Историја белог лука: Од хране робова и древног лека до савремене кухиње

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, ББЦ
- Функција, Светски сервис
- Време читања: 6 мин
Бели лук је цењен хиљадама година, не само због препознатљивог укуса, већ и лековитих својстава.
Познат по антибактеријским и антивирусним својствима, бели лук је од давнина незаобилазан састојак у кухињи, али и традиционалним лековима.
Бели лук изворно потиче из централне Азије, одакле се захваљујући миграцијама народа проширио по Европи и стигао у Сједињене Америчке Државе (САД).
Данас је Кина највећи произвођач белог лука у свеу.
Програм Тхе Фоод Цхаин (Ланац исхране) ББЦ светског сервиса истражио је богату историју и културолошки значај белог лука, али и поставио кључно питање: да ли је бели лук заиста добар за нас?
Незаобилазан састојак у кухињи

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Бели лук је основни састојак у многим националним кухињама у свету.
Дански кувар Паул Ерик Јенсен, који у његовој школи кулинарства у северозападној Француској има студенте из САД-а, Аустралије, Уједињеног Краљевства (УК), и Азије, каже да још никада није срео ученика који не зна за бели лук.
Сматра да бели лук побољшава укус јела на невероватан начин и пита се како би француска кухиња уопште изгледала без њега.
„Мислим да Французи не могу ни да замисле слано јело без белог лука", каже Јенсен.
„Од бујона и супа, до јела од поврћа и меса, свуда се увек нађе који чен белог лука.
„Незамисливо је без њега".
Ипак, док је одрастао у сеоском подручју у Данској почетком 1970-их, бели лук је био готово непознат.
Сећа се да је тада био на лошем гласу због његовог јаког мириса, али се све променило доласком турских радника у Данску који су донели и јела у која се ставља бели лук.
Јенсен каже да се на бели лук навикао и захваљујући италијанским пицама, а данас га користи и као природни лек током зиме.
„Мој партнер и ја свако јутро пијемо шољу бујона у коју исцедимо чен белог лука", каже он.
„Нисмо имали ни прехладу ни озбиљан грип, и сигуран сам да је то захваљујућли белом луку".
Дуго путовање

Аутор фотографије, Getty Images
Бели лук миленијумима има културолошки и духовни значај.
Стари Грци су остављали бели лук на раскрсницама као понуду Хекати, богињи магије и вештичарства и заштитници домачинства.
У Египту је бели лук пронађен у гробници чувеног фараона Тутанкамона, јер се веровало да ће га штитити у загробном животу.
У кинеској и филипинској традицији постоје приче о људима који су белим луком терали вампире.
„Најстарији познати рецепт на свету је паприкаш из Месопотамије.
„Стар је око 3.500 година и међу наведеним састојцима су два чена белог лука", каже Робин Чери, ауторка књиге књиге о белом луку Гарлиц: Ан Едибле Биограпхy.
„Најстарији медицински запис о белом луку је такође стар око 3.500 година.
„То је Еберсов папирус, који садржи бројне савете о томе како се бели лук користи за лечење свега - од исцрпљености и паразита до срчаних и респираторних тегоба", објашњава она.
Чери додаје да је старогрчки лекар и филозоф Хипократ користио бели лук у разним терапијама, а помињали су га и знаменити мислиоци и писци попут Аристотела и Аристофана управо због његових лековитих својстава.
Од хране робова до краљевске трпезе

Аутор фотографије, Getty Images
Бели лук је био веома популаран у древној Месопотамији, Египту, Грчкој, Риму, Кини, и Индији.
Римски војници веровали су да им бели лук даје снагу и храброст, па су га током освајања ширили у Европи.
Иако се бели лук користио и као храна и као лек, у кулинарском смислу некада је био резервисан за сиромашне слојеве друштва.
„То је заправо била храна само за сиротињу", каже Робин Чери.
„Требало је да да снагу робовима који су градили пирамиде у Египту, или римским морнарима, јер је био јефтин и могао је да прикрије укус лоше хране.
„Зато се сматрао храном коју једу само сиромашни".
Став о белом луку је почео да се мења током ренесансе, кључног периода европске историје између 14. и 16. века, доба препорода класичног учења и процвата уметности и науке.
„Француски краљ Анри ИВ био је крштен белим луком и сам га је много јео, што је допринело његовој популарности", каже Робин Чери.
Додаје да је бели лук био популаран и у викторијанској Енглеској током 19. века.
У САД је стигао знатно касније, 1950-их и 1960-их захваљујући мигрантима и то је помогло рушењу неких негативних стереотипа.
„Бели лук се заправо користио у погрдном смислу за Јевреје, Италијане и Корејце.
„Њих су називали 'онима' који једу бели лук, што је имало увредљиво значење", објашњава Чери.
Бели лук као лек

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Данас у свету постоји више од 600 сорти белог лука.
Неке, попут оних из Узбекистана у централној Азији и Грузије на Кавказу, тек су у новије време постале доступне на светском тржишту.
Осим што има важно место у савременим кухињама, бели лук се и даље често користи као природни лек, посебно за ублажавање симптома прехладе.
Клиничка испитивања проучавала су његов утицај на крвни притисак, ниво холестерола, па чак и на рак. али су резултати неуједначени.
Мала студија спроведена у Ирану открила је да су бели лук и лимунов сок допринели снижавању холестерола и крвног притиска у року од шест недеља.

Аутор фотографије, Press Association
Међутим, обимнија студија коју је спровео амерички Универзитет Стенфорд, а обухватила је 200 здравих људи током шест месеци, није установила значајније смањење холестерола.
Ипак, истраживање Универзитета у Сиднеју из 2014. године потврдило је снажна антибактеријска, антивирусна и антигљивична својства белог лука.
„Бели лук садржи високе нивое калијума, фосфора, цинка, и сумпора, као и умерене количине магнезијума, мангана и гвожђа.
„То је чудесно поврће", каже Бахи ван де Бор, дечја дијететичарка и портпаролка Британског удружења дијететичара.
„Садржи алицин, дивна активна једињења богата сумпором.
„Такође је богат пребиотским влакнима која наша црева воле, тако је одличан за здравље црева.
„Има и антибактеријска својства", каже она, објашњавајући да влакна из белог лука хране корисне бактерије у цревима и могу да помогну код затвора и надимања.
Сматра се да одрасли могу да једу чен до два сировог белог лука дневно.
Међутим, према раду објављеном у медицинском часопису Америцан Фамилy Пхyсициан (Амерички породични лекар), прекомерни унос белог лука, посебно на празан стомак, може да изазове тегобе система органа за варење, надимање и поремећај цревне флоре.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













