Мосад: Кад је израелска тајна служба била успешна, а кад је заказала

У данима непрестаних ваздушних удара, Израел гађа иранска нуклеарна постројења, војне базе и приватне резиденције, углавном на западу Ирана и око престонице Техерана.

Иако су напади стигли с неба, сумња се да је израелска обавештајна служба Мосад такође одиграла кључну улогу у лоцирању циљева и управљању операција директно са терена.

Верује се да су Мосадови агенти користили дронове прокријумчарене у земљу како би гађали преостале иранске системе противваздушне одбране, на пример, а иранске власти су претходно признале како подозревају да су њихове снаге безбедности инфилтриране од израелске обавештајне службе.

Значајан број кључних војних лица и нуклеарних научника убијен је откако су израелски напади започели 13. јуна, што указује да је Израел поседовао информације о њиховом кретању и локацијама.

Није лако проценити Мосадову улогу у овим догађајима.

Израел ретко коментарише активности организације, а постоје и други огранци обавештајног апарата, али овде је све што до сада знамо о истакнутим операцијама ове агенције из прошлости.

Убиство вође Хамаса Исмаила Ханијеа

Политички вођа Хамаса Исмаил Ханије убијен је док је одседао у резиденцији у Техерану 31. јула 2024. године.

Израел испочетка није преузео одговорност за атентат, али је месецима касније министар обране Израел Кац потврдио да је иза убиства стајао Израел.

Међутим, околности око Ханијеове смрти остају нејасне.

Халил ал-Хаја, виши званичник Хамаса, рекао је на конференцији за штампу да је пројектил погодио Ханијеа „директно", позивајући се на сведоке који су били с њим.

Али извештај из Њујорк тајмса, који цитира седам званичника, тврди да је Ханијеа убила бомба која је била прокријумчарена два месеца раније у зграду у којој је он одсео.

ББЦ није успео да потврди ниједну од ових тврдњи.

Ханије је један од многих лидера Хамаса које је убио Израел после напада групе на јужни Израел 7. октобра 2023. године, међу њима лидера Хамаса у Појасу Газе Јахју Синвара, његовог брата Мухамеда, шефа Хамасовог војног крила Мухамеда Деифа, и његовог заменика Марвана Ису.

Експлодирање Хезболахових уређаја

Хиљаде пејџера широм Либана, углавном у областима са јаким присуством Хезболаха, истовремено је експлодирало 17. септембра 2024.

У експлозијама су били рањени или убијени корисници и неки од пролазника, ширећи општу панику и конфузију.

Наредног дана су на исти начин експлодирали воки-токији, убивши и ранивши још стотине њих.

У време напада, Израел и Хезболах су се борили у сукобу који се отео контроли откако је Хезболах гађао израелске положаје дан после Хамасових напада од 7. октобра.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху признао је два месеца касније да је Израел одговоран за ове нападе, јавили су тада израелски медији.

У интервјуу за ЦБС, ББЦ-јевог америчког медијског партнера, двојица бивших агената открили су детаље операције, рекавши да је Мосад сакрио експлозивне направе у батеријама функционалних воки-токија, који се обично носе у прслуку близу срца власника.

Хезболах је несвестан тога купио више од 16.000 воки-токија „по доброј цени" од лажне компаније 10 година раније, рекли су агенти, а касније је купио још 5.000 пејџера, јавио је ЦБС.

Експлозије су изазвале потресе широм Либана, а детонације су се дешавала свуда где су пејџери ношени, између осталог и у супермаркетима.

Болнице су биле претрпане жртвама, од који су многе биле осакаћене.

Шеф УН-а за људска права Фолкер Турк назвао је овај напад ратним злочином.

Погледајте видео: Експлозије пејџера у либанском супермаркету

Атентат на Мохсена Фахризадеа

У новембру 2020. године, конвој који је носио Мохсена Фахризадеа, најистакнутијег иранског нуклеарног научника, нашао се на удару јаке пушчане ватре у граду Абсарду, источно од престонице Техерана.

Фахризадех је убијен из митраљеза на даљинско управљање уз помоћ вештачке интелигенције.

„Тако хируршки прецизно извршавање атентата на покретној мети без цивилних жртава захтева обавештајне податке у реалном времену са терена", написао је у оно време новинар ББЦ-ја на персијском Џијар Гол.

У априлу 2018. године, Нетанјаху је приказао десетине фасцикли са документима наводно повезаним са иранским нуклеарним програмом, за које је рекао да их је неколико месеци раније украо Мосад у смелом упаду у складиште само 30 километара од Техерана (ово је касније потврдио ирански председник Хасан Рухани).

