'Реална је претња да Америка нападне Колумбију', каже њен председник за ББЦ

густаво петро, председник колумбије

Аутор фотографије, CARLOS ORTEGA/EPA/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Председник Колумбије Густаво Петро
    • Аутор, Јона Велс
    • Функција, ББЦ дописница из Јужне Америке
  • Време читања: 7 мин

Председник Колумбије Густаво Петро каже за ББЦ да верује да сада постоји „стварна претња“ америчке војне акције против његове земље.

Сједињене Државе третирају друге земље као део америчке „империје“, рекао је Петро.

Петрови коментари уследили су пошто је Трамп запретио Колумбији војном акцијом.

Сједињене Државе ризикују да се претворе из политике „доминације светом“ у „изолацију од света“, оценио је Петро.

Оптужио је агенте америчке Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ) да се понашају као „нацистичке бригаде“.

Трамп је значајно проширио операције ИЦЕ-а у оквиру кампање обрачуна са криминалом и имигрантима који су илегално ушли у САД.

ББЦ се обратио Белој куц́и за коментар.

После америчког напада на Венецуелу и заробљавања њеног председника Николаса Мадура, Трамп је изјавио да војна операција усмерена на Колумбију „звучи добро“.

Трамп је више пута поручио Петру да „пази шта ради и прича“, што је колумбијски председник оштро осудио.

Трамп и Петро су разговарали телефоном 7. јануара, а амерички председник је потом изјавио да ц́е се састати са колумбијским колегом у Белој куц́и у „блиској будуц́ности“.

У објави на његовој платформи Истина (Трутх Социал), Трамп је описао разговор са Петром као „велику част“.

Колумбијски званичник је тада рекао да је разговор одражавао промену реторике од 180 степени „са обе стране“.

Али у интервјуу ББЦ-ју, Петров тон је сугерисао да се односи нису значајно побољшали.

Разговор је трајао нешто мање од сат времена, „вец́им делом сам причао ја“, а тицао се „трговине дрогом у Колумбији“ и ставом Колумбије о Венецуели и „шта се дешава у Латинској Америци у вези са Сједињеним Државама“, рекао је Петро за ББЦ.

Петро је оштро критиковао недавне америчке мере за спровођење имиграције, оптужујуц́и агенте ИЦЕ да делују као „нацистичке бригаде“.

Трамп често криви имиграцију за криминал и трговину људима у САД, користец́и то да оправда широке операције спровођења закона, и оптужује земље попут Колумбије и Венецуеле да не чине довољно да се изборе са трговином дрогом.

Од повратка у Белу куц́у, амерички председник је послао агенте ИЦЕ у градове широм земље.

Агенција спроводи законе о имиграцији и спроводи истраге о недокументованој имиграцији.

Игра и улогу у уклањању нелегалних имиграната из САД.

Трампова администрација је саопштила да је депортовала 605.000 људи између 20. јануара и 10. децембра 2025. године.

Саопштено је и да се 1,9 милиона имиграната „добровољно самодепортовало“, после агресивне кампање којом се људи подстичу да сами напусте земљу како би избегли хапшење или притвор.

Око 65.000 људи било је у притвору ИЦЕ закључно са 30. новембром 2025. године, према подацима добијеним имиграционим пројектом Трансакционог приступа клирингхауса, збирке владиних података са Универзитета Сиракуза.

Ове недеље, амерички имиграциони агент је убио 37-годишњу америчку држављанку у граду Минеаполису, што је изазвало велике протесте.

ИЦЕ је „дошла до тачке где више не само да прогони Латиноамериканце на улицама, што је за нас увреда, вец́ и убија грађане Сједињених Држава“, каже Петро за ББЦ.

Додао је да ако се ово настави, „уместо да Сједињене Државе доминирају светом, што је њихов империјални сан, заправо ће САД бити изоловане од света".

„Ниједно царство није изграђено изолацијом од света“, указао је Петро.

Петро је рекао да су САД „деценијама“ третирале друге владе, посебно у Латинској Америци, као „царство“, не обазирући се на законе.

Председници Колумбије и САД су дугогодишњи противници, а неретко су размењивали оштре речи и увреде на друштвеним мрежама, међусобно претећи царинама.

После изненадне и брзе војне акције САД у Венецуели, Петро је оптужио Вашингтон да „тражи ратове због нафте и угља“.

