О упорности и границама физичке издржљивости: Линдзи Вон, жена од титанијума

Постоји неколико имена која у умовима, одмах по изговарању, стварају слику њиховог спорта.

Када неко каже Мухамед Али, то је одмах бокс, као што је Јусеин Болт једнако атлетика, али је тај однос код мање популарних спортова често обрнут.

Голф? Аха, Тајгер Вудс.

Случај Линдзи Вон, једне од највећих скијашица свих времена, у том смислу је можда јединствен.

Јер Лидзи Вон је једнако скијање и скијање је једнако Линдзи Вон.

Чак и неко попут мене, ко никада у животу није стао на скије, а од снежних искустава има само санкање, уз чувеног Ингмара Стенмарка и Алберта Томбу - добро и Јаницу Костелић - који су ипак мало старији, пре свега зна за легендарну Линдзи Вон.

Јер она је летела низ падине, побеђивала штоперице и освајала брда током читавог мог одрастања... Заправо, већег дела живота кад мало размислим.

У међувремену се пензионисала, па вратила после дуге паузе и у 41. години планира да се такмичи на Зимским олимпијским играма (ЗОИ) у Италији, пркосећи и годинама и повредама.

„Невероватна личност у свету скијања и то не само женског, него генерално“, каже Невена Игњатовић, бивша скијашица, а данас председница Скијашког савеза Србије, у разговору за ББЦ на српском.

„Заиста је посебна, ми је називамо суперженом“, додаје четворострука олимпијка.

И то, пазите сад добро, упркос тешком паду и покиданом предњем укрштеном лигаменту колена 30. јануара - недељу дана пред почетак ЗОИ - уз још неколико мањих проблема, попут оштећења менискуса.

„После опсежних консултација са лекарима, интензивне терапије, физичких тестова и скијања са протезом, одлучила сам да сам спремна да се такмичим у спусту у недељу“, објавила је Вон на друштвеним мрежама.

ЗОИ су почеле 6. и трајаће до 22. фебруара, а Србија има троје представника - Ању Илић и Милоша Милосављевића (нордијско скијање), и Алексу Томовића (алпско скијање).

Ипак, очи читавог света биће пре свега упрте у америчку скијашицу.

Планира да вози спуст у појединачној и тимској конкуренцији, као и супервелеслалом.

„Све док имам шансу, нећу изгубити наду... Нећу одустати, још није готово“, истакла је.

Јер то је суштински њена прича.

О неодустајању.

Брзина, бол и упорност

Није лако набројати све успехе Линдзи Вон.

Освојила је, на пример, четири Кристална глобуса за најбољу скијашицу сезоне у Светском купу (2008, 2009, 2010 и 2012).

Прва је жена која је остварила 82 победе у тркама Светског купа, а у једној сезони има тридесетак трка, што значи да је више деценија у светском врху.

Као један од главних циљева каријере дуго је истицала обарање Стенмаркових 86 победа у Светском купу, што није немогуће (то је у међувремену успела Микаела Шифрин).

Вон их данас, после недавног повратка скијању, има 84.

И то углавном у спусту и супер џију (супер-г), најбржим и најопаснијим дисциплинама, где стотинке одлучују о свему - и о победницима и о повредама.

Због тога је називају и „краљицом спуста“.

Има и три медаље на ЗОИ, као и осам медаља на Светским првенствима, што је све чини сталном учесницом дебата о највећој скијашици свих времена.

И то упркос бројним тешким повредама, због којих би се многи запитали да ли да објаве крај каријере, а скије наслоне на зид у подруму или на тавану, да на њих пада прашина.

„Када се осврнете на моју каријеру, већи део времена нисам била здрава да бих се такмичила - ако хоћете да будете здрави, треба да одаберете неки други спорт", изјавила је Вон 2019. године.

„Имаћу болове до краја живота, моје колено је заувек оштећено - немам хрскавицу ни менискус, већ плочице и шрафове“, додала је.

Али се увек враћала и настављала да побеђује, иако је више пута повређивала и оперисала оба колена.

Делују као колена 60-годишњакиње, рекао јој је доктор раније, па уместо дела чашице има титанијум.

„Тело ми је можда сломљено, али ми је ум усредсређен", истакла је још 2018.

Била је, на пример, један од фавориткиња за медаљу пред Зимске олимпијске игре 2006. у Торину, али је пала током тренинга и хеликоптером је пребачена у болницу.

Мислила је да је сломила кичму и да је њена каријера завршена.

Међутим, већ за два дана се такмичила, упркос повреди.