Представљајући архиву на специјално сазваној конференцији за штампу, израелски премијер је истакао улогу Мохсена Фахризадеа у ономе што је назвао „незваничним програмом нуклеарног наоружавања".

„Доктор Мохсен Фахризаде... запамтите то име", поновио је он.

Иран је претходно оптужио Израел за атентат на четири друга иранска нуклеарна научника између 2010. и 2012. године.

Махмуд ал-Мабух: Задављен

Махмуд ал-Мабух, виши војни лидер Хамаса, убијен је 2010. године у хотелу у Дубаију.

Испрва је то изгледало као природна смрт, али полиција у Дубаију је на крају успела да идентификује тим атентатора након што је проучила снимке са сигурносних камера.

Полиција је касније утврдила да је Ал Мабдух убијен електрошоком и накнадним дављењем.

Сумња се да је операцију оркестрирао Мосад, што је изазвало дипломатско згражавање Уједињених Арапских Емирата.

Израелске дипломате су, међутим, тврдиле да не постоје докази који повезују Мосад са нападом.

Ипак, они нису негирали учешће, што је у складу са израелском политиком одржавања „амбивалентности" по таквим питањима.

Јахја Ајаш и експлодирајући телефон

Јахја Ајаш, кључни творац бомби за палестинску екстремистичку групу Хамас, убијен је 1996. године постављањем 50 грама експлозива у његов мобилни телефон моторола алфа.

Ајаш, истакнути вођа Хамасовог војног крила, био је чувен по стручности у прављењу бомби и оркестрирању сложених напада на израелске мете.

Постао је примарна мета израелских снага безбедности и један од најтраженијих људи у Израелу.

Крајем 2019. године, Израел је укинуо цензуру на неке детаље овог убиства, а израелски Канал 13 ТВ емитовао је снимак Ајашовог последњег телефонског разговора са његовим оцем.

'Операција Браћа'

У изузетном чину обмане,делајући по наређењима премијера Менахема Бегина, Мосад је раних 1980-их прокријумчарио више од 7.000 етиопских Јевреја у Израел преко Судана, користећи лажно ронилачко одмаралиште као параван.

Судан је био непријатељска земља Арапске лиге, тако да је, радећи у тајности, тим Мосадових агената основао одмаралиште на суданској обали Црвеног мора, које су користили као базу.

Дању су се издавали за хотелско особље а ноћу кријумчарили Јевреје, који су у тајности пристизали из суседне Етиопије, из земље ваздухом и морем.

Операција је трајала најмање пет година, а у време кад је откривена, Мосадови агенти су већ успели да побегну.

Одмазда после отмице на Минхенској олимпијади

Палестинска екстремистичка група Црни септембар је 1972. године убила двојицу чланова израелског олимпијског тима на Олимпијским играма у Минхену, а заробила још њих девет.

Таоци су касније страдали у неуспелом покушају спасавања западнонемачке полиције.

Мосад је потом напао велики број чланова Палестинског ослободилачког покрета, међу њима и Махмуда Хамшарија.

Њега је убила експлозивна направа постављена у телефону у његовом париском стану.

Хамшари је изгубио ногу у експлозију и касније подлегао ранама.

Атентати на Хамшарија и Ајаша истиче дуг и детаљан историјат коришћења напредне технологије за циљана убиства.

'Операција Ентебе'

'Операција Ентебе' у Уганди 1976. године сматра се једном од најуспешнијих израелских војних мисија.

Мосад је обезбедио обавештајне податке, док је израелска војска извела операцију.

У авиону, на лету из Тел Авива за Париз преко Атине, било је 250 путника, међу њима 103 Израелца.

Отмичари, двојица припадника Народног фронта за ослобођење Палестине и двојица немачких саучесника, преусмерили су авион за Уганду.

Израелски командоси су упали на аеродром и спасили преосталих 100 израелских талаца.

У акцији је погинуло троје талаца, сви отмичари, неколико уганданских војника и Јонатан Нетанјаху, брат актуелног израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Лов на нацистичког официра Адолфа Ајхмана

Отмица нацистичког официра Адолфа Ајхмана 1960. године у Аргентини један је од најславнијих обавештајних успеха Мосада.

Ајхман, кључни архитекта Холокауста, био је одговоран за прогон Јевреја у нацистичким концентрационим логорима у Другом светском рату, у којем је око шест милиона Јевреја страдало од нацистичке Немачке.

Након што је избегао хватање сељењем између неколико земаља, Ајхман се на крају скрасио у Аргентини.

Тим од 14 Мосадових агената га је пронашао, отео и вратио у Израел, где му је било суђено и где је на крају погубљен.

