Хонгконг: Ко је Џими Лај, продемократски медијски могул којем прети доживотна робија

Џими Лај, продемократски медијски могул из Хонгконга, проглашен је кривим за сарадњу са страним снагама, што је кажњиво према кинеском контроверзним законом о националној безбедности.

Лај, 78-годишњи држављанин Велике Британије, који је у затвору од децембра 2020, изјаснио се да није крив.

Суочава се са доживотном затворском казном и очекује се да ц́е бити осуђен почетком следец́е године.

Суд је утврдио да је Лај користио његов сада угашен дневни лист Епл дејли (Аппле Даилy) у намери да лобира код страних влада да уведу санкције Хонгконгу и Кини.

Управник Хонгконга, Џон Ли, поздравио је пресуду, напомињуц́и да су Лајеви поступци „штетили интересе земље и добробит становника Хонгконга“, али су групе за људска права суђење назвале „окрутном фарсом“.

Лај је најистакнутија личност која се супроставља властима у Пекингу.

Оптужен је за кршење кинеског закона из 2020, као одговор на масовне протесте који су избили у Хонгконгу годину дана раније.

Закон криминализује све што Пекинг сматра субверзивним или сецесионистичким - од скандирања слогана до учешц́а у опозиционим протестима.

Кина тврди да је неопходно очувати стабилност Хонгконга, али критичари кажу да је законом ефикасно забрањено било какво неслагање и другачије мишљење.

Хонгконг је био под британском влашћу, али је предат Кини на управљање.

Хонгконг је задржао извесну аутономију, али је Пекинг успоставио своју власт преко оданих људи, чији је задатак да спроводе кинеске законе.

Власти Хонгконга тврде да је Лај имао правично суђење, у складу са законом, али критичари указују да његов случај показује како се правни систем града користио за ућуткивање опозиције.

Породица Лаја је изразила забринутост због погоршања његовог здравственог стања у притвору.

Његов син Себастијан је у августу 2025. за ББЦ изјавио да би и пет година затвора за Џимија Лаја „практично било као смртна казна“.

Овај медијски могул је постао један од најжешц́их критичара кинеске државе и водец́а личност која се залаже за демократију на бившој британској територији.

„Рођени сам бунтовник“, рекао је за ББЦ у интервјуу 2020. године, неколико сати пре него што је оптужен и ухапшен.

„Имам веома бунтовнички карактер", додао је.

Од немаштине до богатства

Џими Лај је рођен у Гвангџоуу, граду на југу Кине, у богатој породици, која је све изгубила када су комунисти преузели власт 1949. године.

Имао је 12 година када је побегао из родног села континенталној Кини, стигавши у Хонгконг као слепи путник на рибарском броду.

Док је радио разне послове и плео у малој продавници одеће, научио је енглески.

Од обичног и споредног радника догурао је до оснивача међународног бренда одец́е Ђордано.

Ланац је имао огроман успех, али када је Кина послала тенкове да угуши продемократске протесте на пекиншком Тргу Тјенанмен 1989. године, Лај је започео нови животини пут као гласни демократски активиста, али и предузетник.

Почео је да пише колумне, критикујужи масакр који је уследио после демонстрација у Пекингу.

Потом је основао издавачку кућу, која је постала једна од најутицајнијих у Хонгконгу.

Погледајте видео о дешавањима на Тргу Тјенанмен у Пекингу

Кинеске власти су запретиле да ће затворити његове продавнице на континенталном делу, због чега је Лај продао компанију.

Потом је покренуо низ популарних продемократских новина, као што је онлајн часопис Некст (Неxт) и популарне новине Епл дејли.

У локалном медијском свету, којег се све више плашио Пекинг, Лај је био стални критичар кинеских власти, што је изражавао у публикацијама и писањем.

Због тога су многи у Хонгконгу у њему видели храброг човека који је преузео велике ризике да би бранио слободе града.

На копну се, пак, сматра „издајником“ који је претња по кинеску националну безбедност.

Последњих година, маскирани нападачи су бацили запаљиве бомбе на Лајеву куц́у и седиште компаније, а био је и мета атентата.

Ниједна од претњи га није спречила да гласно износи ставове.

Био је активни учесник градских продемократских демонстрација, а 2021. два пута су га приводили због незаконитог окупљања.

Када је Кина усвојила нови закон о националној безбедности Хонгконга у јуну 2020. године, Лај је за ББЦ рекао да је то „смртна пресуда“ Хонгконгу.

Медијски могул је познат по отвореним и екстравагантним поступцима.

Позвао је америчког председника Доналда Трампа да помогне Хонгконгу, јер је он „једини који га може спасити“ од Кине.

Писмо је завршио речима: „Господине председниче, молимо вас, помозите нам", а објављено је на насловној страни његових новина Епл дејли.

Такви поступци су за Лаја били неопходни како би одбранио град који га је примио и подстакао његов успех.

„Дошао сам овде без ичега, а слобода овог места ми је дала све.

„Можда је време да се одужим за ту слободу и борим се за њу", изјавио је једном за агенцију Франс прес.

Џими Лај је 2020. године оптужен за многа кривична дела, између осталог за организовање незаконитог окпљања, односно протеста.

Његов случај привукао је и међународну пажњу, а групе за људска права и стране владе захтевају слободу за медијског могула.

Током година, његов син Себастијан Лај је ишао по свету како би говорио о случају његовог оца и говорио о властима у Хонгконгу и Пекингу због кажњавања „вредности које треба славити“.

„Мој отац је у затвору због изречене истине, храбрости у срцу и слободе у души“, рекао је.

О Хонгконгу и специјалном статусу

Био је британска колонија више од 150 година - један његов део, хонгконгшко острво, припојен је Великој Британији после рата из 1842. године.

Касније је Кина изнајмила остатак Хонгконга - Нове територије - Британцима на 99 година.

Постао је прометна трговачка лука, а његова привреда процветала је 1950-их, када је постао фабричко чвориште.

Територија је била популарна и међу мигрантима и дисидентима који су бежали од нестабилности, сиромаштва или прогона у копненој Кини.

Потом, раних 1980-их, како је полако истицао рок за 99-годишњи најам, Велика Британија и Кина започели су преговоре о будућности Хонгконга - комунистичка влада у Кини сматрала је да читав Хонгконг треба вратити.

Две стране постигле су споразум 1984. године према којем се Хонгконг враћа Кини 1997. године, под начелом „једна земља, два система".

То је значило да ће, иако ће постати део јединствене земље са Кином, Хонгконг у наредних 50 година уживати „високи степен аутономије, сем у спољним пословима и одбрани".

Као последица тога, Хонгконг има властити правни систем и границе, а права, између осталих слобода окупљања и слобода говора, остају заштићена.

Хонгконг је био једно од ретких места на кинеској територији на којем су људи могли да обележе масакр на Тргу Тјенанмен у Пекингу.

Последњих година, било је неколико опозиционих протеста, а на једном је полиција пуцала на демонстранте.

Погледајте ранији видео о обележавању годишњице масакра на Тјенанмену у Хонгконгу и хапшењу организатора окупљања

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]