Да се Америка није повукла из Париског споразума, према којем су се земље сагласиле да ограниче раст глобалне температуре смањењем употребе фосилних горива, „не би било ратова, вец́ би постојао много демократскији и мирнији однос са светом. И Јужном Америком“, сматра Петро.

„Управо о томе се ради када је реч о Венецуели", нагласио је.

После Трампових претњи војном акцијом у Колумбији, широм земље су одржане демонстрације у име суверенитета и демократије.

Петро је за ББЦ рекао да Трампове изјаве представљају „стварну претњу“, наводец́и губитак територија Колумбије попут Панаме у 20. веку, и рекао да „перспектива уклањања [претње] зависи од текуц́их разговора“.

На питање како би се Колумбија бранила у случају америчког напада, Петро је рекао да би „више волео да се ради о дијалогу и радимо на томе".

Али „историја Колумбије показује како је реаговала на велике војске“, додао је.

„Не ради се о суочавању са великом војском са оружјем које немамо. Немамо чак ни противваздушну одбрану.

„Уместо тога, ослањамо се на наше људе, наше планине и наше џунгле, као што смо одувек.“

Колумбијски председник Густаво Петро, ​​окружен присталицама које држе плакате са сликом лидера Јужне Америке за независност Симона Боливара, прави паузу док говори током скупа у одбрану националног суверенитета, након изјава америчког председника Доналда Трампа који сугеришу могуц́у војну интервенцију у Колумбији, неколико дана након што су САД напале Венецуелу и заробиле њеног председника Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес

Аутор фотографије, REUTERS/Sergio Acero

Потпис испод фотографије, Комубијски председник, окружен присталицама који држе плакате Симона Боливара, јужноамеричког лидера за независност, после претњи Трампа и заробољавања председника Венецуеле Николаса Мадура и његове супруге

Петро је потврдио да је разговарао и са Делси Родригез, новом председницом Венецуеле, доскорашњом потпредседницом и министарком за енергенте, и позвао је у Колумбију.

У унутрашња питања Венецуеле „дуго су се мешале разне обавештајне агенције“, рекао је Петро.

Иако такве агенције имају дозволу за деловање у Колумбији, то је искључиво у циљу борбе против трговине дрогом, нагласио је.

Осудио је покушаје, како је рекао, других „тајних операција“ у Колумбији.

Није директно коментарисао када је упитан да ли се плаши да Централна америчка обавештајна агенција (ЦИА) можда изводи тајне операције сличне њиховим акцијама у Венецуели у Колумбији, или да ли се плаши да у његовој влади или ужим круговима можда има доушника.

Мадура је заробила Делта Форс америчке војске, водец́а војна јединица за борбу против тероризма, након што је извор ЦИА у влади Венецуеле помогао Американцима да прате његову локацију.

'Плаћам цену борбе против нарко-картела'

Као највец́и светски произвођач кокаина, Колумбија је главно средиште за глобалну трговину дрогом.

Поседује значајне резерве нафте, као и злато, сребро, смарагде, платину и угаљ.

Вашингтон је саопштио да ц́е контролисати продају венецуеланске нафте „на неодређено време“ док се спремају да укину ограничења на сирову нафту земље на глобалним тржиштима.

Говорец́и у председничком авиону после операције у Венецуели, Трамп је описао Петра као „болесног човека који воли да прави кокаин и продаје га Сједињеним Државама“, додајуц́и: „Нец́е то радити још дуго.“

Петро је негирао тврдње, рекавши да је „увек било доказано да нисам умешан у то“.

„Двадесет година година се борим против нарко-картела, а цена тога је што је моја породица морала да оде у егзил“, рекао је.

Од ступања на дужност, Петро, бивши герилац, следио је стратегију „тоталног мира“, дајуц́и приоритет дијалогу са наоружаним групама.

Критичари кажу да је приступ био превише благ, а производња кокаина достигла је рекордне нивое.

На питање шта је пропало и да ли прихвата одговорност, Петро је рекао да се раст узгоја коке (кокаин се прави од листова биљке коке) успорава и описао „два истовремена приступа“.

„Један, разговори о миру са бандитским групама. И други, развој војне офанзиве против оних који не желе мир.“

Рекао је да су преговори у току на југу Колумбије, „где је дошло до највец́ег смањења узгоја листа коке“ и „где је стопа убистава у Колумбији највише опала“.

Политика дијалога, рекао је, имала је за циљ „деескалацију насиља“.

„Нисмо будале, знамо са ким преговарамо“, каже колумбијски председник.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]