Упркос бројним успелим операцијама, Мосад је имао и неке чувене неуспехе.

Напад Хамаса 7. октобра 2023.

Напад палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, када су 7. октобра 2023. године изненада упали на југ Израела из Појаса Газе, ухватио је израелске снаге безбедности потпуно неспремне.

Неуспех Мосада да предвиди напад сматра се огромним фијаском, у погледу пројектовања, према аналитичарима, слабости у израелској политици одвраћања према Хамасу.

Напад од 7. октобра је за последицу имао смрт око 1.200 људи, углавном цивила, тврде израелске власти.

Још 251 особа је одведена у Газу као таоци.

У одговору на Хамасов напад, Израел је објавио рат Појасу Газе, у које до сада погинуло више од 55.000 људи, од којих су већина цивили, према Министарству здравља Газе.

Израелска војска је у фебруару 2025. објавила први званични извештај о пропустима који су довели до њених неуспеха током изненадног Хамасовог напада.

У извештају нема драматичних откриц́а, али је и даље отрежњујуц́е видети закључке израелске војске како је погрешно проценила Хамасове намере и потценила његове способности.

У извештају се наводи да је војска Газу сматрала секундарном безбедносном претњом, при чему је приоритет дат Ирану и Хезболаху, либанској војно-политичкој организацији која годинамаима подршку Техерана.

Њена политика према Гази, пише у извештају, била је „парадоксална: Хамас је био нелегитиман, али није било напора да се развије алтернатива".

Војска је изабрала приступ „управљању сукобима" у суочавању са екстремистима из Појаса Газе, наводи се.

Израелска војска је претпостављала је да Хамас није „нити заинтересован [за] нити се припрема за рат великих размера", што је била перцепција појачана Хамасовом сопственом тактиком обмане.

У априлу 2024. године, објављено је да је шеф обавештајне службе израелске војске поднео оставку.

Генерал-мајор Ахрон Халива отићи ће у пензију када буде изабран његов наследник, саопштила је тада израелска војска.

У писму је признао да његова обавештајна управа „није испунила задатак који јој је поверен".

Он је био први високи званичник који је одступио са функције због најсмртоноснијег напада у историји Израела.

Јомкипурски рат

Тачно 50 година раније, Израел је на сличан начин ухваћен 'на кривој нози'.

Египат и Сирија покренули 6. октобра 1973. изненадни напад на Израел да би повратили Синајско полуострво и Голанску висораван.

Темпирање напада на Јом Кипур, јеврејски дан покајања и помирења, затекао је Израел неспремним у првим данима рата.

Египат и Сирија су напали Израел на два фронта.

Египатске снаге су прешле Суецки канал, претрпевши само делић очекиваних губитака, док су сиријске снаге напале израелске положаје и пробиле се кроз Голанску висораван.

Совјетски Савез је обезбедио снабдевање за Сирију и Египат, а САД су обезбедиле хитне линије снабдевања за Израел.

Израел је успео да одбије снаге и рат се завршио 25. октобра - четири дана после изгласавања резолуције Уједињених нација која позива на окончање борби.

Неуспео атентат на Хамасовог лидера Махмуд ал-Захара

Израел је 2003. године извео ваздушни напад на дом Хамасовог лидера Махмуда ал-Захара у граду Гази.

Иако је Ал Захар преживео напад, у удару су погинули његова жена и син Халид, заједно са још неколицином људи.

Бомбардовање је потпуно уништило његову кућу, истакавши тешке последице војних операција у густо насељеним областима.

Неуспео атентат на Хамасовог лидера Халида Мешала

Једна од операција која је довела до крупне дипломатске кризе био је покушај Израела да убије Халида Мешала, шефа Хамасовог политичког бироа, 1997. године у Јордану.

Израелски агенти покушали су да га отрују, али су ухваћени, а Израел је онда био приморан да обезбеди противотров како би спасао Мешала.

Тадашњи шеф Мосада Дени Јатом одлетео је за Јордан да однесе противотров.

Овај покушај убиства значајно је нарушио односе Јордана и Израела.

Афера Лавон

Египатске власти су 1954. године спречиле израелску шпијунску операцију познату као 'Операција Сузана'.

Осујећени план био је да се поставе бомбе у америчким и британским објектима у Египту како би се извршио притисак на Велику Британију да задржи снаге распоређене у Суецком каналу.

Овакве акције су данас познате и као 'напади лажне заставе'.

Инцидент је постао познат као Афера Лавон, названа тако по тадашњем израелском министру одбране Пинхасу Лавону.

Верује се да је он учествовао у планирању операције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]