Медаљу није освојила, али јој је храбар наступ донео Америчку олимпијску награду за спортски дух.

Прву тешку повреду доживела је 2013. године - покидани предњи и задњи укрштени лигамент колена, од чега се многи никада не опораве, али се она после дуге паузе вратила и у Сочију дошла до олимпијске бронзе.

Следе нове повреде колена, прелом ребара, пробушено плућно крило, као и лом руке, али се Вон поново враћа и побеђује.

„Једна је од најупорнијих и најистрајнијих и најснажнијих спортисткиња не само у скијању, већ у свим спортовима“, каже Игњатовић.

„Толико снаге у једној личности је заиста посебно и мотив свима који се баве зимским спортовима да никад не одустају“

Због великих болова и проблема се 2019. пензионисала.

„Болови су прејаки", рекла је у сузама, додајући како мора да прекине да не би имала потешкоћа као старија.

Ипак, после петогодишње паузе се опет вратила скијању, све с циљем да се нађе на још једним олимпијским играма.

И то после компликоване операције колена у априлу 2024. године.

„Немам више ништа да доказујем.

„Мислим да се нико не сећа повратка Мајкла Џордана, и то није умањило његову заоставштину“, истакла је 2025. после повратка.

„Већ сам успела, већ сам победила“.

Славни Џордан се 2001. вратио кошарци после вишегодишње паузе, и то у дресу Вашингтон Визардса, али није био више онај убитачни Мајкл из доба Чикаго Булса.

Али Вон је наставила где је стала.

Славила је на две трке Светског купа - најстарија победница свих времена - а у једној била друга, иза младе немачке скијашице Еме Ајхер, рођене непуне три године после њеног првог наступа у Светском купу.

Била је бржа 0,24 секунде од Вон.

У децембру 2025. обезбедила је место у репрезентацији САД за ЗОИ у Италији, али је онда током једног спуста изгубила контролу и завршила у заштитној огради.

Упркос тешком паду, спустила се на скијама до циља, али је било јасно да нешто није у реду и хеликоптером је пребачена на прегледе.

„Олимпијски сан није готов... Ако постоји ишта што знам, то је како да се вратим“, написала је тада.

И сада скијашки свет то гледа.

Па и ми који од скијања знамо само за клиска.

Линдзи Вон, лична карта и занимљивости:

О мушкарцима, женама и Трампу

Уз огромно скијашко умеће, Вон је током вишедеценијске каријере пажњу привлачила медијским наступима, током којих је увек говорила шта мисли.

Жестоко је критиковала америчког председника Доналда Трампа још током његовог првог мандата у Белој кући, због чега је, каже, добијала је претње преко друштвених мрежа.

Назвала их је „дивљачким злостављањем“.

„Боли када читате коментаре у којима ми желе да сломим врат или да ме бог кажњава јер сам против Трампа“, написала је на Instagramу.

Осим тога, често је говорила о неједнаким платама и наградама за жене у спорту.

Више пута је позивала Међународну скијашку федерацију (ФИС) да јој дозволи да се такмичи против мушкараца.

„Тренирам са мушкарцима и заиста уживам, увек скијам најбрже и најбоље када се такмичим са њима“, изјавила је 2017. године.

Иако, како је рекла, зна да неће победити, жели прилику да се окуша.

„Освојила сам довољно трка у Светском купу и мислим да сам заслужила шансу“.

Међутим, ФИС то никада није одобрио.

У јавности је позната и по честим причама о менталном здрављу.

Годинама се, истакла је то више пута, борила против депресије и данима није могла да устане из кревета.

„Али колико год била депресивна, скијање ме је увек чинило срећном", рекла је, али и додала колико је олакшање осетила када је почела да прича о томе.

Сада ција још једне Олимпијске игре.

Само да колена издрже.

„Почаствована сам што могу да представљам своју земљу још једном, на мојим петим и последњим Олимпијским играма“, објавила је пред почетак такмичења.

„Када сам донела одлуку да се вратим скијању, увек сам циљала Кортину јер је то место које је посебно за мене - иако не могу да гарантујем исход, могу да гарантујем да ћу дати све од себе сваки пут када се будем нашла на стартној капији.“

По завршетку каријере, како каже, жели да буде „успешна пословна жена“, а волела би да се бави продукцијом у свету филма.

Волела би и да постане мајка и да једног дана скија са децом.

„Желела бих да ме људи не памте само као скијашицу“, изјавила је раније.

„Надам се да ћу остати у сећању као лидерка, а новим генерацијама као неко ко је доказао да немогуће ствари не постоје.

„Све је могуће када напорно радите.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk