Током јануара се у Бугарској може плаћати и у левовима и у еврима, али кусур би требало да буде у еврима. Од 1. фебруара више неће бити дозвољено плаћање левима.

Енев се нада да ће придруживање јединственој валути бити добро за трговину – многи његови ароматизовани и воћни чајеви долазе од продаваца у еврозони, док се скупљи, висококвалитетни увозе директно из Кине и Јапана.

Од августа 2025. године, све продавнице у Бугарској су по закону биле обавезне да приказују цене у обе валуте.

Погодност је што један евро вреди око два лева (тачније 1,95583). Као одговор на страхове да ће цене бити заокружене навише, створени су разрађени надзорни органи како би се заштитили потрошачи.

А неке цене су заокружене наниже: трошкови јавног превоза у престоници Софији требало би да благо падну.

Дизајн на полеђини нових еврокованица изабран је како би се превазишла забринутост да Бугарска губи суверенитет.

Свети Иван Рилски је на новчићу од једног евра, а Пајсије Хиландарски, монах из 18. века и симбол националног препорода, на кованици од 2.

Евроценти мањег апоена носе слику Мадарског јахача, симбола ране бугарске државности, засновану на скаменом рељефу из 8. века.

Како ће нова валута утицати на Бугарску у целини, тиче се свих.

Лекције из других земаља нуде две верзије: успешан „балтички модел“ који су следиле Естонија, Летонија и Литванија, комбинујући евро са реформама за поједностављивање администрације, подстицање инвестиција и борбу против корупције, и „италијански модел“, где су уследиле године стагнације.

„Бојим се да ћемо бити више као Италија“, предвђа Огњан Енев.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]