Вучићев сабор у Београду: 'Садимо семе будућности Србије'

У јеку највеће политичке кризе у Србији у последњој деценији, председник Србије Александар Вучић организује сабор у Београду, за који његови најближи сарадници кажу да ће бити позив на помирење и јединство.

Скуп испред скупштине Србије почео је 11. априла дефилеом застава Србије и локалних самоуправа, као и наступом оркестра трубача.

Потом је група присталица власти пред парламент донела заставу дугу 200 метара, за коју представници власти тврде да је најдужа у историји земље, јавља агенција Бета.

Централни део скупа биће у суботу, када ће се и Вучић обратити окупљенима.

„Ако смо данас успели да нешто људи скупимо, много више их долази од оних који су овде, онда ће сутра изгледа бити више од оних неколико стотина и хиљада, колико сам мислио", рекао је Вучић за телевизију Прва.

Ана Брнабић, председница Скупштине Србије и једна од најближих Вучићевих сарадница, рекла је раније у петак да се „Србија се враћа себи, настављамо да живимо нормално".

„Садимо семе будућности Србије", рекла је

„Србија мора да ради, нема више подела, на елиту и на све нас остале 'ћације'. Србија не пристаје да је било ко руши", рекла је за РТС.

Митинг организује Покрет за народ и државу - Вучићев пројекат који најављује више од две године, а недавно је одржана прва седница оснивачког одбора.

На скуп у Београду долазе и две групе присталица које пешаче из два правца.

Додуше, једна, која је пре неколико дана кренула са Косова, део пута није ишао пешице, већ аутобусима.

ББЦ репортер затекао их је 9. априла у Љигу, око 85 километара од Београда, како излазе из аутобуса и улазе у локалну основну школу, где им је била припремљена вечера.

Новинарима није био дозвољен улаз, а нико од пристиглих, углавном младића, није био спреман за разговор.

Друга група Вучићевих присталица кренула је пешице 8. априла из Новог Сада ка 80-ак километара удаљеном Београду.

Погледајте ББЦ видео: Пешаци са Косова стигли аутобусима у Љиг

Пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи, а још једна девојка је тешко повређена, изазвао је талас антивладиних протеста у Србији.

Протести су се омасовили откако су и студенти почели да бчлокирају факултете и организују акције, тражећи пре свега објављивање целокупне документације о паду надстрешнице и кривичну одговорност за све за које се утврди да су криви.

У међувремену су придодали још два захтева, на првобитна четири.

Иако власти упорно тврде да су све захтеве испунили, студенти и њихови професори и декани, као и ректор Београдског универзитета, то поричу.

Како изгледа центар Београда?

Центар Београда је од јутарњих сати 11. априла практично блокиран.

Испред зграде Скупштине Србије у строгом центру града постављена је велика бина, на саобраћајници је постављен велики број шатора, а око Пионирског парка, где је и зграда Председништва Србије, поново су паркирани трактори.

На бини је велика порука: 'Не дамо Србију!'.

Стотинак метара даље, на Тргу Николе Пашића, постављена је још једна бина, штандови Покрета за народ и државу.

На тим штандовима, рекла је Ана Брнабић, сви заинтересовани моћи да потпишу приступницу Вучићевом покрету.

Централне београдске улице су затворене за саобраћај и тако ће бити до краја скупа у недељу.

Затворен је цео потез од Трга Николе Пашића до око километар удаљеног Правног факултета, у Булевару краља Александра.

Десетине пољопривредних трактора паркирано је око Пионирског парка, као и пре скоро месец дана када су ту довежени како би били нека врста бране за групу људи која је била у том парку и себе представљала као 'Студенти 2.0', односно 'студенти који желе да уче'.

Главни дан Сабора биће у суботу, а истог дана студенти из целе Србије биће у Новом Пазару, где организују нови протест.

Масовно пешачење по Србији постало је честа слика претходних месеци.

Студенти десетина факултета у блокади широм земље организовали су протестне шетње и бициклистичке вожње, како би стигли на велике скупове у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Већ више од четири месеца протестују, захтевајући утврђивање одговорности за смрт 16 људи после пада надстрешнице Железничке станице 1. новембра прошле године, као и судске поступке према одговорнима за нападе на студенте у блокади и побољшање услова у високом образовању.

Група студената је 3. априла кренула из Новог Сада на 1.300 километара дугачак пут бициклима, како би се обратили Европском парламету у француском граду Стразбуру, где би требало да стигну 15. априла.

Погледајте видео: Сузе, жуљеви и заједништво - шта је обележило студентска пешачења

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]